Đavo me je naterao na to - demonska posednutost

Jedn od poznatijih sudskih slučajeva je dobio medijsko ime "Davil made me do it", odnosno đavo me je naterao na to. Slučaj je bio takav da su snimljena dva filma o tome, poslednji 2021. godine The Conjuring: The Devil Made Me Do It.

Arne Cheyenne Johnson je 24. novembra 1981. godine optužen da je ubio Alana Bonoa koji mu je bio stanodavac. To se dogodilo u Brukfildu, Konektikat. Odrbrana se zasnivala na tome da je došlo do demonskog posedanja i da je on zbog toga neuračunljiv, odnosno da je u neurašunljivom stanju počinio zločin.

Čitav događaj je krenuo tako što je porodica Glatzel kontaktirala poznate lovce na okultno, Eda i Loren Voren, kako bi našli rešenje za svog sina Davida koji je imao 11 godina a za koga su smatrali da je posednut demonom. Ed i Loren su kontaktirali Katoličku crkvu sa zahtevom da se izvrši egzorcizam. Demon je navodno napustio Davida i prešao u Arnea.

Nakon nekoliko meseci Arne je ubio svog stanodavca. Advokat odbrane je insistirao na tome da je krivac demon a ne Arne. Nije upalilo.

Poznati slučaj koji je završio na sudu se desio i u Rumuniji 2005. godine, poznatiji po imenu Tanaku egzorcizam. Maricika Irina Kornici, monahinja u pravoslavnom manastiru Tanaku je stradala tokom egzorcizma. Egzorcizam je sprovodio sveštenik Daniel Petre Korogeanu i 4 monahinje. Pop je osuđen na 7 godina, jedna od monahinja na 6 godina a ostale na po 5 godina. Lokalni meštani, kao i rođaci umrle smatraju da je ona bila zaposednuta demonom.

Ona je imala dijagnozu šizofrenije, pop i ostali nisu poverovali u to. Pop je inače tada imao 29. godina a pre toga je bio fudbaler. Zvanični izveštaj autopsije govori da je imala tragove od lanaca na rukama i da je preminula od dehidracije i gušenja zbog nedostatka kiseonika. Manastir je zatvoren a pop je odslužio dve trećine kazne, izbačen je iz Crkve. Međutim, nakon zatvora počeo je da tvrdi da je jedina greška što je pozvao hitnu pomoć i smatra da je umrla zbog predoziranja adrenalinom.

I o ovome su snimljena dva filma: "Iza brda" i "Raspeće".

Poznat je i slučaj Majkla Tejlora iz Engleske - Oset ubistva. Nad njim je sproveden egzorcizam i izašlo je navodno 40 demona. Ubio je svoju suprugu i iščupao joj jezik i izvadio oči.

Verovanja u to da demoni mogu da uđu u nečije telo i ovladaju njih su pradavni. U Africi, u Keniji, u plemenu Digo, smatraju da je zaposedanje tela uobičajena stvar. Demone nazivaju šeitani a mogu da ih zadovolje tako što im pribavljaju luksuzne stvari. Dešava se da nekada optuže žene kako glume posednutost samo da bi dobile poklone.

U Mozambiku veruju da se nakon građanskog rata veliki broj vojnika koji su poginuli pretvorio u gambe, neke vrste demona i da su počeli da zaposedaju žene.

U Ugandi Alice Uma tvrdila je da je u nju ušao duh italijanskog vojnika. Bukvalno je toliko uticala na ljude da je izazvala ustanak protiv vlasti.

Za Vudu uglavnom svi znaju, tema koja je maksimalno eksploatisana u filmovima. Pored Vudua postoji Hudu, on se retko gde pominje. Zanimljiv je, predstavlja kompletnu mešavinu svih afričkih verovanja ubačenih u hrišćanstvo. Kod njih postoji: obožavanje duhova predaka, pravljenje kultne odeće, lečenje biljkama, Bakongo i Igbo posmrtni rituali, kuće za molitve, obožavanje zmija, Afro-Američke crkve, zaposedanje duhovima, Nkisi praksa, Crne duhovne crkve, Crna teologija, uzvikivanje prstena (ustvari je pevanje i pljeskanje), KOngo kosmogrami, Simbi vodeni duhovi, posedanje na groblju, duhovi na raskršćima, posedanje Biblije i tradicionalno Afro-Američko zaposedanje demonima. Može li to sve zajedno? Može. Čak mi je simpatično, crkva za sve i svakome ponešto.

