Više je obolelih koji nose maske

Kada je počela primena šlemova u ratu primećeno je da ima mnogo više ranjenih nego ranije. Zaključak, ne treba nositi šlemove. Jer, nesumnjivo je veća šansa da ćete biti ranjeni ako nosite šlem. Ko sumnja, neka proveri brojke, potpuno je tačno.

Antivakseri šire neke radove gde se dokazuje da je bilo manje komplikacija kod pacijenata kada hirurzi nisu nosili maske, nego kada nose. I to je tačno. Kakav zaključak može da se izvuče? Hirurzi ne treba da nose maske tokom operacije.

Tako je i kod kovida-19. Evidentno je da je više zaraženih među onima koji nose maske, nego među onima koji ne nose maske. Niko to ne može da spori. I iz ovog primera možemo da izvučeno samo jedan zaključak, nikako ne nositi maske.

Karcinomi. Sasvim sigurno i pouzdano dokazano sada ima više karcinoma nego pre sto godina, više nego pre pedeset godina. Svako ko pogleda brojke može to potvrditi. Znači, sasvim sigurno sadašnja medicina ne valja i treba se lečiti starim proverenim metodama. Iz ovoga izvlačimo i niz sporednih zaključaka o uzrocima nastanka karcinoma, kao onaj, kod nas, da nastaju od osiromašenog uranijuma.

Kada smo već kod karcinoma. Daleko više pacijenata koji se leče od karcinoma premine od njih nego oni koji imaju karcinome ali se ne leče. Zaključak, ako se lečite od karcinoma veća je šansa za smrtni ishod nego ako se ne lečite. Nikako kod doktora, nikako lečenje.

Sve je tako.

U našoj seriji Montevideo postoji jedan trenutak kada selektor Boža objašnjava igračima: "U fudbalu je sve jednostavno kada ga igraju majstori ali kada igraju dunsteri..."

Simpsonov Paradoks

I statistika je laka kada je tumače majstori ali kada krenu dunsteri dobijamo zaključke navedene u početku teksta.

Tokom Drugog Svetskog Rata je primećeno da ima mnogo više onih koji su se udavili a nosili su pojas za spasavanje nego onih koji nisu nosili. Znači preporuka kako da se ne udavite je da nikako ne nostite pojas za spasavanje.

Edward H. Simpson je 1951. godine objasnio da postoji neslaganje kada se statistika tumači samo na osnovu brojeva. On je koristio već ranije primećeno od strane Karl Pearson-a 1899. godine i od strane Udny Yule 1903. godine. Samo ime Simpsonov paradoks potiče od Colin R. Blyth-a iz 1972. godine.

Neću ulaziti u suvoparna naučna objašnjenja. Ko želi da ih pročita, lako će ih naći. To je odličan pokazatelj kako se može doći do pogrešnih zaključaka oslanjajući se samo na obične podatke.

Ima tu puno primera koji ako se nekritički posmatraju mogu dovesti do totalne konfuzije. Zanimljiv primer je dao Will Koehrsen u članku iz 2018. godine. Muž i žena razmišljaju gde da idu na večeru. Njen izbor je bio Sofijin restoran na osnovu istih podataka koje je gledao on a njegov Karlov restoran. Njen argument je da Sofijin restoran preporučuje veći procenat svih posetilaca a njegov na Karlov restoran preporučuje veći procenat muškaraca i žena. I, oboje su u pravu.

Sofijin restoran je preporučilo 50/150 muškaraca (33%), Karlov 180/360 muškaraca (50%). Od žena Sofijin je preporučilo 200/250 ili 80% a Karlov 36/40 što je 90%. Ali kada se pogledaju ukupne brojke Sofijin restoran je preporučilo 250/400 ili 62.5% a Karlov 216/400 ili 54%. Ko je onda u pravu? 

Klasičan primer greške se nalazi u istom članku. Kako vežbanje utiče na mogućnost razboljevanja. Kada se pogledaju podaci koji su dobijeni pravljenjem dve grupe, ljudi do 50 i preko 50 godina starosti dobijamo ovakav dijegram:

Ali kad spojimo podatke dobija mo sasvim suprotan dijagram:

Zašto je tako? Zato što biranje samo dva prosta podatka ne daju kompletnu sliku. Da bi je dobili moramo da uvrstimo sve faktore koji učestvuju u odlučivanju. Konkretno, ovde moramo da uračunamo način ishrane, zdravstveno stanje, zagađenost, nasledne bolesti. Uračunali smo samo dva faktora:

Pritom jedan od tih podataka smo potpuno zanemarili i pogrešno protumačili, godine pacijenata. Jer rizik od oboljenja raste sa godinama:

To je odličan primer kako je lako da se pogreši ako je ne sagledaju svi podaci koji su relevantni za donošenje odluka.

