Smrt

Sasvim slučajno, pročitao sam jednu misao da je do kovida smrt bila nešto što se dešava drugima a od kovida većina ljudi je shvatila da je smrt vrlo realna i da se može dogoditi i njima.

 

Očekivani životni vek pre stotinjak ili više godina bio je oko 40 godina i oni koji bi to doživeli mogli su se smatrati srećnima. U nekim državama je došao čak do 92 godine. Tamo gde život traje duže od 90 godina teško je razmišljati o smrti.

Kako je to bilo u doba kada nije bilo lekova i preventive. Umiranje svaki čas. Svako je, ako je doživeo bar punoletstvo, niz smrti, uglavnom beba i male dece, stariji, postavlja se pitanje šta je značilo stariji ako je sreća da se doživi 40 godina.

Ljudi nisu razumeli smrt na način na koji sada znamo da nastupa. Prirodne katastrofe su tumačili kaznom za grehe. Slično je bilo i sa epidemijama i čak su čelnici religija organizovali zajedničke molitve i tako još više i brže pronosili epidemije.

Mitovi su postali samo priče iz istorije, sada imamo nauku koja objašnjava šta se dešava. Zaista, zamislite doba u kojem 50% dece umire. Stavite se u tu poziciju, pogledajte svoju decu i svesno se odreknite polovine jer upravo tome težite kada se svesno borite protiv nauke.

Zanimljivo je kako drugačije izgleda kada se sve svede na lični nivo, mnogo je lakše kada težite da tuđa deca umiru, jer tuđa su, šta vas briga.

 

21. vek. Istovremeno se dopisujem sa više osoba. Sa jednom prijateljicom razmatram aspekte kako bi trebalo da izgleda medicina na Marsu. Prijatelj iz Škotske mi šalje neke tehnike pregleda za long kovid. Jedan prijatelj mi govori o naprednim sistemima koji se koriste u ratu trenutno. Aktivno radimo na razvoju AI programa za medicinu. Na sve to čitav velikoumne mislioce antinauke - ništa sad ne valja, medicina je loša, ubija ljude. Nekad je bilo znatno bolje. XXI vek.

Strah od smrti, neću citirati Bukovskog, koga zanima može da nađe. Smrt je samo jedna tačka života. Bez života ne može da postoji smrt. Jedna psihološkinja (valjda to sada ispravni naziv?), napisala je da svako treba da razmisli o nekim stvarima vezanim za smrt. Pre svega šta je "lepa smrt"? Nekada je to bilo umreti u svom krevetu okružen ukućanima. Šta je za vas lepa smrt? I na kraju preporučuje da svako napiše priču o svojoj smrti i da se tako oslobodi straha.

Možda nekome ovo sve zvuči morbidno, ali svakoga dana smo suočeni sa odlukama drugih da nam na svaki način zagorčaju život i da omoguće da smrt na kraju dođe prerano, onda kada još puno toga nije rečeno, pre poslednjeg poljupca (ne onog u sanduku), pre ulepšanja nečijeg života.

"Svet se spasava tako što se spasi jedna po jedna osoba, sve ostalo je grandiozni romantizam ili politika" - Bukovski.