Sasvim običan dan

Kada je 1.marta 2020. godine Profesor De Marko krenuo na svoju kliniku nije očekivao šta će zateći. Njegova pulmološka bolnica ima 120 kreveta. Već su skoro svi bili puni, mala bolnica, nije neuobičajeno, posebno što spada u vrhunske plućne klinike. 

Kada je ušao u krug bolnice video je da se dešava nešto čudno a kada je ušao u hodnik čekalo ga je 360 pacijenata, svi bolesni od kovida.

Moja ordinacija nije ni blizu one u Bergamu, jedan magnet, jedan skener, jedan rendgen i jedan ultrazvuk, uostalom i jedan doktor. Otvorio sam vrata i čekalo me je deset pacijenata bolesnih od kovida. Naravno, ne poredim sa Bergamom.

Od tih prvih deset, čak osam nevakcinisano, jedan Sinofarm a jedan Sputnjik V. Najgore od svega, pacijenti sa najgorim stanjem pluća potpuno bez tegoba. Bez temperature. Skor 18 bez temperature, samo malaksalost.

Nakon prvog naleta kovida dolazi pacijent koji ide u Beograd da mu nameštaju Atlas. Potpuno očekivano od mene dobija objašnjenje metode - šarlatanstvo koje se razlikuje od džeparenja samo po tome što plaćaju porez, ako ga plaćaju. Ali, ali, ali... to je čuveni profesor D... Što se mene tiče to nije lekar pa neka je čuven koliko god želi. Ali, ali, ali... on mi je obećao da će me nameštanjem atlasa rešiti tegoba. Ne, neće, rešiće vas novca. Ali, ali, ali... imam veliko poverenje i velika očekivanja. Vaše pare, možete da ih bacate kako god hoćete, vaše tegobe su iz drugog, tog i tog razloga, što mora da se leči a vi slobodno hranite džeparoše sa diplomom.

Nakon toga par tumora, od kojih jedan inoperabilan.

Da bi se završilo sa nekoliko kovida. 

Onako usput saznajem neke ružne stvari o osobama koje sam cenio ali prijateljica koje je bolesna je mnogo bolje, što delimično anulira loše. Sasvim običan dan.

Pitam se zašto ovo pišem. Verovatno da bi ostalo zabeleženo kako izgleda radni dan u doba delte. Još uvek osećam gađenje ka onima koji su završili medicinski fakultet i onda intenzivno rade protiv vakcinacije. Providni su njihovi ciljevi. Kao što je providno i dilovanje ivermektina.

Epidemija je razgolitila mnoge karijeriste, pokazala je koliko nisko neki lekari mogu da se spuste. Nije im strano da ukaljaju svoje titule, pa ni ordenje koje su dobili, valjda da bi širili epidemiju.

Džabe nečije znanje, spasu jednog ali koliko je njih stradalo zbog njihovih laži? Gde im je granica? Da li je toliko bitan novac ili razne titule, direktorska mesta, ordenje.