Posledice Kovida-19: Plućna tromboebolija

Jedna od najmisterioznijih, po načinu nastanka, komplikacija Kovida-19 je plućna tromboembolija kod lakih i asimptomatskih pacijenata. Neko će reći da je to jedan od simptoma ali posledice ostaju dugo, nekada i do kraja života koji dolaze mnogo ranije nego što je očekivano.

Da krenemo od toga šta je trombo embolija pluća. Da ne bih iznosio svoje definicije i objašnjenja poslužiću se tekstom sa sajta VMA:

"Plućna embolija predstavlja opstrukciju (začepljenje) jedne ili više grana plućne arterije trombom/trombima koji potiču iz venskog sistema. U ređim slučajevima embolusi mogu biti i netrombotičnog porekla - septični, masnoća, gas, amnionska tečnost, tumorske ćelije, strano telo...

Klinička slika embolije je raznovrsna, a zavisi od veličine i broja krvnih sudova koji su začepljeni trombima, kao i od same rezerve kardiovaskularnog i respiratornog sistema pacijenta. U najblažim slučajevima plućna embolija može biti bez simptoma, a u najtežim može se manifestovati iznenadnom i trenutnom smrću. Simptomi, odnosno znaci koji mogu upućivati na plućnu emboliju su osećaj nedostatka vazduha u miru, ubrzano disanje, ubrzan srčani rad, kašalj, iskašljavanje sukrvičavog sadržaja, nagli gubitak svesti, jednostrani bol u nozi ili njen otok, povišena telesna temperatura..."

Ukratko, za one koji žele kraće objašnjenje, u plućnim arterijama se zaglavi krvni ugrušak. Zašto je to bitno? U organizmu postoji tzv "veliki" krvotok koji krv bogatu kiseonikom sprovodi u sve organe i tkiva, odakle se vraća venama u srce nakon što prođe kroz telo koje upotrebi kiseonik. Sem velikog postoji i "mali krvotok" koji krv koja je pristigla u srce, iz čitavog tela, šalje u pluća, gde pluća nju "prerade" i iz vazduha uzmu kiseonik koji vraćaju u srce, kako bi bila ubačena u "veliki krvotok". Odnosno, bez pluća nema oksigenisane krvi i života.

Italijani, Amerikanci i Kinezi (sasvim sigurno i ostali) primetili su da je kod mlađih pacijenata često jedini simptom bio onaj koji ukazuje na plućnu trombo emboliju. Pacijenti su primani u ne-kovid bolnice i tako unosili SARS-CoV-2 virus. Negde sredinom marta sam dobio poruku od Italijanskih kolega (ne ja lično, svi koji smo u Evropskom Udruženju Radiologa) da su srčane tegobe često jedan od prvih znaka bolesti.

To se potvrđuje i kod nas. Ne mogu govoriti o podacima u državnim ustanovama ali lično imam pacijente koji su asimptomatski ali imaju plućnu trombo emboliju. Radi se o pacijentima koji su kandidati da čitavog života primaju antikoagulacionu terapiju, koja sa druge strane može donesti puno neugodnosti (da ne ulazim u detalje).

Zašto se ovo dešava? To je jedna od misterija koja još uvek nema objašnjenje. Govorim o lakim pacijentima (koji po tome nisu ni izbliza laki). Jedan od mehanizama, koji je pogrešan, je bio da se ustvari ne radi o respiratornoj bolesti već "krvnoj". To nije istina, ali to što je dominantno respiratorna ne znači da se ne razvija i na drugim organima. Lično mislim, još uvek bez dovoljno dokaza, da se radi o mikrokrvarenjima iz sitnih krvnih sudova, oštećenim alveolama i oštećenim tkivima. Produkti raspada, trombovi i mikro delići tkiva ulaze u krvotok, na to se zalepe trombociti i lako se stvori tromb.

Da ponovo napomenem: ovo što pišem je samo preliminarno. Samo ono što sam lično video i još uvek bez dovoljno velikih brojeva da bi bila tvrdnja. Računam da ću za mesec dana stručnoj javnosti ponuditi moje viđenje celokupne radiološke situacije.

Još se ne usuđujem da pišem o asimptomatskim pacijentima jer znam da se mnogima neće dopasti, uskoro će biti i toga.

Do sada sam pisao o hroničnom umoru, fibrozi, hroničnom bronhitisu, plućnoj opstruktivnoj bolesti, uskoro ću o promenama na mozgu i ostalim viđenim.