Produženi kovid-19

Prvo, šta je uopšte produženi kovid?

Očekuje se a uglavnom se i dešava tako, da kovid prođe kroz 4 faze. Prve tri traju 14 dana i to su faze kada bolest napreduje i dostigne vrhunac, Zadnja faza je kada sve počinje da se vraća u normalu. 

Govorim o klasičnim slučajevima sa obostranom pneumonijom. U zadnjoj fazi pacijent ide ka ozdravljenju  ili u najgorim slučajevima ka smrti.

Ali, postoje slučajevi kada se treća faza nastavlja nakon 14 dana. Pacijent je i dalje bolestan, ima temperaturu ali ne prelazi u zadnju fazu. Bolest stoji, ne napreduje ali nema ni resorpcije.

Postoje dva objašnjenja. Jedno je da dolazi do superinfekcije Hemofilusom influence ili Klebsijelom. Drugo objašnjenje je da se radi o pacijentima koji su imunokompromitovani i ne stvara se dovoljno antitela.

Ipak, postoje slučajevi kod pacijenata koji nisu imunokompromitovani a na upornoj antibiotskoj terapiji su neprekidno. Opaska, spisku lekova koji se bespotrebno daju dodat je i Baktrim, Dosadilo mi je da oko 50 puta na dan ponavljam - "antibiotici ne deluju na viruse. Uglavnom se čitav život borim sa vetrenjačama ali ja sam samo medicinski fotograf.

Pacijent nakon 28 dana antibiotske terapije (Hemomicin, Forteka i Panklav). Ni nakon tih 28 dana temperatura nije prestala. Prisutne opsežne ground glass konsolidacije, trakcione bronhiektazije sa zaostatkom crazy paving koji ne postoje u IV fazi. Pacijent ima 48 godina i ne navodi nikakve otežavajuće bolesti, više mršav ili normalno građen. Od tegoba je imao odsustvo čula mirisa i temperaturu do 37.5C. Nakon 27 dana dobija temperaturu 39.4C (uz gomilu nepotrebnih antibiotika koji očigledno ne deluju preventivno). Osećam da će dobiti neki novi antibiotik.

Pacijent nakon 42 dana lečenja antibioticima (Hemomicin, Forteka, Levoksicilin, Pancef, Panklav, Dovicin i Baktrim). Gubitak osećaja ukusa i mirisa, bez povišene temperature. Rdg bez nalaza. Tri puta pozitivan PCR. Nakon 38 dana počinje da se oseća loše, znoji se čitave noći, ima prolive 7 do 8 puta dnevno. Starost 56 godina, ima neki kilogram više ali nije debeo, ne navodi bolesti od značaja.

Pacijent nakon 45 dana lečenja antibioticima. Od početnih simptoma je imao temperaturu 37.5 nedelju dana, zatim 39.2 dva dana i do 38.4C još tri dana. Nikako se ne oseća dobro i dolazi na pregled navodeći zamor i znojenje. Nalaz mu odgovara za prelaz između II i III faze. Ima 63 godine i ima višak kilograma, ne preterani, kao i laki dijabetes bez insulina.

54 dana od utvrđivanja kovida-19. Sve vreme pod antibioticima ("nisam preskočila ni jedan dan"), dan pre pregleda počela groznica sa temperaturom. Oseća se loše. Nalaz odgovara IV fazi bolesti.

Umoran sam. Radim i po 12 sati dnevno. Pola vremena provedem objašnjavajući kako nastaje virus, da je prirodan, da ne postoji bolest koja je ovakva (postoje i lakše i teže), da se ne radi o sarinu.

A pacijenti dolaze i dolaze. I dalje ima onih koji ne žele da se štite i koji sasvim hladno šire zarazu. 

Država ne želi da reaguje, mediji propagiraju ljude koji svesno iznose laži. Ne postoji odgovornost za one koji svesno lažu.

Žalosno je kada profesori Medicinskog fakulteta izađu na TV i lupaju gluposti. Neki samo ne govore istinu (svesno, pre nego nesvesno), neki izgleda ne znaju ni osnove medicine. Takvi stvaraju kadrove koji dalje šire gluposti.

Ne, nemam želje da budem politički korektan. Njihova odgovornost je veća zbog onog dr ispred imena.

U jednom od prvih blogova sam napisao da se bojim da će glupost prevladati. Izgleda da stižemo do te tačke.

Nemam običaj da dopisujem komentar ispod završenog teksta ali, to sam ja. Jednom, pre deset godina sam bio na korak da napustim medicinu. Bilo je to oko epidemije H1N1. Ljudi su umirali, mladi. Mnogi lekari su radili sve da dokažu da se ne umire od gripa. Bilo je svega, tvrdnji da su limfomi, lišmanijaze, alergije... spisak je dugačak. 

Tako je i sada. Krah medicine nije u tome što kao konji radimo i umiremo da bi zaradili platu. Ne, to nam je posao. Krah je kada profesori Medicinskog fakulteta, željni medijske slave, svesno zaluđuju ljude, kada svesno lažu ili još gore, daleko gore, nemaju znanja. Niko neće odgovarati za umiranje. Imam veliku želju kada se završi epidemija da više nikada ne budem ni blizu neke zdravstvene ustanove.