Medicina za početnike - uspon medicine

Uspon medicine mnogi, opravdano, vezuju za Edinburg. Tri generacije pripadnika Monro familije držala su predavanja iz Anatomije punih 126 godina. Džon Monro, Aleksandar prvi i Aleksandar drugi, deda, otac i sin razvili su školu po ugledu na Lajpcig. Njihov uticaj na medicinu ostaje nemerljiv.

U 18. veku bila su u Edinburgu i Glazgovu dve, za medicinu,  značajne osobe, prvi je bio Džon Braun koji je poznatiji kao pisac, koji je tvrdio da postoje samo dve bolesti stenija i astenija. Shodno tome i samo dva leka, stimulans i sedativ. Prepoznao ih je u alkoholu i opijumu. Njegovi vatreni sledbenici su nazivani Braunisti. Sa druge strane nalazio se Vilijam Kulen iz Glazgova (kasnije se vratio u Edinburg) i Kulenisti. Kulen zaslužuje više prostora. Radio je kao mornarički hirurg pre nego se vratio u Škotsku. Ponuđeno mu je mesto Profesora u Glazgovu a zadnjih godina života predavao je medicinu u Edinburgu. 

Kulen je podelio bolesti na četiri grupe. Prva su bile pireksije, bolesti sa temperaturom. Druga neureksije, bolesti nervnog sistema. Treća kaheksije, bolesti nastale nepravilnom ishranom. Zadnja grupa su bile lokalne bolesti, one koje su karakteristične za određena područja. To je, za to vreme, bila revolucionarna sistematizacija.

U Britaniji, pre svega u Edinburgu, ostao je upamćen kao prvi predavač koji je insistirao na Engleskom umesto na Latinskom jeziku, tada nepojmljivo. Još važnije, on je uveo praktičan rad a ne samo teoretski.

Džon Hanter, Vilijam Hanter i Vilijam Smeli su razvili porodiljstvo kao medicinsku nauku, do tada je porođaj bio posao isključivo babica.

Patologija kao nauka je razvijena u Padovi od strane Đovani Batiste Morgnjija. Rene Lenek je izmislio stetoskop a Bečki lekar Auenbruger je izmislio perkusiju.

Edvard Džener je na osnovu pisama koje je pisala Lejdi Meri Vortli Motagju iz Turske u kojima je opisala metod prevencije velikih boginja, stvorio prvu vakcinu (vaka - krava) koristeći kravlje boginje.

Filip Pinel je razvio nove metode lečenja i smeštaja mentalno obolelih. Džejms Lind je uveo sveže voće za mornare da spreči skorbut a Džon Pringl je razvio ratnu hirurgiju.

A znate li priču o Robertu Listonu? Najčuveniji hirurg svog doba, Škot. Edinburg je bio sedište medicine i anatomije. Robert je bio najbrži hirurg pre pojave anestetika. Legenda. Bog u operacionoj sali. Poznato je da je izveo amputaciju za 28 sekundi. Tada je kratka operacija značila veću mogućnost za preživljavanje a ovaj Škot je bio toliko brz da nije bilo boljeg od njega.

Ipak ostaće zabeležen kao osoba kojoj su tokom jedne operacije umrle 3 osobe. Umro je pacijent, umro je asistent kome je Liston u žurbi odsekao prst nečistim skalpelom (umro od sepse prenesene nožem) a u publici je preminuo jedan posmatrač. Drugi slučaj koji je ušao u anale je slučaj dečaka koji je imao pulsacije ne vratu. Liston je smatrao da mala deca ne mogu imati aneurizme i hrabro je zabio nož u vrat, misleći da se radi o apscesu. Bila je aneurizma. Ta arterija se čuva u muzeju University College Hospital.

A poznat je i po tome kada je u zanosu uspešne amputacije noge pacijentu odsekao i zdrav testis. Poznat je i po operaciji tumora testisa teškog 21 kg za svega 4 minuta. Pre toga je pacijent svoj tumor nosio u kolicima.

Kada se govori o usponu medicine mora da se pomene i čuvena Sedmorka Edinburga, sedam žena koje su prve diplomirale i uz mnogo muka otvorile put ka školovanju žena.

• Sophia Jex-Blake
• Isabel Thorne
• Edith Pechey
• Matilda Chaplin
• Helen Evans
• Mary Anderson
• Emily Bovell

Ima premalo mesta za sve one koji zaslužuju da budu pomenuti. Pre svega Luj Paster.

Navešću imena samo nekih od onih koji su razvili medicinu:

- Johanes Miler, razvoj fiziologije

- Herman fon Helmholc, razvoj oftalmologije

- Rudolf Virhov, saznanja o ćeliji

- Klod Bernard, pankreas i glikogen

- Jozef Lister, antisepsa

- Aleksander Gordon, porodiljstvo

- Oliver Vendel Holms, porodiljstvo

- Ignjac Semelvajz, porodiljstvo i antisepsa

- Robert Koh, bakteriologija

- Ričard Brajt, bakteriologija

- Tomeas Adison, bakteriologija

- Robert Grejvs, dijagnostika

- Vilijam Stouks, dijagnostika

- Efraim MekDauvel, ginekologija

- Vilijm Bimont, tretman rana od vatrenog oružja

- Kraford Long, Gardner Kolton, Horas Vels, Čarls Džekson i Vilijam Tomas Grin Morton, koji su razvili anesteziju uz veliko protivljenje savremenika

- Patrik Menson, tropska medicina

- Karlos Finlej, žuta groznica

Journal of the Royal Society of Medicine

Ne mogu da se uzdržim a da ne pomenem jedan od zanimljivih slučajeva toga doba. Slučaj mornara Džona Kamingsa. U leto 1799. godine mornar Džon Kamings (23) se napio i počeo da se hvališe kako ima sposobnost gutanja noževa. Niko mu nije poverovao i on je naočigled ostalih moranara progutao još tri noža. Sledeće jutro je putem stolice izbacio jedan, a narednog jutra još dva. Jedan je ostao. 

Kako bi bilo da više nikada nije probao da guta noževe ne znamo. Mirovao je 6 godina a onda, opet u pijanstvu počeo je da se hvali svojom sposobnošću. Do kraja sledećeg dana progutao je još 8 noževa.

Sledećeg jutra je imao jako bolove i povraćao je. Primljen u bolnicu ali se oporavio. Mislite da mu je bilo dosta noževa? Nije.

Nakon par meseci ponovo je imao seriju gutanja noževa. Progutao je 17 noževa. Zdravlje više nije mogao da sačuva. Često je povraćao delove noževa. Počeo je da obilazi razne lekare ali medicina tok perioda nije imala lek. Uskoro je preminuo. Noževi na slici gore su sa njegove obdukcije koju su radili dr Marset, Ser Aston Kuper i izvesni hirurg Smit. Opisano je da su neki noževi probili creva ali da crevnog sadržaja nije bilo u abdominalnoj duplji. Jedan nož je bio zaboden u mišiće karlice a jedan je prolazio kroz rektum. Ono što je interesantno je da je zapaljenski proces blokirao curenje iz creva.

Na kraju XIX veka razvoju medicine su doprineli Pjer i Marija Kiri, onda Vilhem Konrad Rendgen. Listu verovatno treba zaokružiti sa Aleksandrom Flemingom i penicilinom.

Ne postoje dovoljno dobre reči i dobri opisi za ljude koji su posvetili živote razvoju medicine. Bilo je mnogo grešaka ali na greškama se učilo. Razvijen je naučni metod baziran na eksperimentima, kao i sistematizacija.

Nakon kraće pauze serijal će se nastaviti...