Medicina za početnike - šarlatani

Ne može se sa sigurnošću reći od kada su krenule prevare u lečenju ali se može sa sigurnošću reći odakle vode poreklo šarlatani. Naime, koliko god medicina srednjeg veka nama sada delovala smešno ali bila je produkt naučnog metoda. Nije bila nešto posebno uspešna ali je bila ono najbolje što se moglo uraditi u tom trenutku vremena.

Pored njih razvila se čitava grana prevaranata koji su nudili neke svoje trave i preparate. Zanimljivo je da je postojalo selo u Italiji u kome su većina bili prevaranti ili je većina prevaranata dolazila iz tog sela. To je bilo selo Cerreto di Spoleto blzu Peruđe. Do te mere si bili poznati kao prevaranti da je počeo da kruži naziv za sve prevarante cerretano. Bili su poznati po brbljanju - ciarlare. Do 17. veka svuda se proširilo ime a Englezi su ga zabeležili kao svoju novu reč - charlatan. Šarlatan. Prvi put je zabeležena u Engleskoj 1618. godine.

                                                                   Mesto Cerreto di Spoleto

Za uspon šarlatanije i nadrilekarstva je zaslužna pandemija kuge. Ne možemo negirati ni zaslugu lekara u razvoju šarlatanije. 1665. godine kuga je pogodila London. Za lekara je bio odgovoran Koledž lekara u Londonu. Oni su izdavali licence za rad. Te 1665. godine Koledž je odlučio da se ne meša u svoj posao i nije predložio niti sprovodio nikakve represivne mere prema lekarima koji nisu smatrali da je njihov posao da rade tokom epidemije. Dobar deo lekara je pobegao iz Londona bez straha da će izgubiti licencu.

Kako skoro da više nije bilo lekara, ljudi su se okrenuli onima koji su bili tu i nudili spas iako taj spas nije dolazio. Neki od njih su istinski verovali u to što rade ali većina su istinski bili prevaranti koji bi prodavali bilo šta kao spas. 

Termin koji koriste anglosaksonci je quack i potiče od reči quacksalver ili na holandrskom kvakzalver što je bila oznaka za prodavce lekova-ispod-ruke koji se uzimaju na sopstveni rizik. Uvek se radilo o nedovoljno edukovanim ljudima. Obično su se nalazili na uglovima ulica ili vašarima i glasno uzvikivali svoje reklame, što je delovalo kao gakanje - kva, kva, kva.

                                                                           Kwakzalver

Taj prvi uspod šarlatanstva nam je dao važne lekcije i bukvalno ništa se nije promenilo do sada.

Šarlatanstvo cveta uvek kada postoji vakuum medicine. Epidemije su najbolje za razvoj prevaranata. Istorija poredi primer Londona i Venecije. U Londonu je sve prepušteno samo sebi, procvetala je šarlatanija i procenat i broj umrlih je bio strašan. Venecija, kao kontraprimer, imala je Medicinskog oficira za epidemije i kancelariju za epidemije, još od 1348. godine. Koncelarija je preuzimala komandu kada kod je zapretila epidemija. U njoj su bili lekari ali i ljudi drugih profesija koji su bili tu da smisle i sprovedu najbolja rešenja. Bili su uključeni čak i ljudi sa groblja kako bi se bolje razumela dinamika epidemije.

Reč karantin je iz tog perioda i označava quaranta giorni, 40 dana, period boravka na ostrvu Lazareto Vekio za sve koji su hteli u Veneciju. Bio je i niz drugih mera, kao i veoma precizna statistika. Venecija je prošla najbolje tokom epidemije. Oni skoro da nisu imali nadrilekare, jednostavno nije bilo prostora da se razviju. Venecija je preteča moderne epidemiologije. Godinu dana ranije Dubrovnik je imao izolaciju od 33 dana ali prvi pravi karantin je napravio Avicena u Damasku 706. godine, mada se izolacija pominje i u Bibliji.

Druga stvar koju smo naučili iz haosa epidemije u Londonu 1665. godine potiče iz pisanja Danijela Defoa koji je poznatiji kao pisac "Robinzona Krusoa". Danijel je opisao ponašanja šarlatana i njihove reklame: 

- Nepogrešive pilule protiv kuge
- Neokaljani lekovi protiv infekcije
- Suvereni lek protiv zagađenja iz vazduha (mislili su da bolest dolazi iz vazduha, mijaga teorija, slično kao prskanje iz aviona sada)
- Tačna regulativa za ponašanje ako dođe do infekcije
- Anti-zarazne pilule
- Neuporedivo piće protiv kuga, nikada ranije viđeno
- Univerzalni lek za kugu
- Jedina prava kuga-voda
- Kraljevski antidot protiv svih vrsta infekcija

Dafo posebnu pažnju poklanja onima koji daju navodne besplatne savete siromašnima. O njima govori najgore. Svaki besplatan savet je bio uvod u traženje novca.

