Guba nam kuca na vrata

Lepra se pojavila u Rumuniji i Hrvatskoj. Kako kao vrsta imamo tendenciju da tonemo u prošlost, ne bi me čudilo da se pojave i druge zaboravljene bolesti. Možemo reći tradicionalne bolesti, jer mnogo ljudi grčevito ne želi da napreduje i draže su im gube, kuge, tetanus, veliki kašalj, pa i velike boginje od mRNA vakcina.

Tekst je ukratko pregled i služi za informacije. 

 

Istorija lepre (Hansenove bolesti)

Drevno doba (pre 1000. p.n.e.)

• Najstariji pisani zapisi o bolesti sličnoj lepri potiču iz Egipta (Papirus Ebers, ~1550. p.n.e.).

• U Indiji (sanske ritski tekstovi, ~600. p.n.e.) i Kini (tekstovi iz doba dinastije Qin, ~300. p.n.e.) bolest je opisana i povezivana sa društvenom izopštenošću.

• U Bibliji se pominje kao "guba" (Levitski zakonik), što je verovatno obuhvatalo više kožnih oboljenja, ali je utvrdila obrazac izolacije i ceremonijalne "nečistoće".

Srednji vek u Evropi (12.-16. vek)

• Lepra doživljava veliki porast u Evropi (verovatno posredstvom Krstaških ratova).

• Osnivaju se "leprozorijumi" (lazareti) – izolovane kolonije ili bolnice van gradova. Bolesnici su bili podvrgnuti verskoj ceremoniji "separatio leprosorum" koja ih je simbolično smatrala mrtvima za društvo.

• Nosili su posebnu odeću (plašteve, šešire) i zvonca da upozore druge na svoju prisutnost.

• Iako je bila stigma, neki leprozorijumi su imali i ulogu socijalne zaštite, pružajući sklonište i ishranu.

Renesansa do 19. veka

• Lepra gotovo potpuno nestaje iz Zapadne Evrope do kraja 16. veka (razlozi su nejasni: možda poboljšanje ishrane, izolacija, otpor drugih bolesti poput kuge).

• Međutim, ostaje endemska u Skandinaviji (posebno Norveškoj), na Iberskom poluostrvu i u južnoj Italiji.

• 1847. norveški lekar Daniel Cornelius Danielssen i njegov zet Carl Wilhelm Boeck detaljno opisuju bolest i smatraju je naslednom (još nije otkriven uzročnik). Njihov rad "Om Spedalskhed" ostaje klasično delo.

Ključno otkriće: Gerard Armauer Hansen (1873)

• Norveški lekar Gerard Armauer Hansen otkriva bacil Mycobacterium leprae pod mikroskopom.

• Ovo je bilo prvo otkriće bakterije kao uzročnika hronične bolesti kod čoveka (pre nego što je Robert Koh otkrio tuberkulozni bacil).

• Dokazao je da je lepra zarazna, a ne nasledna ili kazna od Boga. Ovo je bio ogroman pomak u razumevanju, ali nije odmah doneo lekovite terapije.

20. vek: Terapije i kampanje

• 1940-e: Prvi efikasni lek – Dapson (sulfonski lek). Međutim, vremenom se javlja rezistencija bakterija.

• 1960-ih: Otkriveno da se M. leprae može gajiti na tapirima devetoprugama (šarmancima), što omogućava istraživanja.

• 1981: SZO uvodi Kombinovanu terapiju (MDT) – kombinaciju tri antibiotika (Dapson, Rifampicin, Klofazimin). Ona sprečava rezistenciju, leči bolest i zaustavlja njeno šírenje.

• 1985: MDT postaje standardni, besplatno dostupan tretman širom sveta pod pokroviteljstvom SZO.

Savremeno doba (21. vek)

• 2000: SZO proglašava lepru eliminisanom kao javnozdravstveni problem na globalnom nivou (manje od 1 slučaj na 10.000 ljudi).

