Zašto uranijum ne izaziva karcinome

Pre više od godinu dana sam napisao tekst o osiromašenom uranijumu. Ni slutio nisam da će izazvati buru koju je izazvao i koliko će izmeniti moj život. Kao i većina pisaca blogova na ex-yu jezicima, a po prirodi sam skroman, nisam očekivao da će to pročitati više od hiljadu ljudi. Prevario sam se. Najmanje sam očekivao bilo kakvu reakciju ili polemiku. U krajnjem slučaju, ovo je blog, ne naučni rad. Pisana forma bliska nekoj vrsti dnevnika.

Do sada preko 300 pretnji ubistvom, premlaćivanje i prebijanje da ne brojim. A tek kletve. Najružnije mi je bilo kada sam video svoje slike izlepljene na banderama sa nacrtanom metom i natpisom "NATO svinja". To da sam plaćenik i izdajnik se podrazumeva. Pa kad se podrazumeva, proverite moje finansije i moje bogatstvo. No, znam, onda ćete reći da sam još gori jer prodajem zemlju iz ubeđenja, za džabe.

Ipak, rešio sam da dopunjenu verziju teksta ipak objavim ponovo. Ništa tu nije revolucionarno drugačije. Samo je malo preciznije.

Za one koji žele da saznaju više o karcinomima preporučujem knjigu Prof. dr Zorana Radovanovića "Istina o raku" koju možete kupiti kod izdavačke kuće Helix.

Da li sam kvalifikovan da govorim o radioaktivnim elementima? Pitanje koje će postaviti svako ko čita ovo što pišem. Radiolog sam, nisam nuklearni fizičar, sigurno će fizičar bolje od mene znati fizičke aspekte. Radiolog sam, nisam hemičar, sigurno će hemičar bolje od mene znati hemijske aspekte. Nesporno je. Radiolog sam, čitav život pazim da ne postanem žrtva radijacije, nikakvo dodatno zračenje mi nije potrebno.

Marko Gajić - Nije svaka "pečurka" na nebu nuklearna




Nauka ima tu sklonost da je mnogi osporavaju. Naročito je osporavaju oni koji smatraju da trebaju imati mišljenje o svemu. Nauka ne trpi mišljenja. Nauka je hladna, politički neobojena. Nauka ne priznaje povišeni ton kao argument. Nauka ne priznaje pseudofilozofske rasprave kao činjenice. Nauka se ne razmatra uz kaficu ili uz rakijicu. Nauka ima sklonost da je mnogi osporavaju ali nauka je uvek u pravu.

Radioaktivnost

Pominjanje radioaktivnosti stvara u običnom narodu osećaj straha. Objektivno, šta obični ljudi znaju o tome? Atomska bomba pala na Japan. Večiti strah od nuklearnog rata. Ako neko želi da uplaši šire mase samo da snimak pečurke nakon atomske eksplozije. Radioaktivnost se ne vidi. Radijacija izaziva rak, izaziva leukemiju. Strah, strah, strah i opet još dodatni strah. Radioaktivnost = strah.

Bitno je imati mišljenje i stav. Manje je važno da je to mišljenje i stav utemeljeno u činjenicama. Što bi se neko zamarao pa da razmišlja o radioaktivnim elementima, koliko ih ima i koji su. A tek izotopi. Onda dolazimo tek do alfa i beta raspada, gama i x-zraka. Dolazimo i do dejstva na ćeliju, dejstva na organizme a sve to kada se uplete sa organogenezom, kancerogenezom, mutacijom... Stav i mišljenje nisu dovoljni, potrebno je znanje.

Nekome je osiromašeni uranijum pao na pamet a nama je pao na glavu. Tokom bombardovanja 1999. godine municija sa osiromašenim uranijumom je (po zvaničnim podacima - ja druge nemam) korišćena na području Kosova i Metohije. Izvršeno je 112 napada na 96 ciljeva sa prosečno 240 metaka po napadu od kojih je svaki imao po 300 gr osiromašenog uranijuma. U ostalom delu Srbije korišćen je samo uz granicu Kosova i to u 10 napada. To su podaci. Ono nađeno neeksplodirano je odneseno u Vinču.


Uranijum

Uranijum


A šta je uopšte Uranijum (fizičari preferiraju naziv uran)? Raste na drvetu? Proizvodi se u laboratorijama? Ne, on je sastavni deo zemlje. Sigurno ga ima jako malo? Ne, ima ga jako puno, jedan od 20 najrasprostanjenijih elemenata. Glavna mana je što je radioaktivan a vreme poluraspada mu je užasno dugačko. Raspada se skoro samo alfa raspadom a alfa čestice ne mogu da prodru ni kroz običan papir.

