Kritika religijskih čuda

Već sam napisao da mi nije ni na kraj pameti da nekome namećem svoje mišljenje. To me ne sprečava da kažem kakav je stav nauke i da podsetim da se nauka zasniva na dokazima a ne na mišljenjima. Dajte nešto što može da se proveri i dokaže i možemo da pričamo.

Prvo, moram da napomenem da nisam imao nikakve probleme oko prethodnih tekstova sa ljudima koji su pravi vernici, ali imao sam sa onima koje vređa bilo koje mišljenje ili dokaz koji ne podržavaju njihovu dogmu. Tu dolazimo do jedne jako zanimljive stvari. Oni koji su fanatici uglavnom nikada nisu pročitali svete knjige, veruju nekim objašnjenjima koja su prilično netačna i zlurada.

Recimo, poznato je da tokom istrage 9/11 teroristi koji su bili ispitivani nikada nisu čitali Kuran a bili su ubeđeni da se bore za veru. Kada im je predočeno da Alah nikada nije naredio sveti rat protiv nevernika nisu mogli da veruju.

Smešno mi je kada u raspravama shvatim da ja jesam pročitao Svete knjige a fanatični vernici nisu, kao i kada shvatim da Crkva ne potiče vernike da čitaju, više vole da im tumače šta piše.

Prijatelj koji mi je poslao video sa teološkim objašnjenjima religijskih čuda koja dokazuju postojanje Boga, poslao mi je i video sa raspravom između protestantskog skeptika i katoličkog teologa o tome da li su događaji iz Fatime delo Boga ili delo Satane.

Protestant iznosi dva glavna argumenta.

Prvi argument:

Fatimska ukazanja podstiču praksu samokažnjavanja i "žrtvovanja za grehe drugih", što po njegovom mišljenju protivreči Poslanici Jevrejima koja tvrdi da je Hristova žrtva jedinstvena i dovoljna za oproštaj greha. Zato zaključuje da poruke ne mogu biti od Boga.

Drugi argument:

Fatimska pobožnost prema Mariji koristi izraze koji po njegovom mišljenju pripadaju samo Bogu:

• posvećenje naroda Marijinom srcu,
• molitve upućene Mariji,
• pripisivanje Mariji posebnog znanja i moći.

Pošto smatra da takav jezik prelazi granice dozvoljenog poštovanja svetaca, zaključuje da izvor ukazanja nije božanski. 

Odgovor katoličkog teologa: 

Njegov osnovni argument glasi:

Ako je neko unapred najavio čudo, a ono se dogodilo pred desetinama hiljada ljudi, onda takav događaj predstavlja snažan dokaz božanske intervencije.

On dalje navodi:

• predviđanje događaja od 13. oktobra,
• vernost dece svojim iskazima,
• kasniji religiozni život videlaca,
• brojna navodna izlečenja povezana sa Fatimom,
• obraćenja ateista i skeptika.

Njegov zaključak je:

Ako je Satana organizovao Fatimu, onda je proizveo ogromnu količinu religioznosti, molitve i obraćenja, što deluje kontradiktorno njegovim ciljevima.

Priznajem da je zanimljivo slušati argumente bez uvreda, ali postoji nešto što obojica ne žele da priznaju, niti žele da uzmu u razmatranje. Obojica polaze od pretpostavke da se Fatima zaista dogodila i da je ta pojava natprirodna. Postoji poslovica, mislim japanska, koja kaže: Kada uđeš u pogrešan voz, kojom god brzinom on da ide, svaka stanica je pogrešna.  

Gotovo da nema ozbiljne diskusije o:

• psihologiji mase,
• sugestiji,
• očekivanju čuda,
• optičkim fenomenima pri gledanju u Sunce,
• neurobiologiji percepcije,
• sociologiji religijskih pokreta.

A upravo su to pitanja koja bi naučnik prvo postavio. Niko od učesnika zapravo ne pokušava da objasni šta se dogodilo 13. oktobra 1917. Oni raspravljaju šta bi događaj značio ako je bio natprirodan.

To je velika razlika.

Ako posmatramo religije sveta, gotovo svaka ima događaje koje njeni sledbenici smatraju dokazima ili barem snažnim pokazateljima postojanja Boga, bogova ili natprirodne stvarnosti. Zanimljivo je da se većina tih "dokaza" zasniva na istim kategorijama fenomena:

• čudesna izlečenja,
• proročanstva,
• ukazanja,
• neraspadnuta tela,
• čudesni predmeti,
• iskustva bliske smrti,
• masovna viđenja,
• natprirodna znanja.

To je važno jer pokazuje da fenomen nije specifičan samo za jednu religiju.

 

Hrišćanstvo

Katoličanstvo

Najpoznatiji primeri:

• Gospa Fatimska
• Lurdska ukazanja
• Padre Pio
• Euharistijsko čudo u Lancianu
• Tilma iz Gvadalupea
• Torinsko platno

Katolička argumentacija obično glasi:

Bog potvrđuje istinitost vere preko čuda.

---

Pravoslavlje

Najčešće se navode:

• neraspadnute mošti svetaca,
• mirotočenje ikona,
• čudesna izlečenja kod moštiju,
• Blagodatni oganj

Za pravoslavne vernike posebno je značajan Blagodatni oganj koji se svake godine pojavljuje u Crkvi Svetog Groba.

