Da li je u Srbiji epidemija Dunning-Krugerovog efekta?

Pišem ti ovo ne iz straha da je glupost prevladala, jer jeste, već iz straha da postaje obavezna. Pišem dok je još uvek dozvoljeno da se napiše nešto negativno o gluposti jer čini mi se uskoro će to biti kažnjivo.

U Pitsburgu, 1995. godine čovek star 44 godina po imenu McArthur Wheeler je odlučio da opljačka banku. Smatrao je da ima superiorni intelekt i da je našao način kako da bude nevidljiv. Namazao je lice limunovim sokom znajući da je nekada limunov sok korišćen kao nevidljivo mastilo (kada se na papiru piše limunovim sokom i papir se osuši na njemu se ne vidi nikakav tekst ali kada se papir zagreje tekst se pojavi, korišćeno je nekada za tajne poruke). Smatrao je da se njegovo lice neće videti na sigurnosnim kamerama. Rešio je da proveri ali jednostavno nije imao sreće, polaroid kamera koju je koristio nije bila ispravna i slika se nije pojavila što je protumačio kao nevidljivost. Toga dana je opljačkao dve banke a kako su sigurnosne kamere snimile sve uhapšen je istog dana.

Zvuči ti smešno dok to čitaš ali je daleko od toga. Svakoga dana ih je sve više, totalna nekritičnost zasnovana na potpunom neznanju. Nije to ništa novo, još je Sokrat pričao o tome a 2000 godine Dunning i Kruger su dobili lpNobelovu nagradu. Osobe koje su nesvesne svog neznanja su najuverenije u svoje znanje dok je suprotni - Imposter efekat da osobe koje najviše znaju i najviše shvataju koliko puno stvari ne znaju i zato su nesigurne.

Jedna od oblasti o kojoj ljudi bez ikakvog znanja vole da raspravljaju je medicina i uvereni su kako imaju više znanja od svih lekara. To već poprima razmere epidemije. Da bih došao do ovoga što sam sada završio sam medicinsku školu, medicinski fakultet, obavezni lekarski staž, specijalizaciju, pročitao čitavu biblioteku medicinskih knjiga, neke napisao, svakoga dana čitao nove radove i istraživanja, radim u struci već 25 godina pri čemu sam pregledao skoro 200.000 pacijenata i onda doživim da jedna kozmetičarka i jedna poslastičarka smatraju da nisam kvalifikovan da raspravljam o medicini jer su one mnogo upućenije od mene. Znanje su pokupile u blogovima o zaverama i zdravoj hrani ili putem facebooka. Ne radi se o meni lično, da sumnjaju u moje znanje ne bi bilo strašno, tvrde da skoro nijedan lekar ne zna ništa sem onih nekoliko u svetu koji imaju isto, njihovo, mišljenje. Smatraju se pozvanim da raspravljaju o medicinskim radovima a ne razumeju ni jednu reč.

Dunning i Kruger već odavno to ne nazivaju efektom već bolešću. Znaš li koje su razmere toga? Nećeš verovati, 28% ljudi pati od toga ali kada je reč o medicini to se kreće na neverovatnih 68%. Zamisli to, dve trećine ljudi smatra da zna bolje medicinu od onih kojima je to posao. Zato zdravlje umesto da se poboljšava počinje da opada i ja sam užasnut time. Izjave tipa - vi sa fakultetom ste mnogo glupi ili jedna druga koju sam sada čuo - vi doktori zamišljate da ste bogovi pa sve znate. Imamo mi internet, sve piše. Smešno je, znaš, to je istina, sve piše ali nije dovoljno znati slova, treba znati i jezik. Ono što nije smešno je što to može da dobije takve razmere da efekti budu zastrašujući.


Prosto je strašno koliko neznanje može da daje snagu i polet i koliko može da zamagli činjenice. Argument da je recimo H1N1 samo u jednoj epidemiji pobio 60 do 100 miliona ljudi je ništavan u odnosu na to da je neko imao problema sa spavanjem nakon vakcine. Nije to jedino, mnogo je toga. Država, ne samo naša, je dozvolila da se reklamiraju gluposti vođena logikom da lekovi ne smeju da se reklamiraju ali gluposti smeju i da je svako dovoljno pametan da sam odluči. E pa nije. Glupost je prevladala.