Uranijum se nalazi u omotaču Zemlje. Zaslužan je za grejanje kore Zemlje i samim tim je obezbedio da se život oformi u ovom obliku na zemlji ali je od njega zaslužniji Torijum. Vreme poluraspada je identično starosti Zemlje. Ima ga u nekoliko oblika, tj izotopa U238, U235 i U234. Visoko obogaćeni se koristi kao nuklearno oružje a obogaćeni kao gorivo u nuklearnim reaktorima.

Vreme poluraspada urana služi kao reper za procenu starosti zemlje dok vreme poluraspada Torijuma služi kao reper za procenu starosti svemira (oko 14.05 milijardi godina, svemir je nešto mlađi).
 

U Srbiji najviše uranijuma ima na prostoru od Beograda do Užica, odnosno od Svilajnca do Loznice. Uranijuma u zemljištu a količine nisu velike. Mnogo više ga ima u Makedoniji i Sloveniji i na Jadranu. More je puno uranijuma.

Municija koja sadrži osiromašeni uranijum

Osiromašeni uranijum (OU)

Šta je onda Osiromašeni Uranijum? Zašto se koristi baš on? Vojna industrija se razvija u dva smera, jedan je pravljenje što savršenijih oklopa a drugi što savršenijih načina za probijanje tih oklopa. Osiromašeni uranijum (OU) nije prvi na listi, drugi je i kao zaštita i kao probijač (prvi je volfram, tungsten koji je jako skup) a koristi se jer je skoro besplatan.

Kako nastaje OU? Iz rude urana se izvlači maksimalna moguća količina U235 koji služi dalje za obogaćivanje i proizvodnju goriva za nuklearne reaktore. Nekada se koristio i za izgradnju nuklearnih bombi. Prva upotrebljena nuklearnja bomba je imala 39kg U235 u sebi. Više se ne koristi, nije dovoljno efikasan.

Kada zrno sa OU konačno probije oklop a to se dešava tek nakon nekoliko pogodaka, u zatvorenom prostoru tenka nastane pakao. Sav uranijum se rasprši u sitne čestice u obliku magle. Tome moramo dodati eksplozivno punjenje koje shodno imenu eksplodira. Možda neko i preživi, ne znam, ne verujem. To je prvi efekt. Smrt.

Tenk pogođen projektilima sa OU


Ako neko preživi imaće sledećih nedelja vrlo teško oštećenje bubrega sa skoro sigurnim dijalizama. Imaće problema sa plućima ali i sa mozgom. Ništa od toga sigurno nije dobro. Bubrezi će početi da se oporavljaju nakon 15 dana, pluća nakon 21, mozak obično nakon 28. Osoba neće dobiti nijedan oblik maligne bolesti, makar ne uzrokovan OU. Jednostavno, nema kancerogeno dejstvo.

Ukoliko u telu ostane neki geler sa OU imaće stalno probleme sa bubrezima. Da li će dobiti neki kancer? Neće, ne zbog OU.

Da li će neko u Vojvodini dobiti kancer ili leukemiju zbog OU na Kosovu? Kako? Nema potrebe da odgovorim da ne može, već samo pitam kako? Taj ko tvrdi da može samo neka objasni mehanizam, održiv, bez teleportovanja i molio bih...bez zračenja. To što je užasno dugačko vreme poluraspada znači da je radioaktivnost slaba.

Zašto uranijum ne izaziva karcinome?


Možemo reći da je to ključno pitanje. Neću poći iz uloge autoriteta i reći da uranijum nije na listi poznatih kancerogenih materija. Nije na listi. Objasniću zašto nije na listi. Najveća saznanja kako radiaktivnost deluje ne živu materiju smo dobili nakon nuklearnih bombi bačenih na Hirošimu (39kg U235) i Nagasaki (5kg plutonijuma), kao i nakon nuklearnih incidenata. Ostale informacije imamo iz rudnika urana ali i iz mesta gde je prirodno velika radijacija. Dodatne informacije smo dobili eksperimentalno.

Zahvaljujući svemu tome smo došli do brojeva koji govore kolika je radijacija potrebna da se uzazove maligno oboljenje. Tako smo saznali i koji radioaktivni elementi deluju na koja tkiva i koji tip malignog oboljenja izazivaju. 