Naučno objašnjenje nije prihvaćeno među vernicima, dok skeptici smatraju da postoji ljudska intervencija.

---

Protestantizam

Ređe naglašava relikvije.

Više se oslanja na:

• čudesna izlečenja,
• svedočenja obraćenja,
• iskustva sa Svetim Duhom,
• pentekostalne fenomene (govor u jezicima).

---

Islam

Muslimani kao glavne dokaze navode:

Kuran

Najvažniji argument nije fizičko čudo već sam tekst Kurana.

Vernici smatraju da:

• njegova književna struktura nije mogla nastati ljudskim putem,
• sadrži znanja nedostupna ljudima VII veka.

Muhamedova čuda

Tradicionalno se navode:

• rascepljenje Meseca,
• proročanstva,
• noćno putovanje (Isra i Miradž),
• brojna izlečenja.

Za muslimane je sam Kuran najveće čudo.

---

Judaizam

Najčešće se pozivaju na:

Izlazak iz Egipta

Ključni događaji:

• deset pošasti,
• prelazak preko Crvenog mora,
• mana iz pustinje.

Problem za istoričare je što za većinu tih događaja nema nezavisnih arheoloških potvrda.

---

Hinduizam

Ogroman broj svetaca i gurua povezuje se sa čudima.

Najpoznatiji:

Sai Baba iz Puttaparthija

Pristalice tvrde da je:

• stvarao predmete iz vazduha,
• čitao misli,
• lečio bolesti.

Mađioničari i skeptici smatraju da su mnogi fenomeni bili trikovi.

---

Budizam

Iako budizam nema Boga u klasičnom smislu, postoje navodna čuda:

• levitacija monaha,
• teleportacija,
• sećanje na prethodne živote,
• meditativna stanja.

Posebno su poznati slučajevi tibetanskih lama za koje se tvrdi da se sećaju prethodnih inkarnacija.

---

Sikhizam

Pristalice navode:

• čuda Gurua Nanaka,
• proročanstva,
• neobične događaje povezane sa svetim spisima.

---

Bahai vera

Navodi:

• proročanstva osnivača,
• izuzetnu istorijsku preciznost određenih predviđanja.

---

Šta je zajedničko svim religijama?

Ovo je zapravo najzanimljiviji deo.

Katolik može reći:

• Fatima dokazuje katolicizam.

Musliman može reći:

• Kuran dokazuje islam.

Hindu može reći:

• Sai Baba dokazuje hinduizam.

Pravoslavac može reći:

• Blagodatni oganj dokazuje pravoslavlje.

Problem je očigledan:

Ako su svi u pravu, onda se međusobno isključuju.

Zbog toga većina filozofa religije smatra da pojedinačna čuda mogu eventualno predstavljati argument za postojanje neke natprirodne stvarnosti, ali ne mogu sama po sebi dokazati određenu religiju.

Naučni pogled

Iz naučne perspektive:

• postoje brojna svedočanstva o neobičnim događajima,
• neka su dobro dokumentovana,
• neka ostaju neobjašnjena,
• nijedno nije univerzalno prihvaćeno kao dokaz postojanja Boga.

Drugim rečima, nauka danas ne poznaje čudo koje bi imalo status sličan dokazima koje imaju, recimo, gravitacija, DNK ili postojanje bakterija. Tamo gde je nauka proveravala, kao u slučaju Torinskog pokrova rezultat je bio poražavajući za crkvu, iako, očekivano, ne priznaju naučne rezultate. Zato uglavnom i odbijaju naučne provere.

To ne znači da su sva čuda lažna.

Znači samo da nijedno do sada nije dostiglo nivo dokaza koji bi ubedio ogromnu većinu naučne zajednice.

Zanimljivo je da kada se napravi lista svih velikih religijskih čuda sveta, najjači argument više nije samo pitanje "da li se dogodilo čudo", već pitanje zašto ljudi iz veoma različitih kultura, epoha i religija iznova prijavljuju veoma slične natprirodne fenomene. Tu se već ulazi u oblast psihologije, antropologije, istorije religije i filozofije, gde odgovori postaju mnogo manje jednostavni nego što bi želeli i vernici i skeptici.

Imao sam jednog prijatelja, sada pokojnog, koji je bio duboko religiozan, ali nije poštovao crkve. Govorio mi je da kada oseti potrebu da bude bliže Bogu uđe u bilo koji verski objekat, bilo to crkva, džamija, budistički hram, sinagoga. Mislim da je bio u pravu, ako zaista veruje u jednog Boga onda je nevažno koja religija mu je podigla hram. Verske ratove nisu vodili pravi vernici. Vera je bila samo izgovor.

Gledano iz mog ugla nikada nisam imao problem sa vernicima, ali jesam sa fanaticima. Duboko verujem da bi se lako mogao naći zajednički jezik između vernika i naučnika, ali bez marketinških trikova koje koriste razne crkve kako bi privukle ljude sebi a ne samoj veri. Ukoliko postoji viša sila sigurno joj nije potrebno da se dokazuje kroz pokrove, oganj, masovna pomeranja, stigme. Zašto bi? Baš kao što pametni ljudi nemaju nikakvu potrebu da dokažu da su pametni, jednostavno to je nevažno. Čuda su izgleda potrebna marketinški nekom drugom.