Nipa virus

WHO godinama upozorava na opasnost od Nipa virusa. U vestima vidim da postoji epidemija, srećom ne kod nas. Ovo je samo da se podsetimo (već sam pisao o njemu). 

 

Nipah virus (NiV) je jedan od najopasnijih poznatih patogena sveta, koji pripada porodici Paramyxoviridae, rodu Henipavirus. Otkriven je relativno skoro, 1998. tokom velike epidemije među svinjama i ljudima u Maleziji (selo Sungai Nipah, po kojem je i dobio ime). Virus uzrokuje tešku bolest kod ljudi, sa visokim stopama smrtnosti (od 40% do 75% u zavisnosti od soja i zdravstvene infrastrukture), i trenutno ne postoji specifičan lek niti licencirana vakcina za ljude. Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) svrstava ga u prioritetne patogene sa potencijalom da izazovu pandemiju (Blue Print list).

Rezervoar i načini prenosa

Prirodni rezervoar virusa su plodojedi šišmiši iz porodice Pteropodidae (vrste roda Pteropus, poznati kao "letenje lisice"). Ovi šišmiši su asimptomatski nosioci, što znači da virus kod njih ne izaziva bolest, ali ga izlučuju putem pljuvačke, urina i izmeta.

Prenos na ljude može se dogoditi na nekoliko načina:

1. Direktan kontakt sa zaraženim životinjama: Konzumacija sirovog soka palme (toddy) kontaminiranog šišmišjim izlučevinama je čest put prenosa u Bangladešu i Indiji.

2. Kontakt sa zaraženim domaćim životinjama: U početnoj epidemiji u Maleziji i Singapuru, ljudi su se zarazili bliskim kontaktom sa bolesnim svinjama ili njihovim tkivima.

3. Konzumacija kontaminirane hrane: Unošenje plodova (npr. manga) koje su grickali zaraženi šišmiši.

4. Prenos od čoveka do čoveka: Nakon što se neko zarazi, virus se može preneti na druge ljude putem telesnih tečnosti (pljuvačka, urin, krv). Ovaj način prenosa je bio odgovoran za većinu slučajeva u epidemijama u Indiji i Bangladešu, posebno među članovima porodice i zdravstvenim radnicima koji neguju bolesne bez odgovarajuće zaštite.

 

Klinička slika i simptomi
Inkubacioni period (vreme od izlaganja virusu do pojave simptoma) traje obično od 4 do 14 dana, ali može biti i do 45 dana.

Bolest može imati različite forme:

• Asimptomatska infekcija: Neki ljudi mogu biti zaraženi bez ikakvih simptoma (posebno uočeno tokom epidemije u Maleziji).

• Blaga do teška respiratorna infekcija: Simptomi mogu uključivati groznicu, glavobolju, bol u mišićima, povraćanje, bol u grlu i kašalj.

• Teški encefalitis (zapaljenje mozga): Ovo je najopasnija manifestacija bolesti. Karakterišu je: pospanost, zbunjenost, dezorijentacija, mentalna konfuzija, napadi i koma u roku od 24-48 sati. Smrt može uslediti zbog teškog encefalitisa i komplikacija.

Dugoročne posledice

Preživeli od teškog encefalitisa često imaju značajne neurološke sekvele, uključujući promene ličnosti, konvulzivne napade i stanje nalik na trajnu vegetativnu budnost.

Dijagnoza i lečenje

• Dijagnoza: Postavlja se laboratorijskim testovima u specijalizovanim centrima, kao što su RT-PCR (na uzorcima krvi, urina, likvora) i ELISA testovi za detekciju antitela.

• Lečenje: Ne postoji specifični antiviralni lek protiv Nipah virusa. Terapija je podržavajuća i fokusira se na ublažavanje simptoma: održavanje hidratacije, kontrolu temperature, lečenje respiratornih i neuroloških komplikacija. Eksperimentalno se koriste lekovi kao što je monoklonsko antitelo m102.4 (u fazi kliničkih ispitivanja), koje se ponekad koristi u hitnim slučajevima i kao profilaksa za izložene osobe.

 

Prevencija i kontrola
Prevencija je ključna u borbi protiv Nipah virusa:

1. Smanjivanje rizika od zoonoze: Edukacija javnosti o izbegavanju kontakta sa šišmišima i kontaminiranim plodovima, kuvanje soka palme pre konzumacije, zaštita hrane od šišmiša.

2. Kontrola infekcije u zdravstvu: Strogo poštovanje mera zaštite (izolacija bolesnika, upotreba zaštitne opreme - maska, rukavice, naočare) da bi se sprečio prenos u bolnicama.

3. Nadzor i brzo reagovanje: Brza detekcija epidemija, praćenje kontakata i izolacija zaraženih osoba.

4. Istraživanje: Intenzivni rad na razvoju vakcina (nekoliko kandidata je u kliničkim ispitivanjima) i antivirusnih lekova.

Geografska distribucija

Od početne epidemije u Maleziji, izbijanja bolesti su potvrđena u Singapuru, Bangladešu, Indiji (zapadni Bengal, Kerala) i Filipinima. Bangladeš i severoistočna Indija doživljavaju gotovo godišnje sezonske epidemije, što ih čini endemičnim područjima.

Nipah virus predstavlja ozbiljnu i kontinuiranu pretnju javnom zdravlju, posebno u južnoj i jugoistočnoj Aziji. Njegova kombinacija visoke smrtnosti, mogućnosti prenosa od čoveka do čoveka, neuroloških posledica i nedostatka specifičnog lečenja čini ga jednim od najvećih globalnih zdravstvenih izazova. Borba protiv ovog virusa zahteva "Jednozdravstveni" pristup (One Health), koji integriše nadzor nad ljudskim zdravljem, zdravljem životinja i zaštitu ekosistema, uz kontinuirano istraživanje i međunarodnu saradnju.

Ovo je samo pregled svega što donose virusi. Naravno, kod nas mnogi ne razumeju šta je prava opasnost i koliko nam je slaba odbrana. Još nismo izašli iz Kovida-19, još uvek umiru ljudi, još uvek ima jako bolesnih, još uvek brojne komplikacije, ali ne vredi, glupost je jača.