Neko postoji iako ga nema
Greška u mozgu: kada „neko“ postoji, iako ga nema Postoji trenutak koji je gotovo univerzalno ljudski, ali se o njemu retko govori ozbiljno. Onaj osećaj da nisi sam , iako objektivno jesi. Nema koraka, nema glasa, nema senke. Samo čvrsto, gotovo instinktivno uverenje da je neko tu . Ovaj fenomen nije misticizam. Nije religijsko iskustvo. Nije ni znak da „pucaš“. To je poznata neurološka greška. Mozak koji greši sopstvenu adresu Ključni igrač u ovoj priči je temporo-parijetalni spoj (TPJ) . To je regija mozga koja integriše informacije o: položaju tela sopstvenim pokretima granici između „ja“ i spoljnog sveta U normalnim uslovima, TPJ neprimetno održava iluziju jedinstvenog, stabilnog „ja“. Ali kada je mozak pod pritiskom, usled: ekstremnog stresa hronične iscrpljenosti nedostatka sna neuroloških poremećaja migrena, epilepsije, Parkinsonove bolesti ta integracija može da zakaže. Kada se to dogodi, mozak pogrešno tumači sopstvene unutrašnje signale k...