Na primerima sa početka teksta možemo videti praktičnu primenu. Sasvim je tačno da je bilo više ranjenih od kada se nose šlemovi. Ranije je pogodak u glavu bila sigurna smrt. Šlem omogućava da se preživi. Kada bi uračunali i efikasnost sadašnjih oružja u odnosu na prethodna došli bi do vrištećeg zaključka - nosite šlemove ako želite da preživite!

Kada se radi o hirurzima i operacijama bez maske, govorimo o zdravim hirurzima i svega nekoliko operacija. Pri tom, tokom operacija nisu smeli da govore (kijanje i kašljanje nikako) niti da dišu u pravcu rane. Ako bi hirurzi bili bolesni, kliconoše, kijali i kašljali, kakav bi procenat infekcija onda bio? Znamo to odlično, setimo se da je retko mogao da preživi operaciju ranije,u vremenima koje zagovaraju.

Maske nosi oko 85% ljudi. Ostalih 15% koji ne nose uglavnom nemaju puno slučajeva bolesti u okolini. Virusi se prenose od čoveka do čoveka, nisu odjednom svuda. Ako nema nikoga ko je zaražen u blizini onaj ko ne nosi masku neće se zaraziti, kao ni onaj ko je nosi. Potrebno je da postoji osoba koja prenosi viruse. U takvim slučajevima razboleće se daleko više onih koji ne nose maske, nego onih koji nose.

Stalno nudim pametnjakovićima da dođu u kovid bolnicu bez zaštite i dokažu da virusi ne postoje i da su maske nepotrebne. Mislim da ih treba pustiti i jednom zauvek dokazati kako se prenose virusi. Za one koji bi da saslušaju obe strane i koji misle da je istina na sredini. U medicini istina nije na sredini.

Sledeći primer su karcinomi. Naravno da je ranije bilo manje karcinoma. Očekivana dužina života je bila daleko niža nego sada a karcinomi su pre svega bolest koja ide sa godinama starosti. Tamo gde se umire od zaraznih bolesti i gde se ne dočeka ni 30 godina starosti ima minimalno karcinoma. Da li je onda zaključak da treba živeti kratko kako bi smanjili broj karcinoma?

Uvek volim da dam primer osiromašenog uranijuma. Kako razmišljaju oni koji ne računaju sve podatke. Od karcinoma je umrlo X Italijanskih vojnika, znači uzrok karcinoma je osiromašeni uranijum. Ali da sagledamo šire podatke, procenat karcinoma kod Italijanskih vojnika izloženih OU je za 8% manji nego kod ostalih vojnika. Zaključci se moraju dati kada se imaju svi podaci.

Broj pacijenata koji se leče od karcinoma je onormno veći od onih koji se ne leče a oboleli su. Samim tim i broj umrlih biće veći. Procenat će biti daleko manji.

Tako je bilo i sa onima koji nose pojaseve. Pojasevi su obavezni kada je oluja ili borba. Kada je mirno more nisu obavezni. Jasno da će biti mnogo više onih koji su se udavili noseći pojas.

Maske ne štite, piše na kutijama. Tačno je. Kada se posmatra zasebno. Kao deo odbrane zvane "Švajcarski sir" deluje. To je još jedan primer zaključivanja bez svih podataka. Šta nude u zamenu? Ništa. Da se razboli ko stigne, oni stariji i bolesni da preminu, oni mlađi koji umru, šta da se radi, viša sila. Maska je efikasna kao deo zaštite, onako kako je prikazano. Zato nosite maske, alternativa je suviše strašna.

Ako želimo saznati istinu o nekoj bolesti, šta je izaziva, moramo znati sve faktore koji utiču, nikako se bazirati samo na jednom podatku. To skoro uvek vodi u grešku. Jedan od klasičnih primera. Osoba je ozračena od radioaktivnih padavina sa 20mSv i nakon 30 godina dobije karcinom. Tokom tog vremena je ispušio 492.000 cigareta, popio 5400 litara alkoholnih pića, živeo u gradu u kome je zagađenje veliko, hranio se nezdravo, nije vežbao. Šta je uzrok karcinoma? Sasvim siguran sam da će 95% njih reći - radijacija. Naravno, neće biti u pravu. Nisu sagledali sve činjenice.