Posledice Kovida-19: Hronični umor

Dok u ovom delu Evrope polako prolazi prvi (jedini?) talas epidemije, počinjemo da svodimo račune. Neko će zbrajati umrle, neko će zbrajati obolele, neki će uporno dokazivati da ovo nije ni bitna a ni strašna bolest i na nam se haos u bolnicama samo pričinio. Svako ima svoj posao. 

Za nas koji se bavimo dijagnostikom i praćenjem stanja pacijenata tek počinje borba da saznamo kakve sve opasnosti nosi ova bolest za one koji su je preležali. Nekako smo savladali ili savladavamo simptome koji se mogu otkriti i uputiti nas kakva je prognoza za obolelog pacijenta. Lečenjem se bavi neko drugi.

Koliko god da je važno stanje tokom bolesti, toliko je važno i ono što se dešava nakon. Barem za one koji su preživeli.

Već postoji dosta materijala koji nam ukazuju na dan posle sutra. Prvo stanje, koje će, sasvim moguće, biti najčešće je Sindrom Hroničnog Umora - CFS (Chronic fatigue syndrome). Ovo stanje ima i svoje latinsko ime - mijalgički encefalomijelitis. 

Ako stanje traje dugo onda iz sindroma prelazi u bolest. U težim slučajevima iz bolesti može preći u smrt. Nije ni malo nezazleno.

Simptomi koji dominiraju su bolovi u mišićima i zglobovima po celom telu, kognitivne smetnje, hronična, ponekad veoma tešku mentalna i fizička iscrpljenost. Ako preraste u bolest onda su tegobe mišićna slabost, kognitivna disfunkcija, imunološka preosetljivost, ortostatska netolerancija (poremećaj autonomnog živčanog sistema koji se javlja kad osoba stoji), smetnje varenja, klinička depresija, slab imunološki odgovor, srčane i respiratorne smetnje.

Mnogi autori navode da se pacijenti žale na ove tegobe nakon preležane bolesti. Ono što smo mi mogli do sada ispitali se u potpunosti poklapa. Pacijenti osećaju ove tegobe dugo nakon preležane bolesti. Kako još nije prošlo dovoljno vremena, ne možemo još uvek govoriti o bolesti.

Ono što se odavno zna je to da je CFS često posledica virusnih oboljenja. Neko od mogućih objašnjenja kod kovida-19 leži u prirodi virusa da okupira velika površine pluća i smanji oksigenaciju što dovodi do oksidativnog stresa. Dugotrajno gomilanje slobodnih radikala u mišićima ali i u mozgu sigurno dovodi do poremećaja, pa i stradanja struktura. Drugi mehanizam su gotovo izvesne promene koje se dešavaju u korteksu mozga.

Ako govorimo o bolesti hroničnog umora (a još uvek ne govorimo) onda po CDC moraju biti zadovoljeni sledeći uslovi:

1.     Nova pojava (a ne celoživotna) neobjašnjivog, persistentnog telesnog umora nezavisnog od napora, koji se odmorom bitno ne popravlja, te koji uzrokuje znatno smanjenje ranijeg nivoa aktivnosti.
2.     Četiri ili više od sledećih simptoma u trajanju od šest mjeseci ili duže:

•         Oštećeno pamćenje ili koncentracija
•         opšte loše osećanje ("malaksalost") nakon napora, pri čemu fizički ili mentalni napori uzrokuju „ekstremnu, produženu iscrpljenost i loše osećanje“
•         San koji ne donosi odmor niti osveženje
•         Mišićni bol (mijalgija)
•         Bol u više zglobova (artralgija)
•         Glavobolja nove vrste ili jačeg intenziteta
•         Upale grla, česte ili ponavljajuće
•         Bolno osetljivi limfni čvorovi (na vratu ili pod pazuhom)

Pre nego nagrnu kritičari. Ovo je tek preliminarno, na malom uzorku. Onoga trenutka kada bude dovoljno pacijenata biće objavljen ozbiljan medicinski rad.

Do sada, pacijenti koji dolaze na kontrolu u moju kliniku su oni sa lakim i srednje teškim kovidom. Oni teški još uvek su predmet kontrole državnih ustanova.

U sledećim nastavcima će biti obrađeni drugi nalazi nađeni kod pacijenata koji su preležali kovid-19, izazvan virusom SARS-CoV-2.

Malo muzike na kraju