Kada je bolje ne znati istinu? Etičke dileme medicine

Istina kao teret

"Da li biste radije znali da ćete umreti za 6 meseci – ili živeti u neznanju?"
Pitanje nije hipotetičko. Svakodnevno se u medicini susrećemo sa dilemom: da li otkriti nalaz koji može uništiti nečiji život – čak i ako je tačan?

 

---

1. "Slučajni nalaz" u radiologiji: Da li otkrivati tumor koji nije tražen?

🔹 Primer iz prakse

Pacijent dolazi na RTG zbog povrede noge – ali vi na snimku uočavate sumoran nodul na plućima.

• Opcije:

  • Prijaviti (što može izazvati paniku i nepotrebne invazivne pretrage).

  • Presuteti (rizikujete da propustite rani karcinom).

🔹 Etička pravila

• Princip "ne škodi" (Primum non nocere): Da li će dijagnoza više povrediti nego pomoći?

• Pravilo "incidentaloma":

  • Ako je nalaz klinički nebitan (npr. benigna cista), ne mora se odmah otkrivati.

  • Ako postoji rizik od ozbiljne bolesti (npr. metastaza), obaveštavanje je obavezno.

🔹 Šta kažu studije?

• 30% ljudi ima slučajne nalaze na CT-u, ali samo 1% je ozbiljan (Radiology, 2020).

• Pacijenti sa niskom tolerancijom na stres češće doživljavaju traumu od dijagnoze nego od same bolesti.

  
  
   

---

2. Psihologija bolesnika: Kako ljudi nose teške dijagnoze?

🔹 5 faza reakcije (Kübler-Ross model)

1. Poricanje ("To nije moj nalaz!").

2. Bes ("Zašto baš ja?").

3. Pregovaranje ("Ako budem dobar, izlečiću se").

4. Depresija ("Nema svrhe").

5. Prihvatanje ("Boriću se").

🔹 "Scanxiety" – strah od nalaza

• 63% pacijenata sa karcinomom doživi akutni stres pre pregleda (Journal of Clinical Oncology).

• Reakcija mozga:

  • MRI buka → aktivira amigdalu (centar za strah).

  • Čekanje nalaza → kortizol skače kao kod PTSP-a. 

---

 

3. Zašto ljudi beže od preventivnih pregleda?

🔹 3 glavna razloga

1. Strah od loših vesti ("Bolje da ne znam").

2. Lažno ubeđenje o zdravlju ("Osećam se dobro, ne treba mi doktor").

3. Trauma od prethodnih iskustava (npr. neprijatne kolonoskopije).

🔹 Podaci koji zabrinjavaju

• 40% ljudi odlaže mamografiju zbog straha (American Cancer Society).

• Muškarci su 2x češći od žena u izbegavanju lekara (WHO, 2023).

---

Da li istina oslobađa ili porobljava?

• Nekada je neznanje blaženstvo – ali samo ako je štetno znanje (npr. nelečivi tumor bez simptoma).

• U 90% slučajeva, rana dijagnoza spašava živote – ali način saopštavanja je ključan.

"Medicina nije crno-bela. Ponekad je najveća mudrost znati kada ćutiš – a kada govoriš."

U prilici da vidim slučajni nalaz, bio sam više puta. Moj stav je da ako nešto vidim, to isto moram da kažem. Ponekad je to nešto nevažno, kao recimo zapaljenje sinusa a postoji drugi, zaista važniji, problem. ali šta ako ta inflamacija sinusa omete dejstvo drugih lekova koji su vitalni?

Istina je tu da se kaže, kako će neko regovati, to je već sasvim drugi problem i ne bi trebalo da bude prepreka istini.

Da li se ljudi plaše dijagnoze? Mnogi se plaše, ali ako je ne znaju ni ne može da se pomogne.

Banalan primer - ne raditi test na trudnoću jer šta ako pokaže da trudnoća postoji. Test je ne određuje, neko je trudan ili nije, odlaganje istine ne služi ničemu.