Medicina za početnike - istorija

Svako ko je pisao o istoriji medicine obično počinje rečenicom da nam preci nisu ostavili pisane tragove, kao da mi to ne znamo. Smatra se, verujem opravdano, da prvobitni ljudi bolesti nisu posmatrali kao nešto loše već su ih doživljavali kao normalan deo života. Ima dokaza za to. Kada je otkrivena Amerika, koja se valjda bila sakrila, primećeno je da stanovnici imaju često prolive ali da ih nisu smatrali nečim posebnim i lošim. Tek su im Evropljani objasnili da su to paraziti i da nije dobro.

Svako ko prati osnove razvoja medicine primetiće da postoje niti koje se razilaze. Uvek je jedna grupacija težila da nađe neki način za lečenje a druga je tražila opravdanje za nelečenje. Ako već smatramo da ljudi u početku nisu pokušavali da leče bolesti, opet, a šta je sa ranama? Morali su, hteli to ili ne, da zaustave krvarenje. Možemo reći da su rane i povrede razvile medicinu.

Greška i nagrada. Ako staviš ovaj list na ranu umrećeš a ako staviš ovaj zarašće rana. Ako pojedeš ovo lišće biće ti bolje a ako pojedeš ono biće ti gore i opet, smrt se smeši. To je univerzalni princip eksperimenata, prava medicina zasnovana na dokazima. Ali, tu je i druga nit, drugi pravac. Ako si bolestan znači da te je neko urekao, kletve su uvek u modi. Mnogi i dalje veruju u njih.

Prvi lekar, za čije ime znamo, je izvesni Imhotep iz Starog Egipta. Kao i svaki dobar lekar, tako je i on gurao nos svuda, malo je gradio piramide, malo se bavio kanalima, astrologijom (u nedostatku dobrih teleskopa) a gajio je i biljke. Živeo je negde oko 2630. godine pre nove ere. Nakon smrti su ga smatrali božanstvom u Egiptu i Grčkoj.

Egipćani su bili inventivni u izmišljanju načina za lečenje. Činjenica je da su na čak 39 mumija otkriveni karcinomi. Veliki broj znači. Najstariji pisani trag o karcinomima je Edwin Smith papirus. On je nastao oko 1600 godina pre nove ere ili pre Hrista, kako već kome odgovara. On je prepis drugog papirusa iz perioda oko 2400 godine pne. 

Edwin Smith papirus opisuje i kako su lečeni pojedini karcinomi. Zna se za 37 medicinskih instrumenata iz tog doba. Pokušavali su da hirurški uklone tumore koje su videli. Opisuju tumore uterusa i vagine ali i tumore dojki. Navode da i pored brojnih pokušaja nisu mogli da izleče tumore dojki.

Medicinski instrumenti iz Egipta

Nakon operacija, isto važi i za rane, pristupalo se ušivanju. Na ušiveno mesto se stavljalo sveže sirovo meso. To je rađeno da bi se zaustavilo krvarenje. Sledećeg dana se stavljao dresing na rane. Dresing je bio od lekovitih biljaka i meda. Ima i to svoje opravdanje. Med je higroskopan i stimuliše stvaranje leukocita. Na kraju je stavljan ubuđali hleb. Ubuđali hleb se koristio sve do renesanse. Za neupućene pročitati o penicilinu.

Najstariji dokazani karcinom u Egiptu potiče iz Gize, oko 3000 godina pne. Radi se o metastaziranom karcinomu grla. Inače najstariji poznati karcinom potiče iz Mauera, Austrija, negde oko 4000 godina pne. Radi se o tumoru kostiju - multiplom mijelomu.

Nije uvek bilo lako baviti se medicinom. U Vavilonu ako umre pacijent, a to je bilo često, lekar bi ostajao bez ruke.

Feničani su imali divan pristup. Izneli bi pacijenta na ulicu i pitali prolaznike šta da rade sa njim. Što mi daje objašnjenje o ovim našim koji bi prihvatili svaki savet sem medicinskog.

U Indiji je živeo Maharishi Shushrut, verovatno prvi pravi genije medicine, živeo je 6 vekova pre nove ere. Smatra se ocem Indijske medicine i ocem plastične hirurgije. Zvuči neverovatno da je radio transplante kože, čak tri načina da se izvrši transplantacija, graft kože kao i rekonstrukcija nosa. Potpuno neverovatno ali njegova učenja su jedan od temelja ajurvede.

Selimo se u Grčku i najizvikanijeg lekara (iako tada taj naziv nije postojao) Hipokrata iz Kosa. Ne znam ima li ikoga ko nije čuo za njega. Lekari formalno polažu Hipokratovu zakletvu (koja, budimo iskreni, nije originalna već prepravljena). On je živeo od 460 do 375 godine pre nove ere. Ostalo je puno dokumenata koje je on napisao ili koji su nastali pod njegovim uticajem.

Tu je i Galen i njegova teorija o četiri tečnosti - flegma, krv, žuč i crna žuč, smatrajući da odnos tih tečnosti određuje zrdavlje i bolest.

Da govorimo o počecima medicine a da ne pomenemo Kinu bilo bi neozbiljno. Najpoznatiji tekstovi iz Kine nastali su od 220 pre nove ere do 206 nove ere pod nazivom Huangdi Neijing. To je sama osnova kineske tradicionalne medicine.

Abu Bakr Muhamed ibn Zakarija al-Razi (865-925) je dao prvi klinički opis imuniteta u Kitab fi al-jadari wa-al-hasbah (Traktat o boginjma i ospicama). U svom radu on daje opis bolesti i smatra da izloženost izazivačima tih bolesti daje dugotrajni imunitet. S pravom ga mnogi smatraju temeljom eksperimentalne medicine, nažalost dodajući "islamski" valjda da mu umanje vrednost. Ne mogu, on ostaje fundament medicine. Bio je glavni lekar u Bagdadu i Reju. Imao je brojne studente. Koristio je humoralnu teoriju.

Ostala je poznata rečenica iz njegove knjige o ospicama - "Kada neko dobije boginje najbolje je držati se podalje od njega da ne bi izbila epidemija". Meni je omiljen jer je napadao šarlatane, nadrilekare, koji su prodavali lažne lekove i varali ljude. Ostalo je zabeleženo i da je rekao, u šali: "Žalim lekare koji leče prinčeve i kraljeve jer ovi neće slušati savete o ishrani." Dao je i same osnove etike: "Cilj lekara je da čini dobro, čak i prema neprijateljima, naša profesija nam zabranjuje da činimo zlo, Bog je lekarima dao zakletvu da ne prave otrove.

Napisao je i priručnik za ljude koji ne mogu doći do lekara.

Tu je i Ibn Sina - Avicena.

Pišem a nisam stigao ni do toga kako i kada je nastalo ime doktor ali i lekar. Imaće ovo više nastavaka nego što sam očekivao. 

Istorija medicine je zanimljiva ali važna da bi se shvatilo kako smo došli do ovog trenutka. Bilo je mnogo pravaca i spoticanja ali o tome u sledećim nastavcima. 

Treba ući u tu atmosferu i te događaje koji su bili. Bez načina da vide uzročnike bolesti. To su bili ljudi vredni poštovanja i divljenja. Lako je ismevati neke stavove o tome kako krv proključa i izbiju boginje ali to pokazuje kako se u medicini, u nauci uopšte, dolazi do saznanja.