Minimalna količina apsorbovanog zračenja sposobna da izazove maligno oboljenje je 100mSV godišnje. To je minimalna, žive ljudi i u zonama sa mnogo većim zračenjem. Ali, ako na koštanu srž deluje zračenje od 100 mSv moguće je da će izazvati leukemiju. Ozbiljniji efekti se dešavaju tek sa dozama od preko 1000 mSv. Tada se šansa za dobijanje karcinoma povećava za 10%.

Kolika je doza koja se može dobiti od uranijuma? 2mSv. Tih 2mSv neće izazvati karcinom, niti će povećati šansu da se zbirnim delovanjem dobije maligno oboljenje. Ako se uranijum nađe u organizmu on će biti smešten na površini dugih kostiju, ne u srži. Opet daje samo i maksimalno 2mSv. Ne postoji nikakva šansa da se dobije karcinom.

Pominju radioaktivnu prašinu koja nastane kao posledica udara zrna koje ima uranijumski penetrator kao uzrok karcinoma. Opet nemoguće. Ako se udahne dovoljna količina prašine, pluća će zablokirati, zamislite kao da se zacementiraju (slično kao kod vulkanske prašine) i izazvaće smrt. 50 puta manja količina je dovoljna za smrt nego za šansu za dobijanje karcinoma. Ovo se dešavalo, smrt radnika na poljani gde se čuvaju kontejneri sa OU. Kontejner se probio, njih nekoliko je udahnulo veću količinu i umrlo.

Poznat je slučaj iz 04. oktobra 1992. godine kada se avion Boeing 747-258F, registraciona oznaka 4X-AXG srušio na deo Amsterdama. U sebi je imao veću količinu OU. Avioni Boeing 747, Lockheed L-1011,  McDonnell Douglas DC-10 i Lockheed vojni C-130 imaju delove od OU. Čak i 1500kg po avionu. Holandske vlasti od tada prate zdravstveno stanje ljudi koji žive tu. Nema povećanja broja obolelih od kracinoma.

Nesreća u Amsterdamu


Zašto je tako? Mi, uopšte život na Zemlji je nastao u uslovima radijacije koja je bila veća nego što je sada. Da bi nastao, morao se prilagoditi radijaciji. To je princip evolucije. To je, donekle, odgovor zašto jedan naš Profesor medicine insistira na kancerogenosti. Kreacionista je. Potpisao peticiju da se kreacionizam vrati u škole. Tvrdi da evolucija ne postoji. Kako onda da razume radijaciju i prilagođavanje?

Da se osvrnemo još malo na naše stručnjake koji brukaju sebe. Evo jedan Profesor medicine, onkolog, na TV u pokušaju da blamira mene: alfa čestica padne na travu. Onda tu alfa česticu pojede krava. Onda se putem mleka prenosi i tako alfa čestica dospe u ljude ili u meso telića. Profesore, jedinica. Alfa čestica ima domet od 4cm i životni vek nekoliko milisekundi. Za to vreme pokupi prva dva atoma kiseonika i obrazuje helijum koji otplovi. Toliko bi morali znati. Bruka.

Za šta se koristi OU?


Koristi li se taj OU negde još sem u municiji? E, tu čekam velike znalce. Kontejneri za prenos radioaktivnog materijala se oblažu njime da štiti od zračenja. Rendgen aparati se oblažu njime kao zaštita od zračenja. Ima ga u veštačkim zubima, sastavni je deo porcelana. U velikim civilnim avionima ga ima od 150 do 500 kilograma. U veštačkom đubrivu ga ima.

Ima ga u vodi koju pijemo, normalno ga ima, ne veštački. Ima ga u vazduhu. Ima ga u zemlji, ima ga u hrani. Konačno ima ga u našem telu, sastavni deo tela.

Američka vojska ima posebnu službu koja se brine o svojim žrtvama OU. Amerikanci su najviše problema imali jer su u vojnim sukobima pogađali svoje vojnike, friendly fire. Čitava služba brine o efektima koje imaju njihovi vojnici. Problemi sa bubrezima su najčešći, maligne bolesti ne. Vojna baza Bondsteel je na području najviše pogođenom OU.

Osam italijanskih vojnika je obolelo od karcinoma a bili su u dodiru sa OU, zvuči puno ali to je 8 od 55.000 vojnika a u italijanskoj vojsci imaju 20 karcinoma na 100.000 vojnika što znači da nije povećan procenat obolelih.

