Ur-fašizam kroz prizmu fMRI i medicine uopšte

Dugo sam razmišljao da li da napišem nešto o neuronauci vezano za politiku. Opšte su poznati moji stavovi o ovoj društvenoj aktivnosti koja nas ubeđuje da je jedino ona bitna i da svi koji se ne bave samom politikom jesu korisni idioti. Više bih rekao da je to politikanstvo, ali kod nas odavno niko ne shvata razliku. Jedan od mojih omiljenih pisaca, svakako je Umberto Eko. Moram da navedem šta je on sam napisao: "Posledica toga je da učenje ne donosi nikakvu korist. Istina je izrečena jednom za svagda a mi tek možemo interpretirati njenu zakukuljenu i neshvatljivu poruku." To najbolje opisuje odnos politikanata i nauke. Nauka istražuje, politikanti smatraju da je ono što oni kažu jedina istina i samim tim da nije podložna nikakvom preispitivanju.


 

U kliničkoj praksi, funkcionalna magnetna rezonanca koristi se da mapira odnos između stimulusa i moždane aktivnosti. Ne traži uzroke u metaforama, već u protoku krvi. Kada je subjekt izložen pretnji, neizvesnosti ili snažnim emocionalnim porukama, beleži se predvidljiv obrazac: pojačana aktivacija limbičkog sistema, naročito amigdale, uz relativno smanjenu uključenost prefrontalnih regiona odgovornih za inhibiciju, sumnju i apstraktno rasuđivanje. Slika je čista, kolor-kodirana, navodno neutralna. Mozak reaguje pre nego što misao stigne da se predstavi.

U tim mapama nema ideologije. Nema zastava, parola ni istorijskih datuma. Postoje samo regioni, signali i statističke korelacije. Ipak, isti obrasci ponavljaju se kada se pojedincu predstave binarni narativi, jasno označeni neprijatelji i obećanja reda u haosu. Što je poruka jednostavnija, odgovor je pouzdaniji. Što je strah preciznije usmeren, to je kognitivna kontrola tiša. Mozak, suočen s pretnjom, ne traži istinu. Traži olakšanje.

U medicini, ovakvi nalazi se tumače oprezno. Ne zaključuje se o karakteru, već o stanju. Ne govori se o krivici, već o mehanizmu. Ali društva nemaju luksuz te distancirane interpretacije. Kada isti neurološki obrasci postanu kolektivni, kada se strah sistematski podstiče, a složenost proglašava slabošću, više ne govorimo o reakciji nervnog sistema. Govorimo o projektu.

Umberto Eko je to nazvao ur-fašizmom: ne režimom, već dispozicijom. Ne istorijskim izuzetkom, već stalnom mogućnošću. Medicina danas može da pokaže kako ta dispozicija izgleda pre nego što dobije ime. Može da pokaže šta se dešava kada se sumnja isključi, kada se razlika percipira kao pretnja i kada se misao zameni refleksom.

I tu prestaje neutralnost. Jer ako znamo kako izgleda trenutak u kojem prefrontalni korteks ćuti, a ipak ga namerno izazivamo, više se ne bavimo dijagnostikom. Bavimo se odgovornošću. A odgovornost, za razliku od moždanih mapa, ne može da se oboji u bezazlene boje.

 


1. Kult tradicije

Istina je već data, završena, zakopana u prošlosti. Svako novo znanje je sumnjivo. Razvoj je izdaja.

2. Odbacivanje modernizma

Razum, prosvetiteljstvo i kritičko mišljenje se posmatraju kao dekadencija. Emocija ima prednost nad analizom.

3. Kult akcije radi akcije

Delanje je vrednost samo po sebi. Razmišljanje pre delanja smatra se slabošću ili kukavičlukom.

4. Neslaganje je izdaja

Svaka kritika sistema tumači se kao neprijateljski čin. Pluralizam je opasan.

5. Strah od razlike

Drugačiji su pretnja. Kulturna, etnička, ideološka ili bilo kakva razlika mora se potisnuti ili ukloniti.