Nisu samo prevaranti bili loši. Mnogi poznati lekari nisu bili ništa bolji. Poznat je slučaj lekara Gideona Harvija koji je napisao knjigu Discourse of the Plague u kojoj daje savete kako da se leče bogati Englezi, pre svega ishranom i higijenom dok za siromašne daje savet da se pročiste tako što će povraćati što više mogu. 

Treća bitna stvar je da kada se radi o prevarantima dobili ste ono što ste i tražili. Gomila njihovih preparata su bili mešavina nekih otrovnih biljaka kao što je kukurek i luka, belog luka, sirćeta i raži. Sve to pomešano sa mesom otrovnica da se bore protiv otrova. Kao lekovi su smatrani pušenje duvana, pravljenje lomača, žvakanje crva iz drveta pomešanih sa mirtom.

Ingram, poznati hirurg iz tog perioda je napisao da je "bolje nemati medicinu uopšte nego imati pogrešnu." Uprkos onome što je rekao on kao osoba je bio daleko od toga da ne iskoristi draži šarlatanstva. Predlagao je korišćenje preparata iz Francuske koji je zaustavljao bolest sa sto procentnom sigurnošću, svi koji su ga uzeli su umrli.

Sve to se nastavilo tokom sledeće pandemije 1918. godine kada su španski grip lečili preparatima:

- Folijev med
- Uzmi lek za kašalj
- Rajlijevo 24 satno osiguranje
- Pozdrav Eukapine, veoma toksični miks eukaliptusa i kamfora

Posebni su bili prevaranti koji su prodavali Hilov Kaskara Bromid Kinin jer su tvrdili da je grip ustvari malarija i da treba da se leči kininom (svaka sličnost sa sadašnjom epidemijom je namerna).

Četvrta lekcija koja mora da se zapamti je da nikako ne treba potcenjivati ljude po polu, veri i rasi. Tokom Crne smrti u Londonu ženama je bilo zabranjeno da se bave medicinom iako je jasno da bi itekako pomogle i da je bilo značajno da im se dopusti da leče. Preko 100 žena je kažnjeno za lečenje bez dozvole.

Slično je bilo sa Jevrejskim lekarima. Njima je bilo zabranjeno da leče hrišćane. Poznat je slučaj Davida de Pomisa koji je lečio hrišćane uprkos zabrani. Tražio je dozvolu od Pape da nastavi da leči bolesne ali je doživeo brutalan napad sveštenstva i hrišćanskih lekara. Branio se rečima da su svi ljudi jednaki ali su ga optužili da ritualno ubija hrišćane.

Peta lekcija, koju nikako da naučimo, bila je da čak i oni učeni mogu postati prevaranti ili biti prevareni, posebno ako se bave onim što ne znaju. Kraljevski astrolog Vilijam Lili je video neke biljne tonike u zvezdama pa ih je prodavao (tada su astrolozi smatrani za školovane), Džejms Angier, francuski prevarant je prevario čitavo plemstvo i kralja i polio im sumpor po sobama da bi sprečio buduće infekcije. Možda najpoznatiji slučaj je Vijama Rida koji se predstavljao kao očni hirurg i čak dobio zvanje Kraljevskog očnog lekara a bio je krojač.

Džon Vilmot, erl od Ročestera je uzeo identitet Dr. Aleksandar Bendo i toliko navukao bogatu klijentelu da su u redovima stajali da bi došli do njega, iako je svakome bilo očigledno da se radi o njegovoj šali (svaka sličnost, znate već sve).

Nije sve toliko crno u velikim epidemijama. Mnogo toga se promenilo. Knjige više nisu pisane samo na latinskom već na jezicima naroda što je dovelo do širenja znanja. Knjige nisu pisali samo lekari. O svojim iskustvima sa kugom pisali su i drugi, berberi-hirurzi, popovi, skupljači lekovitih trava, mudre žene. Znanje se nezadrživo širilo.

Pre toga su se knjige bazirale na filozofskim raspravama o medicini, sada je došlo do pisanja o praktičnim dešavanjima. Oni koji su bili mudri usvajali su tuđa znanja i počeli da razvijaju posebne timove koji se brinu o javnom zdravlju.

Podaci u tekstu su iz Muzeja Istorije Nauke.