Muzikoterapija i uticaj na mozak

Dobio sam nekoliko pitanja da li muziko terapija ima uticaj na mozak. da li leči? Sve u svetlu događaja u školi u kojoj je došlo do masovnog ubistva dece od strane drugog deteta. Nisam ni slutio koliko je komplikovano doći do odgovora.

U čemu je problem? Muzika je sastavni deo našeg života od rođenja do smrti. Baš juče sam prisustvovao vojnoj sahrani uz deo vojnog orkestra. Tom tužnom činu muzika je podarila svečanost i dostojanstvo. Da li je promenila nešto? Ne, nije promenila. Činjenice su ostale iste, neko je preminuo i sahranjen je. Muzika neće da ublaži tugu, niti će da promeni činjenice. 

Kada reprezentacija igra svoje utakmice, pred početak se intoniraju himne zemalja koje igraju. Himna je jedan od znaka i obeležja jedne države. Neke himne su poletne i borbene, kao recimo Marseljeza, himna Francuske a neke su vapaj za pravdom, kao himna Srbije. Ima i užasno dosadnih, ali ih neću imenovati.

Muzika direktno deluje na naša čula, na čulo sluha koje signale prenosi direktno u mozak, bez zaobilaznih puteva, ako je praćena i slikom, deluje i na čulo vida. Još ako se cupka ili peva uz muziku ima i druga dejstva.

Ljudi odu u kafanu, naruče omiljenu pesmu, pevaju i plaču uz nju, neki lome čaše i osećaju se nakon toga bolje, ponekad i ne, ako je praćeno uz velike količine alkohola.

Da li muzika utiče na nas? Očigledno je da utiče.

Ako želimo da budemo objektivni moramo da uključimo neku vrstu merenja koje bi pokazalo objektivni uticaj. Rađeno je dosta istraživanja. Postoje brojna udruženja muziko terapeuta i registrovani muziko terapeuti. 

Ako posmatramo fMRI slike možemo doći do nekih saznanja o dejstvu muzike na mozak. Ni tu nije jednostavno napraviti objaktivno ispitivanje. Krenuli smo od nekih parametara, slušanje popularne muzike koja je poznata i ona koja je nepoznata, Slušanje muzike koja nam individualno prijatna i koja nam je neprijatna. Slušanje muzike koja je specijalno dizajnirana da bi uticala na procese u mozgu.

Da bi stvari bile još komplikovanije, makar na prvi pogled, dolazimo do zaključka da postoji muzika ili delovi muzike koji utiči na uključivanje autobiografske memorije. 

Na šta sve deluje muzika? Deluje na desni frontalni donji operkulum, frontalni srednji girus, triangularni deo donjeg frontalnog girusa, okcipitalni gornji girus i bilateralne bazalne ganglije (kaudatus, putamen i palidum), oksipitalnona srednji i donji deo, parijetalno na donji i gornji deo, precentralni girus i na delove malog mozga (6, 7 levo, 8 i vermis).

Sa ovoliko uključenih delova šta na prvi pogled možemo zaključiti? Prvo da je reakcija uglavnom stečena. Uključeni su brojni procesi koji nikakve veze nemaju sa samom muzikom. Evidentan je potencijal uključivanja autobiografske memorije u lečenje Alchajmera i nekih povreda gde je došlo do gubljenja delova sećanja.

Na koji način deluje na Alchajmer? Memorija ne mora biti smeštena samo na jednom mestu. Ako je jedan deo nepovratno izgubljen, moguće je da postoji sačuvana na drugom mestu i da se do nje može doći time što će mozak prepoznati neku pesmu vezanu za događaj. Recimo prvi poljubac koji je bio uz određenu pesmu. Osoba se ne mora sećati da je poljubac postojao, ali ako je očuvan deo autobiografske memorije vezan za muziku on može vratiti sećanje pohranjeno na drugom mestu.

Sasvim drugi pravac je pronalaženje tonova koji utiču direktno na našu reakciju. To se uglavnom odnosi na stres i emocionalne traume. To uopšte ne mora biti muzika onako kako je prepoznajemo. Može biti i ličiti na nesnosnu i neprijatnu buku.

Indijski istraživači su koristili legendu da je boginja Parvati koristila muziku da umanji bes Šive. Ona je koristila Rage Malkauns i Rage Hindolam muziku. Ta muzika je kompjuterski obrađena i renderovana i kao takva svirana na sitaru. Oslanja se na sedam tonova. Indijski istraživači tvrde da su viđene promene na EEG i da su pacijenti uvođeni u alfa stanje.

Setih se eksperimenata koji su rađeni tokom hladnog rata, na obe strane. Jedna strana je to dokumentovala, druga nije učinila da znamo sve. Korišćena je Bahova muzika za uvođenje vojnika u stanje u kome EEG pokazuje veliku alfa aktivnost. Onda su ti vojnici svojim mislima trebali da deluju na generale protivničke vojske da naprave pogrešne korake. Jasno je da to sada zvuči kao podloga za dobar ili loš horor film, ali tamo negde 1956. godine nekome je zvučalo dovoljno realno. Postoji i jedan manje poznati pokušaj (ne smem ga nazvati eksperimentom) zasnovan na Ajnštajnovoj grešci. Ajnštajn je  mislio da se svemir vrti u krug i da nakon izvesnog vremena vreme/prostor kontinuum dolaze na istu tačku u svemiru. Nekom je to delovalo kao mogućnost da se deluje na tu tačku u prošlosti kako bi se izmenili događaji. Dovedeni su samoproklamovani medijumi, puštan je Bah i oni su kao delovali na prošlost. Kasnije Ajnštajn (koji nikakve veze sa projektom nema) došao do zaključka da je pogrešio i da se svemir širi.

Postoji li ikakav valjani dokaz da muzika leči bolesti? Ne postoji. Po tome možemo razlikovati prevarante od dobronamernih. Prevaranti će tvrditi da njihov izbor tonova leči sve. Iskusni terapeuti će reći da je muzika alat koji pomaže u tretmanu pacijenata.

Da ne bih ovaj tekst odužio do granica izazivanja strpljenja onih koji čitaju, skratiću. idem odmah na zaključke.

1. Muzika deluje na mozak i na naše raspoloženje.

2. Muzika može da se koristi u tretmanu nekih bolesti vezanih za emocije i gubitke memorije

3. Muzika može da ima jak privremeni efekat na svaku osobu

4. Muzika ne leči bolesti, ali može biti pomoćno sredstvo psiholozima i psihijatrima

One delove koji su bazirani na povezivanje sa dušama poginulih mi je nekoko ispod časti da uopšte pominjem i komentarišem. Nisam bio prisutan tom događaju i zaista pojma nemam u kom kontekstu je to rečeno. Ostaje utisak da se radi o nedovoljno promišljenom potezu u stihiji raznih pokušaja da se pomogne ili da se makar dobije deo kolača vezanog za tragediju. Nije moje da sudim o onome o čemu nemam dovoljno podataka, ima ko je zadužen za to. Sasvim sigurno ne nameravam da branim postupke koji nisu svrsishodni i očigledno je da su makar na jedno dete delovali kao dodatna trauma, što u potpunosti govori da je bilo pogrešno.

Sledi niz pesama za koje se smatra da imaju uticaj na stres