Najgori medicinski saveti u istoriji

Istorija medicine je puna promašaja. Makar tako izgleda iz našeg ugla. Istina je ipak drukčija. Nisu imali laboratorije, mikroskope, rendgene i skenere, snalazili su se najbolje što su umeli. Postoji nešto što ipak mogu reći, većina je skoro uvek bila učmala i bez želje za napredovanjem, one koji istražuju, one koji su zaista doneli napredak nauci, suviše često su posmatrali kao osobenjake ili ludake. Napredak je vezan za one koji su gledali napred.

 

Kako su lekari ponekad uspevali da leče pacijente uprkos medicini

Kada danas govorimo o medicinskim greškama, obično mislimo na pogrešnu dijagnozu, loše procenjen nalaz ili neadekvatnu terapiju. Međutim, kroz najveći deo ljudske istorije problem nije bio u tome što je medicina ponekad grešila. Problem je bio što je gotovo sve što je radila bilo pogrešno.

To ne znači da su tadašnji lekari bili glupi. Naprotiv. Mnogi su bili među najobrazovanijim ljudima svog vremena. Problem je bio što nisu imali naučni metod, kliničke studije, mikrobiologiju, biohemiju, CT, magnetnu rezonancu, antibiotike ili bilo kakav pouzdan način da utvrde da li nešto zaista deluje.

Ako je pacijent ozdravio, terapija je proglašena uspešnom. Ako je umro, bolest je bila previše teška. Sistem je bio savršeno podešen da nikada ne prizna sopstvenu grešku.

Pogledajmo neke od najgorih medicinskih saveta koji su vekovima smatrani vrhunskom naukom.

---

1. Puštanje krvi za skoro sve bolesti

Ako ste živeli pre dvesta ili trista godina, bez obzira da li imate temperaturu, glavobolju, upalu pluća, epilepsiju, srčane tegobe ili depresiju, postojala je velika šansa da će vam lekar otvoriti venu i pustiti krv.

Ideja je poticala još iz antičke teorije o četiri telesna soka. Smatralo se da bolest nastaje kada dođe do neravnoteže između krvi, sluzi, žute i crne žuči.

Pošto niko nije znao šta uzrokuje većinu bolesti, višak krvi postao je univerzalni krivac.

Rezultat je često bio predvidiv.

Pacijent koji je već bio iscrpljen infekcijom postajao je još slabiji. Pacijent koji je krvario gubio je dodatnu krv. Pacijent sa upalom pluća dobijao je anemiju kao bonus.

Veruje se da je deo problema tokom poslednje bolesti prvog američkog predsednika, George Washington, bio upravo agresivno puštanje krvi. Tokom jednog dana izgubio je ogromnu količinu krvi dok su lekari pokušavali da ga spasu.

---

2. Živa kao univerzalni lek

Danas znamo da je živa otrov.

Nekada je smatrana lekom.

Koristila se za zatvor, kožne bolesti, infekcije i naročito za sifilis.

Logika je bila jednostavna. Nakon terapije pacijent bi obilno pljuvao, povraćao i znojio se. Lekari su to tumačili kao izbacivanje bolesti iz organizma.

U stvarnosti, organizam je pokušavao da preživi trovanje.

Pacijenti su ostajali bez zuba, razvijali neurološke poremećaje, oštećenje bubrega i brojne druge komplikacije.

Dobra vest je bila da sifilis ponekad nije odmah ubijao pacijenta.

Loša vest je bila da je terapija često pokušavala da nadoknadi taj propust.

---

3. Heroin protiv kašlja

Krajem XIX veka farmaceutska industrija doživljavala je procvat.

Jedan od proizvoda koji je reklamiran kao bezbedan i efikasan lek za kašalj bio je heroin.

Da, baš taj heroin.

Kompanija Bayer ga je krajem XIX veka predstavljala kao modernu alternativu morfijumu.

Delovao je odlično.