Tamilske žene u Indiji opsedaju duhovi mladića koji su bili seksualno frustrirani i umrli su zaljubljeni. O tome je puno pisala Izabela Nabokov, ona je to nazvala "Vraćanje žene isterivanjem ljubavnika egzorcizmom." Pored toga što je njen rad vezan uglavnom za Tamilare, sama navodi da to nije tako redak običaj ni u drugim krajevima sveta. Negde se tumači da su žene slabije duhom i podlegnu ljubavnim demonima. Uglavnom su žene predmet opsedanja u mnogim kulturama. U Indiji, kako Izabela piše, to odgovara ženama jer im je to opravdanje za sve zahteve.

Nauka

Medicina ne priznaje posedovanje kao posebnu dijagnozu, sve svrstava u druge mentalne bolesti ili stanja i smatra se da se tvrdnje o demonskom posedanju mogu javiti kod psihoza, katatonije, histerije, raznih manija, Turetovog sindroma, epilepsije, shizofrenije ili kod disocijativnog poremećaja ličnosti. Može se javiti i kod stanja koja ne spadaju u mentalne poremećaje kao što je paraliza sna, ali i kod povreda.

Nekoliko puta je rađen fMRI kod osoba koje su tvrdile da su posednute demonima. Čak je rađen i pre i nakon egzorcizma. Očekivati da možemo videti neki entitet su nerealna, nije to ni bio cilj. Osnova je poređenje funkcije mozga i poređenje sa osobama koje nemaju nikakve poznate poremećaje.

Anatomski i korteks velikog mozga i moždano stablo, mali mozak i srednji mozak su bili potpuno uredni. U trenucima motorne agitacije, neposredno pre egzorcizma, pokazivali su da postoji veća pobuđenost leve hemisfere, uncinatusa i gornjeg longitudinalnog fascikuluma. Korpus kalozum bez promena. Nakon egzorcizma pokazivala se veća aktivnost u temporalnom i parietalnom lobusu, posebno u kortikalnim u subkortikalnim delovima i smanjenom aktivnosti amigdala, bazalnih ganglija i pedinkula. Korpus kalozum je pokazao neznatno niže aktivnosti rostruma. Bradikardija i povećanje broja udisaja. Nakon toga je sledilo povraćanje. Ima demona koji je zaposednuo pacijenta je bilo Estenkaster, jedan od demona koji govore engleski jezik a ne aramejski ili latinski.

Vraćamo se na sve tekstove i zaključke u njima. Da bi mogli da govorimo o entitetima koji mogu da uđu u telo nekoga, morali bi da ih detektujemo na neki način. Kada se porede nalazi fMRI možemo biti sigurni da se ne radi o sindromu podeljenih ličnosti, tu nema više ličnosti u jednom telu. Objektivni nalaz ne može da se lažira i uvek može da se proveri. Makar mi na radiologiji volimo slike.

Moram reći da su fMRI studije pretrpele velike, delimično opravdane kritike. Stvarno je nemoguće napraviti studiju na par hiljada ljudi, prosto gde ih naći. Gde naći popove koji će izvršiti egzorcizam i uopšte koliko je to etički opravdano? Kritikuje se i nepostojanje kontrolnih grupa. Kako napraviti kontrolnu grupu onih kojima nije rađen egzorcizam? Ili kako uraditi placebo egzorcizam? Jedina zaista opravdana kritika je izostanak flow-a, protoka krvi u opisanim zonama, to je trebalo da se stavi.

Ovo je četvrti članak u nizu u kome se trudim da objasnim aspekte vezane za postojanje entiteta koji su odvojeni od tela. Meni je lako da zaključim da ne postoji ništa. Mnogi na mom mestu koji se iole bave naukom reći će isto. Bez obzira na sve, mnogo ljudi i dalje veruje. Uvek se pitam postoji li šansa da nešto propuštamo u našim merenjima i iako sam potpuno siguran da su merenja ispravna, smatram da jeste tema koju treba istraživati, možda dođemo do nekih zaključaka koje nikako ne očekujemo i koji nikakve veze nemaju sa dušom ili duhovima ali možda mogu bolje objasniti smrt i kako je odložiti.

 Linkovi ka prethodnim tekstovima:

Život nakon smrti

Postoji li besmrtna duša

Duhovi, dobri, loši i demoni.