Kada čovek nestane, a telo ostane
Zar nikada niste sumnjali u sebe? Zar nikada niste bili zombi koji se pretvara da je živ a ustvari samo nasumično prolazi kroz život krećući se u istovetnoj rulji? Naš mozak voli da uči i da se igra, ali niko nam ne garantuje da će zaključke donositi ispravno Postoji stanje u kojem osoba ne sumnja u svet oko sebe, ali počinje da sumnja u sopstveno postojanje. Ne metaforički. Doslovno. Može verovati da je mrtva, da njeni organi ne rade, da joj telo ne pripada ili da je već odavno prestala da postoji. Ovaj fenomen predstavlja poremećaj najosnovnijeg osećaja koji imamo – osećaja da smo stvarni. Za većinu ljudi postojanje je podrazumevana činjenica. Ne razmišljamo o njemu jer je stalno prisutno, kao gravitacija. Mozak automatski održava unutrašnji signal koji govori: ti si ovde, ti si živ, ti si ti . Taj signal nastaje u složenoj mreži moždanih struktura koje povezuju percepciju tela, emocije i samosvest. Kada ta mreža funkcioniše normalno, identitet deluje stabilno i neupitno. Ali kada ...