Pacijenti su manje kašljali.

Takođe su razvijali zavisnost.

Ispostavilo se da je smanjenje simptoma ponekad manje impresivno kada korisnik postane zavisan od supstance koju koristi.

---

4. Kokain za svakodnevnu upotrebu

Danas je teško zamisliti da bi lekar preporučio kokain.

Pre sto i nešto godina to nije bilo naročito neobično.

Koristio se kao lokalni anestetik, protiv umora, za poboljšanje raspoloženja, pa čak i kod zubobolje.

Mnogi ugledni lekari su ga podržavali.

Treba priznati da je kokain zaista efikasan u uklanjanju osećaja umora.

Problem je što ima i nekoliko drugih efekata koje farmakološke brošure tada nisu dovoljno naglašavale.

---

5. Radijum za zdravlje i vitalnost

Početkom XX veka otkriće radioaktivnosti izazvalo je ogromno oduševljenje.

Pošto je radijum emitovao energiju, mnogi su zaključili da mora biti zdrav.

To je logika koja danas zvuči apsurdno, ali treba biti pošten. U isto vreme ljudi danas kupuju kristale za poboljšanje Wi-Fi signala i narukvice koje navodno balansiraju energiju organizma.

Ljudska vrsta očigledno ima posebnu ljubav prema stvarima koje svetlucaju.

Prodavani su radioaktivni tonici, paste za zube, kreme i napici.

Neki bogati pacijenti pili su radioaktivnu vodu godinama.

Kasnije su razvijali teška oštećenja kostiju, anemiju i maligne bolesti.

Pokazalo se da radioaktivnost zaista menja organizam.

Samo ne na način koji su proizvođači reklamirali.

---

 

6. Pušenje kao preporuka lekara

Sredinom XX veka pojedine reklame prikazivale su lekare koji preporučuju određene marke cigareta.

Danas to deluje kao satira.

Tada je bila marketinška strategija.

Duvan je reklamiran kao sredstvo za smirenje, relaksaciju pa čak i za ublažavanje iritacije grla.

Danas znamo da je pušenje jedan od vodećih uzroka smrti koji se može sprečiti.

Istorija medicine nas povremeno podseti da ni bela uniforma nije garancija da je neko u pravu.

---

Šta iz svega možemo naučiti?

Možda najvažnija lekcija nije da su naši preci bili naivni.

Najvažnija lekcija je da su bili jednako ubeđeni u svoje stavove kao što smo mi danas u naše.

Razlika je u tome što savremena medicina, uprkos svim manama, poseduje nešto što većina istorijskih sistema lečenja nije imala: mogućnost da prizna grešku.

Kada se pokaže da terapija ne deluje, ona se menja.

Kada se pokaže da je lek opasan, povlači se.

Kada se pojave novi dokazi, stara uverenja odlaze u istoriju.

Upravo zato medicina napreduje.

Ne zato što su lekari nepogrešivi, već zato što nauka pretpostavlja da svi možemo biti u zabludi.

Istorija medicine je zapravo istorija odustajanja od loših ideja. A ako je nešto sigurno, onda je to da će se za sto godina i naši potomci smejati nekim stvarima koje danas smatramo potpuno razumnim.

Nadajmo se samo da među njima neće biti CT aparat, antibiotici i vakcine. Dovoljno smo se već brukali sa puštanjem krvi.

Lako je biti pametan naknadno. Ima još loših saveta, jedan od najgorih je bio analno ubacivanje duvanskog dima utopljenicima, popularno u Londonu nekad davno.

Kakvi god da su saveti bili, sigurno su bolji od onih da je lečenje nepotrebno i da ga treba izbegavati.

"Ako ljudi odbiju da vas gledaju u novom svetlu i mogu da vas vide samo onakvima kakvi ste bili, vide vas samo zbog grešaka koje ste napravili, ako ne shvate da niste vaše greške, onda moraju da odu."

Stiv Maraboli