MAD ili ko je ovde lud

MAD je skraćenica koja označava sigurno uzajamno uništenje i odnosi se na sposobnosti obe strane hladnog rata da sasvim sigurno unište jedna drugu u nuklearnom ratu. Sama ideja nije nastala nstankom nuklearnog oružja, potiče još iz 1870. godine od Vikli Kolinsa koji je pisao o Francusko - Pruskom ratu i istakao da bi postojanje takvog oružja koje bi moglo da uništi obe strane dovelo do garantovanog mira. O tome je pisao i Žil Vern u delu "Pariz u dvadesetom veku" ali je delo prvi put objavljeno tek 1994. godine. U delu opisuje 1960. godinu i postojanje mašina rata koje su sposobne da unište sve strane u ratu.

Ipak, sam termin MAD potiče od Donalda Brenana koji je ironično opisao sposobnost država da potpuno unište jedna drugu i da je iracionalno ratovati takvim oružjem.

Nuklearno oružje je upotrebljeno dva puta i oba puta su stradali Japanci, u Hirošimi i Nagasakiju a nuklearnih proba je bilo 2056 do sada. Od toga 528 je bilo u atmosferia ostatak podzemno. Smatra se da nuklearne bombe imaju Rusija, SAD, Kina, Francuska, Velika Britanija, Pakistan, Izrael, Indija i verovatno Severna Koreja.

Ideja je da ako jedna strana ispali nuklearno oružje da odgovor bude u roku od 5 do 8 minuta, kao i sekundarni odgovor ukoliko neka bomba padne na tlo druge države.

Nije moje da licitiram koliko ko ima ispravnih raketa, ali znam da je mala šansa da veliki broj stvarno eksplodira. Veliki uticaj na čitav svet da ne dođe do nuklearnog rata, između ostalih, imao je Karl Sagan, jedan od tvoraca ideje nuklearne zime. 

Ta ideja je, nažalost po medicinu; imala poguban uticaj na postavljanje LNT teorije koja je direktni produkt namernog širenja straha od radijacije, uz neminovno učešće naftne industrije ali i jakog lobija nuklearnog oružja. Niko nije imao ideju da će ideja postati toliko jaka da će u potpunosti pomračiti svest mnogih i blokirati razum, omogućujući stvaranje bezumnih teorija zavera (kao što je kod nas primer sa osiromašenim uranijumom).

Moderni stratezi zaziru od nuklearnog oružja zbog pitanja "A šta dan nakon bombi?". Evidentno je da ne bi bilo pobednika, ali sve države pogođene bombama bi toliko oslabile da bi lako postale plen drugih koje su prošle neoštećene. To toliko širi koncept koga bi sve gađali da rat postaje tek onda besmislen. 

Da li bi neko mogao da upotrebi nuklearno naoružanje? Možda, već jednom se to moglo dogoditi. Postoji nešto u ljudima što često vide pisci, odluke donete na vrhu često zavise od sitnih piona na tabli. Oni odbiju da ih sprovedu. Čvrsto verujem da čak ako bi neka usijana glava odlučila da posegne za nuklearnim ratom, neki tamo pion neće biti spreman da izvrši naređenje. Običnim ljudima ideje o uzdizanju na nebu u pravednom činu ubijanja stotina miliona ljudi, deluju kao teška glupost i uvek će se opredeliti za život.

Uporno me pitaju zašto izbegavam politiku i žele da me uvuku u neko aktivno zastupanje nečijih ideja. Moja ideja je uvek bila da političari nisu naši vladari, već moraju biti samo i jedino sluge naroda. Znam, reći će, eto još u staroj Grčkoj su rekli da su idioti oni koji se ne bave politikom. Svako treba da se bavi onim što ume i ja radim ono što umem i smatram da je to važnije. Neka budem idiot za mnoge, da li sam idiot za one kojima sam pomogao da se izleče?