Top 5 uzaludnih ubeđivanja

Nema osobe koja nije trošila svoje vreme u uzaludnim pokušajima da drugoga ubedi u jasne činjenice. Svako od nas je kad tad bio sa obe strane ove priče. Neću pokušavati da dokažem kako je uzaludno ubeđivati teoretičare zavera, oni su mešavina plaćenika i paćenika i van svake su kategorije. Ne znam koja kategorija je teža za prihvatanje činjenica, antivakcinaši, antiGMO, ravnozemljaši, antinuklearni (sa podvrstom uranijumski svedoci), anti5G, kemtrejls jahači, reptilijanci, prodiktatori i slični. Uglavnom su isti ljudi u svakoj od ovih kategorija.

Osvrnuću se više na one sa kojima se možda može razgovarati, iako je uzaludno. Sledi lista najuzaludnijih kategorija.

5. Uživaoci pogrešne ishrane

Svako je ubeđen da imala najbolje predstave o tome šta je dobro u ishrani, ali oni koji su ljubitelji specijalnih režima a posebno vegani, e to je tek uzaludno objašnjavati. Pravilna ishrana je balansirana, u njoj ima svega i raznovrsna je, ne ide sa prežderavanjem, uvek je vezana za umerenost i treba da je prati fizička aktivnost.

Ali ko nije pokušavao veganima da objasni da se hrane nepravilno, taj ne zna šta je patnja Najviše vole da se pozivaju na moralnost i kako zapravo vole životinje i protiv su njihovog ubijanja. Na primedbu da to znači kako bi pobili nekoliko milijardi životinja i uništili nekoliko vrsta životinja imaju spasonosno rešenje da ih puste u divljinu da crknu od gladi ili budu pojedene od drugih životinja. Vrlo humano, nemam reči, ali oni su moralni a mi koji jedemo meso smo verovatno moralne nakaze.

Probajte da ih ubedite da smo svaštojedi, ako možete. Probajte i njih da ubedite da su licemeri, jer da bi živeli moraju da koriste suplemente koji se dobijaju od mesa. Oni najekstremniji uskraćuju bebama mleko i meso.

4. Narkomani

Ubeđivanje narkomana da je narkomanija bolest ima svoje faze. Prva je da se pravdaju kako istina može da bude štetno, ali mogu da prekinu u svakom trenutku. Druga faza je ubeđivanje da to nije štetnije od alkohola. Treća faza je opisivanje kako je doživljaj drogiranja tako dobar da ne može biti zamenjen ničim drugim. Zadnja faza je priznanje kako su žrtve ali je krivac uvek neko drugi. Klasična rečenica je da moraju da se drogiraju jer kako bi istrpeli nepravdu koju doživljavaju svuda. Eto u školi su ih mrzeli nastavnici, na poslu ih mrze šefovi, momci i devojke ih ne vole, ako se venčaju onda ih bračni partneri ne shvataju. Uvek su žrtve drugih i sistema. Ishataju oni da to nije dobro, ali su ispravni jer su žrtve.

Ubeđivanje na kraju donosi različiti stepen gađenja, najčešće prema samom sebi zbog gubljenja vremena. Oni veštiji zaista ubede da su stvarno žrtve svih.

3. Uživaoci alkohola

Kategorija koja je jako specifična i šarolika. Činjenica je da ljudi u pijanstvu izazivaju nesreće u kojima stradaju drugi. Činjenica je da pijanstvo razara veze, brakove, porodice. Činjenica je da pogubno utiče na zdravlje. 

Problem je što postoji ipak granica između onih koji povremeno popiju malu količinu i ne opijaju se i onih koji su zavisni od alkohola. Da li su alkoholna pića potrebna? Nisu. Da li većina ponekada popijemo? Apsolutno. To ubeđivanje u štetnost čini potpuno uzaludnim. Sem zadnje faze koja je identična kao kod narkomana i kada više nema pomoći.

2. Pušači

Ne postoji taktika koja bi bila uspešna u ubeđivanju pušača da ostave cigarete. Ubediti ih da će barem 50% svih pušača preminuti od posledica pušenja, ne zanima ih. Kažu mora od nečega da se umre. Pokazivanje slika karcinoma pluća ili recimo Morbus Buerger izaziva reakciju da to jeste gadno ali da to nije način da se neko ubedi, čak se ljute, kao da ih neko mrzi. 

Sledi pitanje - ti misliš da ne znam da je štetno? Znam, ali to ne treba da se priča, time se samo stvara odbojnost i inat koji tera da se ne prekida pušenje.

Prosto kao da su heroji zato što su svesni kako je loše a ipak puše. A onaj ko ih ubeđuje, taj je mnogo loš čovek i sigurno ih mrzi. Procenat ubeđenih da prestanu pušenje koji zaista poslušaju - 0.00001%

1. Uživaoci kanabisa

Ako mislite da su prethodne kategorije teške za ubeđivanje, onda nikada niste probali sa uživaocima kanabisa. Svi ostali su zlatni prema njima. Ubeđivanje sa njima je često jednako najgorem mazohizmu. Oni ne odustaju u ubeđivanju da je kanabis zapravo dobar, da ne izaziva zavisnost, a najveći argument im je - a zašto se onda alkohol ne zabrani. On je štetniji.

Rasprava sa njima je usporena i uvek traje danima. Uvek je identična, nema promene. Zakleće se da ne izaziva zavisnost, ali eto koriste stalno. Nikada neće odustati od ubeđivanja da nije zavisnost i da duvaju jer im je lepo. Još kada počnu da ubeđuju kako je kanabis lekovit, tu kraja nema.

Ako pomislite da je rasprava gotova, prevarili ste se. Sledećeg dana će ponavljati iste teze, na isti usporeni način. I dan nakon toga. Četvrti dan ponovo. E tek petog dana će naći nekog drugog kome će ponavljati kako nisu zavisnici i kako kanabis nije štetan i kako treba da se legalizuje i kako nije tačno da oni koji puše kanabis prelaze na jače droge.

Umetnost ubeđivanja sa opisanim kategorijama ne postoji. Uzaludno je. Kod kanabisa je čak nebitno da li im iznosite činjenice, one ih ne zanimaju, imaju svoje uverenje kome ne trebaju činjenice. Zašto bi im i trebale kada su naduvani, oni znaju uvek bolje. Ne verujem da im smeta i da deca koriste kanabis, kao što im sigurno ne smeta da lica koja moraju da koriste mozak koji je oslobođen ikakvih opijata, recimo hirurzi, vozači formule jedan, piloti, koriste kanabis.

Zato, ako mrzite sebe probajte da ih ubedite u činjenice, nema šanse.