Kontejneri sa OU


U međuvremenu je objavljena presuda Italijanskog suda kojima se njihovim vojnicima koji su oboleli od karcinoma isplaćuju odštete. Ali, ni tokom suđenja a ni u presudi se ne navodi OU kao uzročnik. Objavljeni su i ukupni, tačni procenti oboljevanja od karcinoma kod italijanskih vojnika. Procenat karcinoma kod vojnika koji su bili na Kosovu je manji nego kod ostalih. Naravno, nećemo tvrditi da je OU uzročnik manjeg broja obolelih.

Na Kosovo je upotrebljeno 9 tona OU, u Iraku 54 a u Siriji do sada 118 tona (UK i USA, nepoznato koliko je Rusija koristila). Najviše tokom Zalivskog rata 1990 kada je upotrebljeno 300 tona. Trenutno na svetu ima 150.000 tona uskladištenog OU (podaci iz Rusije nisu precizni). U sklopu veštačkog đubriva godišnje se na zemlju baci 50 do 150 tona samo u Americi.

Osiromašeni uranijum koriste mnoge vojske. Najviše USA a pored njih Rusija, Švedska, Pakistan a i mnoge druge.

To je recimo ono najvažnije o fizičkom dejstvu, pre svega o radijaciji. Radioaktivnost je zbog ogromnog vremena poluraspada praktično zanemarljiva. OU se koristi upravo kao zaštita od zračenja. Mahanje brojkama, tj koliki je radioaktivni potencijal je ili neznanje ili zlonamernost jer se ne radi o zračenju ovog trenutka već u sledećih 4.5 milijardi godina. Prosto, podelite radioaktivni potencijal sa 4.5 milijardi, pa sa 12, pa sa 30, pa sa 24 i dobićete vrednost zračenja u sat vremena.

OU se može uneti na tri načina, udisanjem, gutanjem i kontaktom sa kožom. Tokom dana se udahne normalno 0.5 μg po kilogramu telesne težine a toleratno je do 5 μg po kilogramu telesne težine. Više od 95% neće biti apsorbovano. 4.8% će biti izbačeno redovnim putem a 0.2% će ući u krvotok.

Da ne zamaram brojkama, suština je da bi došlo do oštećenja potrebno je da osoba bude izložena udisanju OU u velikim koncentracijama duže od 5 godina ili da ga 5 godina u visokim koncentracijama unosi putem hrane ili vode. Takve koncentracije nisu zabeležene nikada na period duži od nekoliko sati. Najveće zabeležene koncentracije su kod pada velikih aviona ako dođe do požara, na samom mestu pada.

Čemu sve to?

Zašto onda neko uporno insistira da smo prezračeni uranijumom i da je porasla smrtnost zbog toga? Sem eventualne greške (matematičke) ili neznanja ili pogrešnog tumačenja podataka, na pamet mi dolaze samo politički razlozi i tu se vraćamo na početak - nauka ne trpi politiku.

Za Srbiju i statistiku je zadužen Institut za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut". Jedini koji su pozvani da govore o brojkama. Po zvaničnim izveštajima, koje svake godine daje Batut, u Srbiji ne postoji značajno povećanje broja obolelih od karcinoma. Srbija je negde u sredini po broju procentu obolelih, baš tamo gde se epidemiološki očekuje. Najveći procenat obolelih je u Danskoj. Naše komšije vrlo slično kao kod nas, najviše u Mađarskoj.

Baš po tim izveštajima vidimo da zagovarači senzacionalističke teorije o "epidemiji karcinoma u Srbiji izazvanih osiromašenim uranijumom", ne koriste istinu. Tvrde recimo kako se povećao broj obolelih od leukemije u Pčinjskom okrugu a tamo je nekoliko puta manji nego drugde.  

Znam da postoje osobe koje ne smatraju da je bombardovanje bilo zločin. Svako bombardovanje, bilo ko da ga je izvodio je zločin, ne postoji opravdanje. Da li je korišćen OU ili bilo šta drugo potpuno je nevažno. Da su bombardovali zlatom bio bi zločin. Upravo iz tog razloga insistiranje da je zločin samo to što je korišćen OU daje imunitet onima koji su ga koristili.



Gađali su oni i rafinerije. Gađali i fabrike raketnog goriva. Gađali i mnoge druge objekte gde je bilo mnogo kancerogenog materijala. Tužite ih za to. Tužite ih za kolateralnu štetu. Za mostove, vozove, bolnice, pijace...ima materijala puno.