Anegdota koja mi nije više ni malo smešna. Amerika, avion, čuje se glas stjuardese - ima li lekara u avionu? Diže se jedna ruka, stjuardesa odlazi do te ruke i vodi lekara do žene koja je u nesvesti. On traži svoju lekarsku torbu i iz nje vadi neka ulja i slične tečnosti. Maje bočicama oko ženine glave i kako se ništa ne dešava konstatuje, stručno, da ženi nema pomoći. Srećom tu je i domar iz neke bolnice, nema puno znanja ali je makar gledao šta se radi u takvim situacijama, pita da li može da pomogne a "lekar" ponavlja da nema pomoći. Domaru je čudno, stavlja ženu na bok, meri joj puls, umiva je vodom i nakon nekog vremena žena se prosvešćuje. Lekar je u stvari naturopata, bez dana iskustva u medicini ali čovek smatra da zna više od lekara. On živi u ubeđenju da leči ljude. Zamisli to, čovek prodaje običnu vodu kao lek, jer homeopatski lekovi su obična voda, i zamišlja da to leči i da su pravi lekari budale i trovači.

Bojim se kada uskoro dođe vreme da ćemo kao lekari biti u ilegali a neznalice će biti bogovi, kada će ljudi tajno odlaziti kod doktora a zvanična medicina će biti homeopatija, antivakcinacija, nazovi zdrava hrana i ostale prevare a ima ih puno. Svaki dan neki novi čudotvorni lek. Koliko lekova te vrste ima čudim se kako uopšte imam posao. Ah da, zaboravio sam, lekari ustvari namerno razboljevaju svoje pacijente da bi farmakomafija mogla prodavti lekove.

Prava poplava antinauke i svi se smatraju pozvanim da daju svoje "stručno" mišljenje. Čitam raspravu o darvinizmu, odnosno teoriji evolucije, ne mislim da osporavam stavove onih koji su protiv toga već onih drugih koji smatraju da imaju dovoljno znanja da raspravljaju o tome. Dakle komentar, jedan od najčešćih - Ako je čovek nastao od majmuna zašto i sada od majmuna ne nastaju ljudi? - ne pokazuje da ga je onaj ko ga je uputio vispren i pametan već da nema apsolutno nikakva saznanja o nauci a časove biologije u osnovnoj školi je prespavao.

Znaš li koliko je takvih? Valjda misle da je to duhovito. Drugi komentar, "Taj Darvin treba da ide u penziju i prepusti nauku modernim teorijama". Šta reći na to? Da mu objasnim da je to najmodernija teorija - umoran sam od gluposti. Meni omiljeni komentar je: "Dovoljno je reći da je to samo teorija i tačka". Toliki stepen gluposti me uvek iznervira. Teorija kao reč u slengu može da govori o pretpostavkama ali to je samo pogrešna upotreba reči. Teorija u nauci označava dobro objašnjen proces zašto se nešto u prirodi dešava, potkrepljen brojnim dokazima. Naučni Zakoni su šta će se desiti ako se nešto uradi. Naučne hipoteze su pretpostavke.


I zadnji ali ne i poslednji komentar: "Kako neko može da me ubedi da je život nastao ukrštanjem molekula, to je matematički nemoguće". Prvo evolucija ne objašnjava nastanak života već kako se život menja tamo gde već postoji. Drugo, za Loto postoji 13 miliona kombinacija pa za tih 5 minuta neka bude izvučena, zašto bi bio problem da se to desi za 5 milijardi godina?


Znam da misliš kako će neko reći da je ovo elitistički tekst ali nije. Ja poštujem svako zanimanje, taksista kada me vozi ne mešam mu se u posao, ne umem da spremim meso kao mesar niti obrok kao kuvar, ne umem da sredim karoseriju kao limar niti motor kao mehaničar, niti ću ikada dati injekciju bolje nego neka sestra i nikome se ne mešam.

