Porodica preminule devojke pretukla lekare

Na vest da je porodica devojke, koja je preminula tokom hitne operacije nakon saobraćajne nesreće, upala u bolnicu prebila hirurga a drugom lekaru polomili ruku i da je medicinsko osoblje moralo da se zabarikadira dok se ne pojavi policija, preko 200 komentara gde se opravdava divljanje. 

 

Zaista? Ima mnogo grešaka, niko to ne spori, ali uvek postoji nešto što se stalno prećutkuje - nisu lekari razboleli pacijenta, ono pokušavaju da se bore protiv bolesti i često protiv smrti. Neko to radi bolje, neko to radi gore. 

Rezultati lečenja često ni malo ne zavise od napora lekara. Ružno rečeno, nisu napori, to nam je posao. Ne radimo ništa drugo sem posla. Nema supermena među nama koji čudotvorno leče, to su sve izmišljotine.

Uradi se hiljadu analiza a onda se po šablonu odredi terapija. Sve je manje mesta greškama. Može neko u čitavom sistemu da pogreši, ali puno ljudi učestvuje u lečenju, neko će videti da je greška.

U svakom poslu ima grešaka, ne volim da citiram Bibliju, ali zar i tamo ne piše "da ko je bezgrešan prvi baci kamen"? Naravno da su neke greške teže a neke lakše, ali greške se dešavaju. Da li je manje opasna greška kada pogreši vozač autobusa i voz udari njegovo vozilo? Ili pilot, ili arhitekta kada se sruši most ili zgrada. Da li je manja greška kada se neko razboli zato što kuvar nije oprao ruke, ili neko bilo gde? Da li je manja greška kada neko namerno ne nosi masku i širi bolest? Greške su sastavni deo života. I meni je otac preminuo zbog medicinske greške, pa šta sad? Kriva je medicina? Nije. Nije čak ni kriva osoba koja je pogrešila jer da bi mogla da uopšte pogreši mnogo faktora je moralo da se poklopi. To je život.

I čitam komentare podivljalih nesrećnika koji bi malo da ubijaju lekare. Uskovitlali i pomahnitali, željni krvi. Nije im bitno ni što se radilo o saobraćajnoj nesreći, oni znaju da su lekari krivi.

Možda bi stvarno trebalo odvojiti zdravstvo. Na jednu stranu lekari koje zanima strogo medicina a na drugu razni gurui koji su protiv vakcina, koji se bave homeopatijom, kvantnom lelemudijom, bioenergijom i ostalim raznim metodama koje objašnjenje nalaze u školama magije i džeparenja.

Neverovatno mi je koliko ljudi se upinje da pokaže mržnju ka lekarima i medicini. Gde ja to živim?

Eliza Kru je u knjizi "Slomljeni" napisala: "Ponekada loše stvari treba podsetiti da nisu oni jedini koji umeju da ugrizu". Nikada nisam bio pristalica toga da kada te neko ošamari treba okrenuti drugi obraz. Ne, dosta je više. I ne, nije pacijent uvek u pravu i nije gost ili kupac uvek u pravu. Jednom treba ustati i reći da je 2 +2 = 4 a ne 1047. Da, to je suština svega, koliko god to nekome smetalo. Ne može da se izglasa da je drugačije. Ne može politički da se utiče. To je odavno opisano u priči "U cara Trojana kozje uši"  i koliko god nekoga pogađala istina problem nije u činjenicama već u onome ko ne želi da ih prihvati jer mu nisu odgovarajuće.

 

Zaista mi je dosta budaletina koje smatraju da mogu da kroje moj život ili što bi otpevao Mile Kekin: "Maknite ruke s mog volana, maknite dupe sa mog sica, ja putujem bez GPS-a, GPS-a sa nebesa". Dosta mi je onih koji smatraju kako bi sve umeli da urade bolje a nisu sposobni da urade bilo šta. Gomila nesposobnih nedovršenih mediokriteta koji sve znaju bolje od onih koji se muče da svoj posao rade kako treba (ne odnosi se samo na medicinu, odnosi se na sve poslove i sve one koji se trude da svoj posao odrade odgovorno i kvalitetno).