Medicina za početnike - Radiologija

Radiologija, ili kako su je kod nas ranije zvali Rendgenologija, počela je kada je Vilhem Konrad Rendgen, koji je bio profesor fizike slučajno zaboravio barijumplatinocijanid blizu mesta na kome je ekperimentisao sa katodnom cevi. Zasvetlucao je u mraku. Probao je par puta, uvek svetluca, onda je stavio svoju šaku a ispod nje fotografsku foliju i dobio je sliku nakojoj su se videle kosti. Zabarikadirao se u laboratoriju, nije izlazio par nedelja i došao do zaključka o postojanju tajanstvenih x-zraka.

Svi vole napomenuti i da je Tesla slikao nogu u cipeli ali je nije objavio iz nekih svojih razloga.

Prave muke za radiologiju i sa radiologijom su krenule tada. Svako ko je imao dovoljno novca uhvatio se da grafira sve što mu padne na pamet. Pre više od sto godina neko se setio da pacijent može da pije barijum i da se vidi kako izgledaju želudac i creva iznutra.

Svako ko je video nešto smatrao je shodnim da to nazove kako njemu izgleda odgovarajuće. Kada sam prvi put učio radiologiju, pre svega kosti, imao sam utisak da čitam telefonski imenik. Jedan ogroman telefonski imenik. Tako imamo Šmorla, Osgud-Šlatera, Osnabrika, Mekdonaldsa, Anrdersona, Kernija, Behtereva i još par stotina koji stoje iza nekih promena i bolesti.

A tu su i znaci - lokvanj, odbegli atol, balon na žici, mišji rep, kokarda, bambusov štap, 60/60, loptu na vuni, loptu n kravati, sijalicu, bananu, krilo slepog miša, bajonet, medveđu šapu, bumerang, grožđe, mlečno staklo, ludo popločavanje i niz drugih. Vrlo vickasto.

Ponekada mislim da oni koji su davali imena onome što vide pod x-zracima ustvari duboko u sebi mrze radiologe. Nemam drugo objašnjenje.

Da zezanje bude još veće sve je u negativu i sve je obrnuto levo desno. Genijalno. Ko je to smišljao kao da se napušio neke trave.

Šta je najvažnije?

Ovu priču sam ispričao par puta. Jedan od mojih učitelja postavio je pred mene tačno hiljadu grafija pluća. Rekao mi je da pogledam sve i da kažem koja je dijagnoza. Vreme nije presudno ali cenio bi da to uradim što brže. Gledao sam i gledao. Prilično sam se razočarao. Vratio sam grafije.
- Sve si ih pogledao?
- Sve.
- Koje su dijagnoze?
- Moram reći da ja nisam za ovaj posao. Koliko god sam se trudio nigde nisam našao ništa. Ispisaću se sa specijalizacije.
- Nisam te to pitao. Koja je tvoja konačna dijagnoza?
- Nisam našao ništa. Po meni su ovo zdravi ljudi.
- Stojiš iza toga? Ne želiš da pogledaš ponovo?
- Ne. To što sam video, video sam. Nema razloga da gledam ponovo.

- Siguran si?
- Potpuno. Koliko god da gledam moje znanje je toliko. Neću videti ništa drugo.
- Vidiš, tek sada možeš da se baviš radiologijom. Svako ovde je prošao ovo isto. Neću ti reći kakvi su bili njihovi odgovori, vidiš i sam da neki izbegavaju da rade pluća. Ti ćeš se baviti plućima. To ti leži. Posao radiologa je da prepozna zdravo od bolesnog a ne da izmišljamo dijagnoze željni privremene slave i tapšanja po ramenu. Skoro sve što pogledaš biće uobičjeno. Ako je epidemija gripa biće zapaljenja pluća od gripa, ako gledaš tumore biće obični tumori, ništa neobično. Radiologija nisu TV serije. Naša dužnost je da shvatimo da je neko bolestan ali mi ne lečimo ljude, mi smo fotografi čije fotografije zadiru pod kožu. Neko drugi daje lekove, operiše, svaki dan ih obilazi. Naše je da pomognemo da pacijent što pre dobije dijagnozu

Kako postavljamo dijagnoze?

Radiologija je 50 nijansi sive. Ne po nevešto napisanom romanu već po slici koja je sva od raznih nijansi od bele do crne.

Najbolji savet koji sam dao svakome ko ga je tražio bio je da gleda da li je nešto belije ili tamnije na slici. Što je svetlije to znači da je tkivo gušće, znači da se tu nešto skuplja ili raste. Što je tamnije to znači da se nešto raspada. I to je skoro čitava mudrost.

Sledeći savet je da je tečnost ravna linija, sem kod izliva ali to je druga priča. Kada u crevima vidite ravne linije to nije dobro. Nema nacrtne geometrije u organizmu.

Kada gledamo kosti tražimo "stepenicu" liniju koja je prekinuta i malo pomerena.

CT - kompjuterizovana tomografija

Osnova pregleda je merenje gustine tkiva. Rdg cev ide oko tela i šalje sliku na detektore. Koliko detektor ima redova toliko je "slajsni" skener. Toliko je i precizniji skener jer se mnogo slika dobije odjednom. Gustina vode je 1, jedinica je Haunsfild. Gustina vazduha je - 1000, gustina kostiju je + 1000 (okvirno radi shvatanja principa pregleda). Gustina krvi je oko + 60.

MR - magnetna rezonanca

Mašina meri skretanje radio talasa u magnetnom polju. Jedan pregled obuhvata više različitih pregleda koji se označavaju T1W, T2W, FLAIR, STIR, SPIR, FS, BTF, TTF i niz drugih. Na svakom od tih pregleda se bolje vidi neka druga struktura.

Neki primeri postavljanja dijagnoza: MS i ishemije u mozgu se najbolje vide na FLAIR sekvencama. Tu su promene bele. Ima razlika kako šta prepoznajemo ali je to već da neke druge tekstove.

Tumori, bitno nam je da znamo kakve su granice i kako se šire. Da li guraju ili se protežu kroz susedna tkiva.

Ostaje jedna informacija koja je mnogima prelomna u izboru zanimanja - radijacija. Uprkos stalnoj propagandi kako je zračenje našto najopasnije što se dešava na Zemlji i najveća opasnost za ljude, istina je sasvim drugačija. Niko ne kaže da se treba neprekidno izlagati radijaciji ali je izvesno da postoji veliki raspon doza koje su potpuno bezbedne. Mi živimo u svetu koji je radioaktivan i strah je nepotreban. Potrebno je znanje a ne nagađanje.

Ovo je prvi iz serije tekstova o medicini. Ako neko želi da čita, što je uvek razlog da bi se nešto pisalo.