Guščija mast, mast od jazavca i ostale masti kao lek protiv prehlade

Tokom ljudske istorije različite stvari su se koristile protiv prehlada. Donekle razumljivo, nije bilo lekova, nisu se razumeli mehanizmi razvoja bolesti, sve je to normalno.

Za prehladu znamo još od Gvozdenog doba. Pisani tragovi o lečenju se pominju već 3000 godina. Prvo što se uopšte spominje potiče iz Kine - ma huang, biljka koja sadrži pseudoeferdin. Gurala se uz nos a gajili su je pored čaja.

Uobičajeno mišljenje je da je prehlada izazvana hladnoćom, zato se kod nas i zove prehlada. Tako se mislilo u staroj Kini i starom Egiptu. Uz neke druge mistične razloge.

Hipokrat je mislio da je prehlada izbacivanje raspadnih produkata iz mozga.

Pileća supa, kao lek, pominje se iz doba Nerona, oko 60. godine nove ere od strane hirurga Pedaciusa Dioscoridesa. Smatrao je podjednako dobra kao i svi lekovi. Sudeći po lekovima iz tog doba nije mnogo grešio.

Jedno vreme se smatralo da duša može da napusti telo kod kijanja i zato su se pokrivala usta kod kijanja, što je dobro, tako se sprečava širenje virusa.

U Srednjem veku se mislilo da ako se neko oznoji, izađe na promaju, bude u hladnoj prostoriji i slično, da je to uzrok prehlade. Za viruse se jednostavno nije znalo. Zato se kupanje nije preporučivalo.

Tokom vekova je ostalo da je najbolje uneti neke tople napitke, preporučivali su čaj sa rumom ili bilo šta toplo, da se izbaci hladnoća.

Ako neko misli da se lekovi protiv prehlade nisu istraživali, vara se. Svi mogući narodni, tradicionalni i svi ostali lekovi su ispitivani od strane Common Cold Unita pri univerzitetu u Salsburiju, od 1946. do 1989. godine. Nisu otkrili nijedan efikasni lek. Nikakve supe, čajevi, masti, nikakvi lekovi, ništa nije delovalo.

Ipak, neke stvari su se održale. Da ih pomenemo.

Narandže i limun. Preporuka da se jedu narandže i limun ima donekle smisla zbog vitamina C, ali da bi se ostvario bilo kakav minimalni efekat potrebno je u navratima jesti po 22 narandže i limuna. Koliki je benefit? Bolest traje do pola dana kraće.

Med i limun. Najpoznatiji je Manuka med sa Novog Zelanda. On zaista ima neka antibakterijska svojstva. Da li će delovati na viruse? Neće. Virusi nisu bakterije. Možda prija kao dodatak energije i to je OK, ali lek nije.

Alkoholna pića. Ni rum ne pomaže. Mogu samo da odmognu. U Britaniji su koristili viski u toploj vodi, ne pomaže uopšte.

Guščja mast i mast od jazavca. Koriste se još od Starog Egipta. Gupčja mast je u modu ušla 1930. godine kada je bila hit za lečenje kašlja. Bio je i heroin i kokain, tako da je ovo manja šteta. Nije delovalo, nisu ni heroin i kokain.

Zaista se postavlja pitanje kome uopšte u 21. veku može da padne na pamet da prehladu leči utrljavanjem masti u kožu grudnog koša. Ima li ikakvog naučnog objašnjenja? Mast sadrži neke hemikalije koje mogu prodreti kroz kožu, ali nijedna nema ama baš nikakvo dejstvo na viruse. Efekat je jedino utopljavanje ako je hladno. Opet za to može da posluži ćebe.

Mast od jadnih jazavaza se koristi takođe od doba Starog Egipta. Za mnogo primena. Objektivno ima nešto vitamina i minerala, masti. Osnovna primena - jačanje imunog sistema i leči, naravno sve bolesti. U prevodu - ne leči ništa. Čim piše jačanje imunog sistema, odmah je jasno da nema nikakvo dejstvo. Ali, kontraindikovana kod pacijenata sa bolestima jetre, žučne kesice, pankreasa. Apsolutno kontraindikovano kod dece mlađe od 5 godina.

Ne mogu da verujem da sam napisao tekst o mazanju grudi mašću. Trudim se da budem ozbiljan, priznajem da mi ne uspeva previše.

Verujem da ima zanimljivijih stvari za utrljavanje od masti. Kako to operete? Smrdi li ako se drži preko noći? Da li je to vrsta sadizma?

Uspeo sam nekako. došao sam do kraja teksta. Znam da nekome razbijam iluzije, nisam kriv, to je do tereta dokaza. Sve mora da ima objašnjen mehanizam dejstva kako bi smelo da se koristi.

Na kraju, postoji li lek protiv prehlade? Ne postoji. Običan dosadni virus koji prođe za par dana. Kada sam bio mali išla je priča da ako ne lečiš traje nedelju dana a ako lečiš onda traje 7 dana. Otprilike.