Pitaš zašto onda ljudi veruju prevarantima? Laž je zanimljiva, zabavna, mnogo je lakše čitati senzacionalističke tekstove nego suvoparne naučne. Iza nekog bloga leži 10 minuta istraživanja dok iza naučnih radova koje taj blog ismejava ili optužuje leže i godine rada, upornost, obično nekoliko velikih umova. Naslovi tih istraživanja su neshvatljivi svima koji nisu usko u struci a naslovi blogova privlače. Zato glupost prosperira, malo lake zabave, hleba i igara.


Mnogo je krivice i u mejnstrim kulturi, uvek se pametni prikazuju kao debili. Ako neko ima ogroman um po definiciji je ružan, loše građen, neprilagođen, nesposoban da sebi veže pertle. Stereotip koji služi da se ugodi ostalima. Kako onda verovati osobi koja ne ume ni pertle da veže? Jedino nikako da objasne kako to da je osoba koja nije zainteresovana ni odeću da kupi u duši korumpirana i lažira istraživanja za račun farmakomafije. Ne kažem da nema nepoštenih ali i na pijaci postoji neko ko zakida, i na kasi, neko ko voli da podvali, to nisu pravila već izuzeci.


Komentarisao sam jedan poljubac, napisao kako postoje razni, da se ljube deca, da se ljube prijatelji, da se čak i mrtvac ljubi pred zatvaranje sanduka. Komentarisao sam kako poljubac ne sme i nije simbol seksualnog. Čak i takav komentar je neko našao da vređa i omalovažava uz puno ličnog vređanja iako me ne poznaje, ne zna ništa o meni, niti će me ikada upoznati. Moram ovde dodati deo Valerijinog (Alen Moore) pisma ikome (ko razume o čemu se radi on stvarno razume):

"Ja sam im samo rekla istinu. Zar je to tako sebično? Naš integritet se jeftino prodaje ali to je sve što imamo. Naš poslednji inč ali unutar tog inča - mi smo slobodni...Svaki inč mene će nestati. Svaki inč. Sem jednog. Mali je i lomljiv i to je jedina stvar na svetu koju vredi imati. Nikada ga ne smemo izgubiti ili dati. Ne smemo im dozvoliti da nam ga oduzmu. Nadam se da ćeš, ko god da si, pobeći iz ovog mesta. Nadam se da se svet okreće i da će stvari biti bolje. Ali najviše od svega nadam se da razumeš šta mislim kada ti kažem da iako te ne poznajem, iako te nikada nisam upoznala, smejala se sa tobom, plakala sa tobom ili te poljubila, volim te. Svim svojim srcem. Volim te." Nekoj budali je verujem i ovo seksualno i sigurno bi joj svašta rekao.


Ja sam se uzdržao da ne komentarišem i svađam se sa nekim ko smatra da je toliko pametan i vredan da ima prava da svima soli pamet ismejavajući odsustvo mržnje, želeći da svojom mržnjom zagadi i mene. Povlačim liniju između mene i takvih, dalje nećete moći. Više neću komentarisati glupost, neću komentarisati ni ono što je dobro, od mene nećete dobiti ni slovo. To je moj poslednji inč, poslednja odbrana pred naletom bolesti i ludila.


Zato, pišem ti i molim te da mi daš odgovor na ultimativno pitanje (odgovor nije 42):
- Šta će se desiti kada glupost postane obavezna?

Nastavak: https://ljudilazi.blogspot.rs/2017/06/dunning-krugerov-efekt-dan-posle-sutra.html

Ovaj tekst je napisan pre tri godine. Od tada do sada se desilo puno toga. Lično, smatram da sam puno napredovao, naučio mnogo toga, sukobio se sa antivakcinašima, uranijumskim svedocima, svim mogućim antinaučnim tipovima. Pametniji verovatno nisam, mudriji jesam. Ponekada gubim živce slušajući gluposti koje nam se serviraju, posebno ovih dana.
Nikada mi nije bilo jasno zašto je ovoliko mnogo ljudi pročitalo tekst. Evo, nakon ogromne distance, pročitao sam ga i ja, ponovo. Pisan je u jednom dahu, od srca, nakon jednog sukoba sa avaksima. Ne verujem da bih ga sada sročio bolje.