Užasno brukanje zdravstva od strane lekara

U medijima se pojavila vest da je odreeni psihijatar upisivao lažne dijagnoze pacijentima a sve zbog ispitivanja nekog leka za koje je bio plaćen. Koliko je tačno, to je na organima vlasti da utvrde, ne na meni. Ali, kako svako od nas može da navede neko sličan slučaj, možemo poći od pretpostavke da se radi o istini, ako ne za ovaj slučaj, onda za neki x slučaj. A ako je to istina, prilično je poražavajuće.

Zbog nekih sličnih stvari koje se događaju odavno sam otišao iz državnog zdravstva. U privatno. Verujem da je bilo pametnije da sam otišao u inostranstvo. Da li je u privatnom zdravstvu sve čisto? Ni blizu. Ipak je do ljudi, svako bira svoj put kroz medicinu. Ne postoji pravilo, ne postoji crta koja bi postavila razliku između jednih i drugih.

Neko će reći - ako imaš pare, platiš kod privatnika i sve završiš. To bi značilo da u državnom zdravstvu ništa parama ne može da se završi? Kada bi se zezali. Razlika je što kod privatnika uglavnom dobiješ račun za pružene usluge. Ne uvek, ali često.

Shvatam da je ovo teška tema i da će me mnogi mrzeti još više, ali guranjem glave u pesak ne postiže se ništa dobro. Izneću neke od loših primera, kao što iznosim dobre.

Prvi primer. Štelovanje rezultata istraživanja nekog leka. Kao iz početnog pisanja medija. Ubacuje se daleko više pacijenata, kada se lek daje kod zdravih oni će pokazati da je lek bio uspešan, što je laž. Statistika za lek će biti potpuno lažna. Posle kada neko kaže - aha, lažna statistika, mi se ljutimo. To se dešava i mora biti javno.

Drugi primer. Uzimanje para od pacijenata. Da se pravimo da smo slepi i da se to ne dešava? Dešava se. Neke procene koje sam video navode da je stvarni procenat lekara koji zaista traže novac od pacijenata mali ali je procenat pacijenata koji plaćaju veliki. Kako? Tako što takvi lekari sebe prilično reklamiraju i pacijenti idu kod njih. Jedan od načina reklamiranja je i čuvena izjava "čast izuzecima", kojom oni koji stvarno uzimaju novac od pacijenata žele da stvore sliku da većina traži mito. Načini iznude su i "mora da mu pojačamo ishranu", "morate da donesete baš taj lek iz te apoteke", "što ja volim slike tog slikara, ima ih u toj galeriji", "mom sinu je crkao mobilni a u toj radnji imaju promociju", možete sami da nastavite niz.

Treći primer. Potpuno nepotrebno propisivanje lekova. Tu ima više uzroka. Jedan je pokrivna medicina, da ja dam za svaki slučaj, da ne kaže neko kako nisam dao. Drugi je, pa svi to daju, možda stvarno treba. Treći je, pacijenti su sami tražili. Od lekova se najčešće nepotrebno daju antibiotici. Od suplemenata probiotici, vitamin D i razni drugi suplementi.

Četvrti primer. Javno i besramno laganje o zdravstvu u medijima. Posebno je postalo očigledno tokom ove epidemije. Svesno se ljudi navode da ne pokušavaju da spreče bolest ili da se pogrešno leče. Neki lekari to rade iz političkih razloga, neki jer su očigledne neznalice a neki jer su zli i stvarno žele patnju drugima. To što mnogi od njih imaju titule profesora nije olakšavajuća okolnost.

Peti primer. Neodgovornost i bahatost. Pacijenti traže utehu i nadu. Kao i poštovanje. Nisu zlatne koke koje služe za donošenje novca ili nečije iživljavanje. Umeju i pacijenti da budu nezgodni, da prete, iživljavaju se, da lažu. Ali, bolesni su i boje se da neće dobiti adekvatno lečenje. To mnoge ne opravdava, samo objašnjava ponašanje.

Primera ima još. Sasvim sam siguran da će u komentarima biti navođenja. Ne treba bežati od istine. Takva je kakva je. Priznavanje stvarnog stanja dovodi do poboljšanja. Stalno napominjem tu činjenicu da je daleko od toga kako su svi lekari isti. To forsiraju oni koji su loši. Ono što se ne zna, može da se nauči. Mora da se uči. Takav nam je posao. Kako bi bilo da nema napretka?

Objašnjenja uvek ima i ona se svode na to da plate nisu dovoljne i da uslovi nisu dobri. Mogu da se složim da je tako, ali to nije opravdanje. Ako svako pođe od sebe i popravi, pre svih, sebe, u svakoj oblasti, biće i plate velike.

I na kraju, ovo sam napisao baš sa namerom da zaštitim one dobre lekare, da se napravi razlika, da se vidi ta razlika a ne da stalno bude "čast izuzecima".