Nije tačno da ne postoje studije o OU. Nije tačno da se ne meri radioaktivnost. Nije tačno da OU izaziva kancer. Nije tačno da neko prikriva štetnost OU. Nije tačno da će OU izazvati epidemiju karcinoma ili leukemije stotinama kolimetara daleko.

Ako toliko želite da tužite nekoga što ne tužite proizvođače cigareta. U cigaretama ima radioaktivnog Polonijuma koji jeste dokazano karcinogen. Što ne tužite one koji proizvode hranu vrlo sumnjivog porekla. One koji rastopljenu plastiku prodaju kao hranu. One koji nas ponižavaju stavljanjem potpuno različitih komponenti u proizvode za naše tržište, čak i u pivo.

Tužite one koji smatraju da je dovoljno 20.000 dinara mesečno da preživi jedna porodica i hvale se time. Tužite one koji će uraditi apsolutno sve da vas zaglupe a neće uraditi ništa da vas obrazuju. Tužite one koji vas bombarduju lažima. Tužite one koji ne znaju da rade svoj posao. Tužite one koji vam uzimaju novac lažima. Tužite one koji vas leče petrolejom, sodom bikarbonom, bioenergijom, homeopatijom, krečom, urinom, spisak je dugačak.

Tužite i sami sebe za svaki onaj put kada ste prećutali i rekli: "Ćuti, dobro je." Pa nije. Živimo u vremenu gde totalna glupost buja. To je kancer. To je epidemija. Želite li da budete zdraviji? Čitajte ovo napolju, kažite nekome kako je lep dan. Uživo, oči u oči, ne virtuelno. Kukanje nad sudbinom je samo strah i lenjost. Lažu vas da neko drugi upravlja vašim životom...

Predikcija je da će do 2065 biti u svetu ukupno 41.000 mrtvih zbog efekata radijacije a to iznosi 0.01% od svih slučajeva karcinoma. Namerno navodim da bih ukazao na besmislenost tvrdnji da u Srbiji ima na stotine hiljada obolelih od osiromašenog uranijuma (koji nije kancerogen).

Non nocere


A ja, ja ću i dalje pisati o svima koji vam otimaju novac i zdravlje. Bilo da su to sitni prevaranti koji se lako otkriju. Bilo da su krupni prevaranti čije se laži teže otkrivaju. Bilo da su oni koji su umislili da sve znaju samo zato što umeju da uđu na Google.
Ipak, najviše sam ljut na one koji znaju, umeju i mogu a ćute. Ljut sam na one koji svesno ne urade ono što je potrebno da neko nema strah.
Dopunio sam i pojasnio ono napisano pre više od godinu dana. Nadam se da sam ovim uneo više svetla u ovu temu koja plaši ljude. 
Ko voli i želi da priča o nauci preporučujem Facebook grupu Nauka.

Коментари

  1. Одличан текст. Свака част!

    ОдговориИзбриши
  2. Odličan tekst!
    Takođe, mislim da ste, promašili poentu, od silne strasti...

    Uranijum je veoma toksičan, i u elementarnom obliku, nešto manje u vidu oksida, u koji će ta, navedena, atomizovana prašina, brzo preći.
    Svejedno, otrovan je, kao uostalom i svi teški metali.

    MSDS kaže da srebro nema definisanu MDK.
    U prevodu, ne možete se otrovati srebrom.

    Svejedno, mogu biti, makar delom, počastvovan ako neko namerava da me smakne srebrnim metkom...

    Nemam ništa protiv srebra.
    Imam protiv metka.

    Slično je i sa uranijumom.

    Puno pozdrava i blog vam je odličan.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Polemika je sasvim u redu. Tekstovi puni mržnje i besmisla neće biti objavljeni. Cop/paste tone teksta sa wikipedije neće biti objavljeni, jer, nalaze se na wikipediji. Cenim tuđe mišljenje i stavove, izvrtanje činjenica ni malo. Nisam dokon da hiljadu puta pišem ono što se može saznati za jedan minut pretrage, tipa alfa čestica ima domet 4 cm, uranijum nije kancerogen, vakcine ne izazivaju autizam, H1N1 je užasno opasna bolest, pandemija je bila stvarna, virusi postoje i slično....

Популарни постови са овог блога

Krađa organa ili doniranje

Svetlo za Nađu ili kako su zli ljudi ubili Nađu Petrović

Uranijum obogaćen zabludama