• Međutim, endemske žarište i dalje postoje u pojedinim regijama Indije, Brazila, Indonezije, istočne Afrike.

• Novi izazovi:

  • Stigma i diskriminacija i dalje su glavne prepreke za rano javljanje i lečenje.

  • Rana dijagnoza je ključna za sprečavanje invaliditeta.

  • Pružanje rehabilitacije i društvena reintegracija izlečenih.

  • Pojava novih slučajeva u regionima koji su bili "čisti" ukazuje na neotkrivene lance prenošenja.

Značajni datum za Srbiju:

U Srbiji i regionu, lepra je bila prisutna do sredine 20. veka. Poslednji leprozorijum (lazarat) na tlu današnje Srbije bio je u Beogradu, na Zvezdari (sada Kliničko-bolnički centar "Zvezdara"). Zatvoren je 1962. godine, nakon čega se bolest smatra eliminisanom.

Istorija lepre je prvenstveno istorija straha, stigmatizacije i društvenog odbacivanja. Naučna otkrića (Hansen, MDT) promenila su je u istoriju nade i izlečenja. Današnji cilj nije samo medicinsko izlečenje, već i prevazilaženje hiljadama godina stigme.

 

Lepra je srpska reč za leprozu, poznatu i kao Hansenova bolest. To je hronična zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium leprae.

Evo kratak pregled ključnih činjenica:

Prenošenje i širenje

• Širi se produženim bliskim kontaktom sa nelečenom osobom, uglavnom kroz kapljice iz nosa i usta.

• Nije visoko zarazna. Većina ljudi (preko 95%) ima prirodni imunitet.

• Izlečiva je modernim antibioticima (Kombinovana terapija - MDT).

Efekti na organizam

Bakterija prvenstveno napada kožu, periferne nerve, sluzokožu gornjih respiratornih puteva i oči. Ako se ne leči, može dovesti do:

• Trajnog oštećenja nerava.

• Slabosti i paralize mišića (posebno šaka i stopala).

• Gubitka osećaja, što povećava rizik od povreda i infekcija.

• Vidljivih kožnih lezija i deformiteta.

Istorijski kontekst i stigma

• Kroz istoriju, lepra je izazivala strah i bila neshvaćena, što je dovelo do ozbiljne društvene stigme i izolacije obolelih u "leprozorijume" (kolonije).

• Ova stigma i danas postoji u nekim delovima sveta, uzrokujući diskriminaciju čak i nakon izlečenja.

Savremena situacija

• Lečenje: Od 1980-ih, Kombinovana terapija (MDT) se besplatno distribuira putem Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ona leči bolest i sprečava njeno šírenje čim se započne.

• Eliminacija: SZO je 2000. proglasila lepru "eliminisanom kao javnozdravstveni problem" na globalnom nivou (definisano kao manje od 1 slučaj na 10.000 ljudi). Međutim, prenošenje se i dalje odvija, a svake godine se prijavi više hiljada novih slučajeva, pretežno u delovima Indije, Brazila i Indonezije.

• Fokus: Glavni ciljevi su rano otkrivanje (da bi se sprečile invalidnosti), obezbeđivanje lečenja, zbrinjavanje komplikacija i borba protiv društvene stigme.

Lepra je izlečiva bolest. Pravi izazovi su obezbeđivanje ranog dijagnostikovanja, pristupa lečenju, zbrinjavanje dugoročnih efekata i uklanjanje duboko ukorenjene društvene stigme.

Ako imate konkretno pitanje o bolesti, njenoj istoriji ili aktuelnim naporima u borbi protiv nje, slobodno pitajte.

Verujem da bi se mnogi rado vratili u doba lepre, kuge i velikih boginja, samo da imaju internet da pišu o tome kako su u pravu da je to mnogo lepše od živote bez bolesti.

Što bi živeli zdravi kad možemo da slušamo one koji nemaju znanja, oni uvek sve najbolje znaju.