Medicina medicinarima

Ima već šest godina kako sam pisao o Duning Kruger sindromu verujući da ljudi žele da znaju istinu i da svi istinski želimo da svi živimo dobro, kako svo već nekada vaspitavani da je "čovek čoveku brat" i niz sličnih parola. Pisao sam u jednom dahu inspirisan pravedničkim gnevom i potrebom da prenesem znanje. Iskreno sam verovao da ljudi ovih naših prostora (i šire) žele znanje i da je spas u znanju.

Kao što kaže Nele Karalejić u pesmi "...bio sam mlad i lud, takva mi je bila ćud". Par epidemija kasnije uverio sam se da samo tonemo sve dublje.

Sećam se da je RTS imao obrazovni program, mnogo je mogla da se nauči. Sada ako slučajno pogledam išta sem filmova i serija, to je niz sumanutih teorija zavera. Državne televizije, odnosno televizije sa nacionalnom frekvencijom propagiraju sve što mogu da bi uništili zdravlje. Neki direktno govore protiv nauke, neki toliko protiv ičega razumnog da zaista ne zaslužuju komentar. I to ne mislim na politiku, na stranke, na borbe za birače i glasove.

Izgleda da smo pogrešno skrenuli kod Albukerkija, kao Duško Dugouško i Patak Dača u crtanom filmu i sunčamo se u kupaćim kostimima dok napolju pada sneg, uporno odolevajući činjenicama. Pričam sa prijateljicom, hirurg je, kaže da u operacionoj sali ne može da dozvoli da mišljenje bude iznad činjenica. Mora da se sluša. Ako tokom operacije traži retraktor mora da ga dobije a ne čaj od kamilice umesto njega.

To me je podsetilo na čuvenu situaciju broja 6 ili 9 na parkingu i objašnjenje da sve zavisi iz kog ugla se posmatra. Ne zavisi. To je ili 6 ili 9 jer je u nizu 4, 5, 6, 7 ili u nizu 7, 8, 9, 10. Ne može 4, 5, 9, 7 jer je tako iz nečijeg ugla. 

Ako na nacionalnim medijima slušate kako je neko pomerio ploču na kojoj leži Turska i napravio zemljotres, naravno politički razlozi (a koji bi drugi) ili slušate kako je broj 88 satanski jer je H osmo slovo u abecedi a dva H su pozdrav hitleru, onda šta dalje? Radi se o televizijama koje su prošle neke kontrole i dobile dozvole. Da li smo toliko nisko pali?

Sada svako može, potpuno neometano, da daje savete o zdravlju. Nevažno da li ima uopšte ikakvog znanja. Bez sankcija i bez ikakve odgovornosti. 

I dalje tvrdim da glavna krivica leži na lekarima. Nema linije manjeg otpora. Nema mišljenja. Važne su činjenice. Javno preporučuješ, ili tajno u poverenju, da ne treba da se vakciniše? Imaj toliko integriteta pa idi iz zdravstva. Kada već radiš protiv zdravlja ljudi i smatraš da je medicina pogrešna ili "zapadna", šta ćeš u medicini? Znam, plata. Radiš posao koji mrziš, ponašaš se neodgovorno, nemaš ni trunku odgovornosti i zato primaš platu od tih istih ljudi čije zdravlje urnišeš. Pare su bitne, šta te briga za neke trivijalne ljude koje ne poznaješ.

U XXI veku raspravljamo i ubeđujemo ljude da je vakcina potrebna???? Ubeđujemo lekare da bi morali i da nauče nešto iz medicine a ne da samo pružaju ruku ka novcu kao neki prosjaci. Bruka je. A znanje dostupno svuda. Svi podaci za par sekundi traženja. Za one koji znaju razliku između nauke i maloumlja.

Ovo je tekst broj 400 na ovom blogu. Neka vrsta jubilarnog. A nema nikakvog razloga da se slavi. Najsrećniji bih bio da nisam imao razlog da uopšte pišem išta u zaštitu medicine. Nego takva mi je ćud. Kažu "čudan karakter". 

Dolazimo do toga da parole iz neke stare države, "Zemlja seljacima, fabrike radnicima", zamenimo sa "Medicina medicinarima" a umesto medicine i medicinara može stajati arheologija, istorija, fizika, hemija, biologija, bilo šta. U svim oblastima priučeni ili čak potpuno neuki, žele da vode glavnu reč i da se poštuje njihovo mišljenje.