6. Pozivanje na frustriranu srednju klasu

Pokret se hrani osećajem poniženja, gubitka statusa i nepravde kod onih koji se osećaju zapostavljeno.

7. Opsesija zaverom

Neprijatelj je svuda. Nevidljiv, ali svemoćan. Sistem opstaje održavanjem stalne paranoje.

8. Neprijatelj je istovremeno jak i slab

Dovoljno moćan da objasni sve probleme, ali dovoljno slab da se može poraziti. Logika nije pozvana na razgovor.

9. Pacifizam je saučesništvo sa neprijateljem

Mir je slabost. Neutralnost je izdaja. Postoji samo borba.

10. Prezir prema slabima

Snaga se slavi. Saosećanje se smatra degeneracijom. Solidarnost je sumnjiva.

11. Kult heroizma i smrti

Svako mora težiti herojstvu. Smrt za ideju je krajnji dokaz vrednosti.

12. Mačizam i kontrola seksualnosti

Prezir prema ženama, rigidne rodne uloge, strah od nekonvencionalne seksualnosti.

13. Selektivni populizam

Narod se zamišlja kao jedinstvena volja, ali samo vođa zna šta ta volja zaista jeste.

14. Novogovor

Jezik se osiromašuje. Rečnik se sužava. Kompleksne misli postaju nemoguće jer za njih više ne postoje reči.

Morao sam da izlistam ono na šta je mislio Umberto. Inače ko nije pročitao Ur-fašizam, preporučujem, to je jedva desetak A4 stranica. Brzo se čita a pamti čitav život.


 

U redu. Sad prelazimo iz eseja u obdukciju. Bez dramatike, bez metafizičkih magli. Samo struktura, funkcija i neprijatni zaključci.

I da, unapred. fMRI ne „dokazuje“ ideologiju. On pokazuje uslove pod kojima ideologija postaje laka. To je dovoljno uznemirujuće.

Ur-fašizam (Eko) → neurološki korelati → fMRI obrasci

1. Kult tradicije

Neurološki korelat: oslanjanje na memorijske šeme umesto analize

  • hipokampus aktivan kroz poznate narative

  • smanjena aktivnost dorsolateralnog PFC pri evaluaciji novih informacija

fMRI: veća aktivacija pri poznatim simbolima, niža pri kognitivnom konfliktu
Implikacija: novo znanje se doživljava kao neuralni stres.

2. Odbacivanje modernizma

Neurološki korelat: averzija prema apstraktnom rasuđivanju

  • slabija aktivacija anteriornog cinguluma (ACC)

  • izbegavanje konflikta informacija

fMRI: smanjen ACC signal pri kontradiktornim stimulusima
Implikacija: nelagodnost se rešava poricanjem, ne integracijom.

3. Kult akcije radi akcije

Neurološki korelat: impulsivnost

  • dominacija bazalnih ganglija

  • slab top-down nadzor PFC

fMRI: brzi motorni odgovori uz minimalnu PFC uključenost
Implikacija: razmišljanje se doživljava kao prepreka delanju.

4. Neslaganje je izdaja

Neurološki korelat: socijalna pretnja

  • aktivacija amigdale na disonantna mišljenja

  • smanjen medialni PFC (empatija i perspektiva drugih)

fMRI: neslaganje aktivira centre za strah, ne za debatu
Implikacija: kritika = pretnja opstanku.

5. Strah od razlike

Neurološki korelat: in-group / out-group obrada

  • amigdala reaguje jače na „drugo“

  • insula uključena u osećaj gađenja

fMRI: pojačan odgovor na lica i simbole van grupe
Implikacija: razlika se oseća pre nego što se misli.


 

6. Frustrirana srednja klasa

Neurološki korelat: hronični stres

  • disbalans kortizol–dopamin

  • smanjena fleksibilnost PFC

fMRI: pojačana reaktivnost na narative o gubitku i nepravdi
Implikacija: mozak traži krivca da povrati osećaj kontrole.

