Sujeta u medicini

Ima li pravo lekar da bude sujetan na uštrb zdravlja pacijenata?

Pokušaću da odgovorim. Medicinske greške se dešavaju, to nije ništa novo, nije ni neočekivano. Ima više načina da se pogreši. Nekada te greške nisu zaista greške. Ono što se zaboravlja je da bolest nisu izazvali lekari, bolest već postoji.

Postoje tvrdnje da zbog medicinskih grešaka u SAD (oni imaju statistiku) umire između 7000 i 400.000 ljudi godišnje. Ima čak i onih koji tvrde da su medicinske greške uzrok smrti broj jedan. U principu je to besmisleno, ali da ima grešaka, ima ih.

Najčešći uzroci grešaka koji se navode su:

1. Problemi u komunikaciji. Zvuči glupo, ali sasvim često se dešava da postoje greške u komunikaciji među medicinskim osobljem koje može dovesti do grešaka.

2. Problemi u neinformisanosti. Čak i najpoznatije bolnice priznaju da tek 42% pacijenata nakon lečenja ima tačne informacije o svojoj bolesti. Samo 28% je svesno svih lekova koje trebaju da piju, 37% ima neka znanja o razlogu zašto piju lek a samo 14% zna koje propratne efekte može da očekuje. Ovo kažu u Mayo klinici, a spadaju u najbolje na svetu. Kako je drugde, možemo da zamislimo.

3. Greške u propisivanju lekova. Pogrešan lek ili pogrešna doza. Dešava se i kada se lekari naviknu da propisuju jedan lek a ne prate šta je novo.

4. Nedovoljno znanja. Računamo da svi koji završe fakultet imaju potrebna znanja iz medicine. Varamo se. To što znaju je uglavnom zastarelo. Završenim fakultetom dokazuju da su stekli pravo, način i obuku za pravilno sticanje znanja. Medicina napreduje svakodnevno. Problem je i kada poslodavci ne žele da prate napredak nauke.

5. Pogrešna dijagnoza. Da ne idealizujemo, postoji oko 55.000 bolesti a ako 110 simptoma. Plus što mnoge bolesti mogu ići tipično. Nije uvek neznanje u pitanju, posebno kada mora da se odluči u trenutku kod akutne bolesti.

6. Kašnjenje dijagnoze. Ovo najviše mrzim. Prenošenje odgovornosti na druge, kašnjenje u pisanju nalaza. Nekada je krivica na pacijentima, sami svesno odlažu dijagnostiku.

7. Greške uzrokovane samim pacijentima. 

- Dajte mi prethodnu dokumentaciju. 

- Nemam, ovo mi je prvi pregled - Kasnije saznate da ima dva kilograma dokumentacije, ali neće da kaže jer ne želi da doktori prepisuju jedan od drugog.

8. Premor medicinskog osoblja. Vrlo ozbiljan problem kada nema dovoljno medicinskog osoblja.

9. Tehničke greške. Dešava se da aparatura zakaže. Dešava se, treba da se srvisira adekvatno i na vreme, mnogo uzroka može biti.

10. Loša organizacija rada u bolnici. Mnogo veći problem nego što izgleda na prvi pogled.

Ali, daleko iznad svih ovih gore opisanih problema je SUJETA. Dakle zaista ne mogu da razumem da su pojedinci spremni da idu čak i do smrti pacijenata samo da njihova sujeta ne bi bila povređena. Nisu svi takvi, naravno. Oni koji uče studente treba neprekidno da objašnjavaju da sujeta mora da se suzbije. Greške mogu da se dese, ali ako je sujeta bitna onda greške neće da se ispravljaju i nikada neće da se nauči.

Prva i osnovna stvar - izbaciti sujetu. Medicina napreduje i na greškama. Medicina napreduje i kada se brani od napada ignoranata. Sujetan čovek nije dobar lekar. Greška zbog sujete nije greška, to je svesna namera da se ošteti zdravlje pacijenta.

Uspeva mi, često, da razljutim mnoge onim što pišem. Nadam se da ću to uraditi i sada. Ljudski je pogrešiti, ljudski je i priznati tu grešku a još je važnije naučiti na greškama. Najbolje  na tuđim, da se ne bi ponavljale. 

Ali sujeta, to je zlo. 

Vladan Desnica je napisao: Prava umetnost počinje tamo gde prestaje sujeta.

Možemo to reći i za medicinu: Prava medicina počinje tamo gde prestaje sujeta.