Bakterije koje proždiru meso i šta nas još čeka

Kucamo na vrata zaboravljenih asova. Ustvari, kucamo na vrata i onih koji nisu zaboravljeni, već strpljivo čekaju svoju šansu. Uvek važi uputstvo da se antibiotici ne piju na svoju ruku već samo ako lekar predloži. Ali, šta ćemo onda kada lekari propisuju velike količine antibiotika na svoju ruku iako ne postoji nikakva preporuka a još manje logično ili medicinsko opravdanje?

Na uzorku od više od 500 pacijenata koje sam pregledao u zadnje vreme, samo jedan ne pije antibiotike. Više se ne radi samo o azytromicinu koji je preporučivan u početku ali ne kao antibiotik već zbog toga što se smatralo da deluje imunomodulatorski, već o velikim količinama svih antibiotika, dominiraju forteka, pancef, panklav a vidim da je počeo dovicin da ulazi u modu.

Počelo je sa hlorokinom i azytromicinom. Kombinacija koju preporučuje jedna grupacija lekara iz Francuske poznatih da to preporučuju kod svih bolesti a posebno kod nepostojeće Hronične Lajmske Bolesti. Za neupućene, ne radi se o Lajmskoj bolesti, niti o produženim efektima neuroborelioze, već o bolesti koja ne može da se dokaže nijednom medicinskom metodom već samo tvrdnjom te grupacije. Od simptoma ta bolest ima sve. Odnosno svaki poznati simptom se uklapa u tu bolest. Kako pogodno za prevarante.

Ipak, da se vratimo bolestima koje se mogu vratiti na široka vrata zbog neadekvatne upotrebe antibiotika.

MRSA

Methicillin-resistant Staphylococcus aureus se pojavila prvi put 1961. godine u Velikoj Britaniji a poznatija je od 1981. godine kada se raširila u SAD. Dajete pacijentu anribiotike a bakterija napreduje. Pacijent sa sepsom, meningitisom... Noćna mora koja se već dešava a nakon ovoga će biti još gore.

Pseudomonas

Pseudomonas aeruginosa spada u oportunističke bakterije koje su posebno opasne za pacijente na respiratorima, kod onih sa opekotinama i drugim tepkim bolestima. Date pacijentu pet različitih antibiotika koji ne deluju na kovid-19, bolest napreduje i dođe do respiratora i pseudomonasa koji nema više čime da se leči.

Acinetobakter

Već sada ga je teško lečiti. Čest uzročnik bolničkih infekcija, posebno kod onih koji su na respiratorima, sa kateterima, tubusima. Bolnička pneumonija po pravilu odnosi pacijenta. 

Enterokoke

Najznačajnija iz ove grupe je Enteroccocus faecalis. Već se teško leči jer je rezistentna na mnoge antibiotike. Stvara gnojna zapaljenja.

Klostridijum

Clostridium difficile je česta bakterija koja se javlja nakon dugotrajnih upotreba antibiotika. Izaziva teške prolive. Stvara pseudomembranozni kolitis.

Mikobakterijum tuberkuloze

Mycobacterium tuberculosis je izazivač tuberkuloze. Već postaje urgentno naći antibiotik koji bi delovao na tuberkulozu. Srećna okolnost da postoji vakcina ali deluje da se vraća vreme tuberkuloze, jedne strašne bolesti opisane u toliko žibvotopisa poznatih koji su umrli mladi. Meni je deda umro od tuberkuloze u doba kada mu je sin bio tek dete. Da je bilo antibiotika možda bi dočekao da upozna mene, da bude ponosan na svog sina. Ove sudbine će se ponavljati.

Mikobakterijum lepre

Lepra je davno zaboravljena bolest. Inkubacija traje i do 20 godina. Leči se antibioticima ali se zna da je rezistetnta na neke. Mislite da ne postoji više? Varate se. Ima još oko 200.000 slučajeva godišnje u Angoli, Brazilu, Centralnoj Afričkoj Republici, Kongu, Microneziji, Indiji, Kiribatiju, Madagaskaru, Nepalu, Maršalskim Ostrvima i uTanzaniji.

Klebsijela

Klebsijela je bakterija koji može da napravi bolničke epidemije. Smrtnost je oko 50% i oko 100% za one koji već imaju neku drugu bolest.

Jersinija pestis

U narodu poznata kao kuga. I to je bakterija. Još uvek ima slučajeva kuge. Šta će da je sprečava ako antibiotici ne budu delovali.

Kandida, aspergiloza i ostale gljivice pozdravljaju odluku da se svima bez kriterijuma i razlog daju antibiotici.

Za sami kraj nekrotizirajući fascilitis ili flash eating bacteria. Samo ime govori o čemu se radi, bakterijska infekcija koja "proždire" tkiva. Najčešće je izaziva MRSA ali mogu i druge bakterije.

Ne znam koliko puta je potrebno i dovoljno da se ponovi da se avntibiotici ne daju kod virusnih infekcija. Kovid-19 retko ide sa udruženim bakterijskim infekcijama čak i kod teških slučajeva. Kod pacijenata koji se leče kući antibiotici se ne daju. Nisam to izmislio ja, to je protokol za lečenje. Čemu tolike količine antibiotika? Koje je objašnjenje za to?

Kada se jave bakterijske bolesti koje ne reaguju na antibiotike i kada pacijenti počnu da umiru od običnih ogrebotina, neće biti krivi antivakcinaši i ostali YouTube naučnici već vi. Osim ako i sami ne smatrate da nisu čista posla, da ko zna šta je ovo jer niste čuli za viruse koji napadaju sve organe i slične gluposti.