7. Opsesija zaverom

Neurološki korelat: hiperaktivno traženje obrazaca

  • povećana aktivnost default mode network (DMN)

  • slaba realitetna korekcija

fMRI: povezivanje nepovezanih stimulusā
Implikacija: smisao je važniji od tačnosti.

8. Neprijatelj je jak i slab

Neurološki korelat: kognitivna disonanca bez razrešenja

  • simultana aktivacija konflikta i straha

  • ACC ne uspeva da integriše kontradikciju

fMRI: kontradikcija se „preskače“
Implikacija: nelogičnost ne boli, jer je emocionalno korisna.

9. Pacifizam je saučesništvo

Neurološki korelat: moralna binarizacija

  • ventromedijalni PFC favorizuje „naše“

  • inhibicija nijansi

fMRI: crno-belo moralno procesiranje
Implikacija: neutralnost postaje neuralno nečitljiva.

 

10. Prezir prema slabima

Neurološki korelat: deficit empatije

  • smanjena aktivacija anteriorne insule i ACC

  • smanjena ogledalska neuronska aktivnost

fMRI: slab odgovor na patnju „drugih“
Implikacija: saosećanje se doživljava kao gubitak resursa.

11. Kult heroizma i smrti

Neurološki korelat: nagrada vezana za žrtvu

  • dopaminski odgovor na ideju transcendencije

  • smanjena procena ličnog rizika

fMRI: aktivacija reward sistema pri simbolima žrtve
Implikacija: smrt dobija neurološku vrednost.

12. Mačizam i kontrola seksualnosti

Neurološki korelat: rigidni obrasci dominacije

  • hiperaktivacija amigdale na devijaciju

  • smanjena regulacija impulsa

fMRI: stresni odgovor na rodnu i seksualnu nekonformnost
Implikacija: kontrola tela postaje kontrola pretnje.

13. Selektivni populizam

Neurološki korelat: delegiranje mišljenja

  • smanjena aktivnost PFC u donošenju odluka

  • oslanjanje na autoritativne signale

fMRI: jači odgovor na glas vođe nego na sadržaj poruke
Implikacija: mišljenje se eksternalizuje.

14. Novogovor

Neurološki korelat: smanjeni semantički prostor

  • ograničena aktivacija jezičkih mreža

  • slabija konceptualna fleksibilnost

fMRI: kraći, siromašniji jezički odgovori
Implikacija: ono što se ne može imenovati, ne može se ni misliti.

Ovo nije neurološki determinizam. Ovo je neurološka ranjivost.

Ur-fašizam ne zahteva novi mozak. Dovoljan je umoran, uplašen i sistematski treniran da ne misli.

fMRI ne može da otkrije fašizam. Može samo da pokaže šta se dešava kada prestanemo da mislimo. A taj prestanak misli kao da postaje nova epidemija. Ur-fašizam ponekad može doći naizgled nevin i prerušen. Ne mora biti obučen u uniforme. Nekada može doći i u vidu medicinskog nalaza. Karakterišu ga prilagođene dvostruke naredbe koja potiru jedna drugu. Poslušajte nekada kako se provode mučenja ljudi bez primene sile. Radi kako želiš, ali ja nikada ne bih uradio tako. Nisam ljubomoran, to ne priliči meni, ali to što radiš nikako nije primereno. Primenito to na široke mase kao što radi Umberto. Zato je neprijatelj uvek i jak i slab.
 „Ur-fašizam može da se vrati u najnevinijim oblicima.
Naša je dužnost da ga prepoznamo i da na njega ukazujemo, svakog dana, na svakom mestu.“ (Umberto Eko)

 

 


 

 

 

Коментари

Постави коментар

Već više od godinu dana Google ne dozvoljava da komentarišem. Tako ne mogu da odgovorim. Zbirni odgovor za sve šarlatane, nadridoktore, mrzitelje ljudskog roda: "Jedino što umete je mržnja. Žalite se onom koga vidite u ogledalu, naučite nešto, smešno izgledaju vaši komentari i prilično bedno."

Популарни постови