Šta uraditi sa sedam milijardi leševa

Priznajem, naslov sam ukrao od samog sebe (jedna od knjiga koje čekaju na izdavanje), ali problem je logičan. Naime ako neka tzv svetska elita teži da svet svede na 1 milijardu, šta će se dogoditi sa tih preostalih 7? Ko će ih zakopati? Zanimljivo bi bilo videti kako izgleda taj misaoni proces u glavi prosečnog avaksa, ali bojim se da se ono što se dešava u njihovim glavama teško može podvesti pod logičko razmišljanje.

 

Kažu, ne znam da li je to istina, da je tamo šezdesetih ili sedamdesetih godina prošlog veka, jedna tajna služba moćne države izvela eksperiment. Prosto su bombardovali ljude lažnim vestima kojima je cilj izazivanje straha. Bilo je potrebno samo dva meseca da individue podvrgnute ovom eksperimentu izgube osećaj za to koja je vest lažna i da veruju samo u ono što kategorišemo kao teorije zavera. Nepovratno izgubljeni avaksi, njima činjenice ne mogu ništa, odbijaju se od njih.

Alan Mur, u jednoj od svojih grafičkih novela, napisao je - Neka čitavom mrežom idu vesti o ratovima, bolestima, ubistvima, nasilju. Neka ljudi shvate da ne mogu živeti bez nas koji ih čuvamo. Neka shvate da smo im mi neophodni.

Psiholozi bi trebali reći da su avaksi i sve što spada u teoretičare zavera jako privrženi diktaturama. Beže od svakog oblika demokratije. Smatraju da se činjenice mogu donositi dekretima, jednostavno je napiše da  nešto činjenica ili to izglasa neko telo sastavljeno od poslušnika. Obilato koriste pretnje i zastrašivanja, valjda naučeni na svom primeru. Meni samom su x puta pretili hapšenjem i streljanjem kada oni dođu na vlast.

Jedan od glavnih razloga zašto se ne bavim politikom je taj da ne mogu da pristanem na to da se o činjenicama glasa.

 

Ovaj tekst, naravno, nije vezan za politiku (na veliko zgražavanje zagriženih politikanata koji svakoga žele uvući u svoje kolo), već za proces donošenja odluka u mozgu pojedinca. Mogli bi to nazvati logičko razmišljanje.

Da se vratimo na pitanje iz naslova. Šta uraditi sa sedam milijardi leševa? Dakle, uzmimo kao primer za mentalnu igru - ta neka tajna sila sastavljena od milijardera uspe da pobije 7 milijardi ljudi i ostane samo njih bogatih kojima smeta pogled na druge ljude. Prvo pitanje je ko će sahraniti te leševe, nije to baš tako jednostavno. Ne znam da li ste probali da brojite do jedne milijarde a ne čak sedam. Ogromna brojka. Da li će svako od tih povlašćenih uzeti kramp i lopatu i sahraniti sedmoro? To mora brzo da se radi, inače zaraze.

Drugo pitanje - ko će da proizvodi? Počev od struje, hrane, odeće... Da li će tih povlašćenih milijardu da siđu u rudnike, na njive, u fabrike, da peru ulice? Ili je to u glavama teoretičara zavera povratak u prirodu gde će ostatak živeti u skladu sa prirodom i brati šumske plodove lišeni civilizacije? Ko će sahraniti milijarde leševa uginulih životinja?

Zanimljivo je razmišljati lišen informacija i razuma.

Postoji jedna jako interesantna stvar koja je vezana za činjenice - ma koliko se pojedinci trudili nikako ne mogu da ih promene. Mogli su da izglasaju da je Zemlja centar svemira, da miruje i čitav svemir se okreće oko nje, ipak se kreće. Žao mi je, vaše tvrdnje, ubeđenja, frustracije, prosto su nebitne.

Može se primeniti na sve u životu i uvek će biti onih koji smatraju da su njihova pogrešna ubeđenja i uvređenost važnije od činjenica.

Činjenica je da je nemoguće ubediti zagriženog teoretičara zavera u činjenice, oni uživaju u tome da ih pamet ne dodiruje i veselo skakuću oko gluposti u nadi da će doći njihovih pet minuta u kojima će biti komandanti kaznenih legija koje ubijaju sve one koji su za činjenice. Šta drugo očekivati od njih?