Lična zaštita od kovida-19

Deo ovog teksta je napisan za drugi portal ali kako vidim mnogi ni nakon čitave godine, koja je u celosti posvećena, nisu ili ne žele da shvate čemu služe maske i zaštita.

Zaštitne maske

Kako samo ime govori one služe da zaštite od nečega. Neke štite od prašine, neke od otrovnih gasove, druge od bojnih otrova a postoji i one koje se koriste u medicini. Obično ih nose svi oni koji rade sa pacijentima tokom hirurških intervencija ali i sa onima koje bi obične infekcije ubile. Maske prvenstveno štite druge od nas. Tokom operacija štite pacijente da ih hirurzi i osoblje ne zaraze. Kada prilazimo ljudima koji imaju bolesti ili stanja gde njihov organizam ne može da se izbori sa bolestima, služe da ih zaštitimo od bakterija i virusa koje izbacujemo disanjem.

Trenutno je pandemija izazvana virusom SARS-CoV-2. Taj virus kada dospe u telo i razvije se izaziva bolest nazvanu kovid-19. Svi preporučuju ili obavezuju nošenje maski. Kako one deluju?

Postoji niz protivnika nošenja maski koji imaju sledeće argumente:

• -          Virus je mali a pore na maskama velike, znači virusi prolaze
• -          Zadržava se ugljen dioksid i nemamo dovoljno kiseonika
• -          Maske su brnjice i označavaju pokornost režimu
• -          Maske smetaju
• -          Na kutijama piše da maske ne štite od kovida-19

Da pođemo od prve tvrdnje. Virus jeste manji od pora maski. Ali virusi putuju zarobljeni u Fligeovim kapima koje su veće od pora. Čestice se ne kreću strogo pravolinijski već pokazuju Braunijevo kretanje koje zauzima mnogo veći prostor. Zbog elektrostatičkog naboja virusi se zadržavaju na vlaknima maski.

Molekuli ugljen dioksida i kiseonika su pet miliona puta manji od virusa, lako prolaze kroz pore.

Brnjice. Zar je briga o drugima pokornost? To je isto kao ostaviti ranjenika na frontu, nema razlike. Isto kao pobeći sa mesta nesreće.

Maske smetaju. Tačno. Smetaju. Smeta da vuku uši, smeta da se gleda u njih, smetaju ako je vrućina. Sve je to tačno. Razlika između trpljenja tih smetnji i ne trpljenja može označavati razliku između života i umiranja u mukama, ne samo onoga ko ne nosi, već i njegovih najbližih.

Na nekim kutijama zaista piše. Proizvođači uvek nalaze načina da zaštite sebe od tužbi. To je činjenica. Maske samo po sebi zaista nisu dovoljna zaštita. One su deo odbrane koja se naziva „Švajcarski sir odbrana od respiratornih infekcija.“

Maska je samo deo te odbrane. Zaustaviće deo virusa. Pranje ruku i higijena će zaustaviti deo virusa. Distanca će onemogućiti da puno virusa dođe do nas. Dezinfekcija će zaustaviti deo virusa. Praćenjem kontakata će se sprečiti širenje virusa. Izbegavanjem gužvi će se smanjiti mogućnost zaraze. Provetravanje prostorija smanjuje broj virusa u vazduhu. I zadnje ali ne najmanje bitno, što više virusa uđe teža je klinička slika. Sve zajedno čini efikasnu zaštitu, ništa posebno nije dovoljno.

Ako mislite da je odupiranje nošenju maski nešto novo, varate se. Anti Mask League je osnovana tokom epidemije Španskog Gripa. Osnivač je bila Ema Harington, advokat.

Januara 1919. godine građani San Franciska su postali svesni da je počeo drugi talas pandemije gripa koji je nazvan Španska Groznica. Drugi talas je bio razorniji od prvog. Broj obolelih i umrlih je rastao mnogo brže. Tadašnji epidemiolozi su muke mučili da spuste krivu, da je zaravne. Sve to sada imamo prilike da čujemo. Jedna od efikasnih metoda je bila nošenje maski.

Obaveza nošenja maski je postojala od 24. oktobra 1918. godine. Gradonačelnik Džejms Rolf i i glavni oficir za zdravlje dr Vilijam C. Hasler su doneli odluku o obaveznom nošenju maski.

Zanimljiv je članak iz tog vremena objavljen u Francisco Chronicle. Vodeći u lokalnom Crvenom Krstu, Džon A. Briton je napisao: "Pre nedelju dana sam se smejao ideji o nošenju maski. Želeo sam da budem nazavistan. Nisam shvatao da je cena te nezavisnosti smrt drugih"

Kazna za nenošenje maski je bila visokih 5 dolara a par stotina ljudi je završilo u zatvoru. Poznat je slučaj nekog Džona Ragija koji je dospeo u zatvor jer "nije verovao u maske, mere, epidemiju a ni u zatvor. Novine su zabelezile da će se sada uveriti da zatvor postoji.

Maske su bile obavezne u oktobru i novembru a unda je ukinuta njihova obaveze. Januara, kada je ponovo uvedena, mnogi nisu bili zadovoljni.

Rođena je Liga Antimaskera (Anti-Mask League). Vođa je bila Ema Harington (Emma Harrington), advokat koja je inače bila prvi registrovani ženski glasač u San Francisku 1911. godine. 

Na skupu koji je organizovala protiv nošenja maski je bilo oko dve hiljade ljudi.

Vlast se oglasila saopštenjem da ih ne zanimaju agitatori protiv maski iz prostog razloga jer se radi o pitanju javnog zdravlja a ne toga da li se nekome sviđaju maske ili ne (“We cannot in this matter pay any attention to any public agitators against the mask for the obvious reason that the question is one of public health and not of like or dislike of the mask,” Arthur H. Barendt, president of the San Francisco Board of Health).

Sami demonstranti izgleda nisu ni sami znali šta žele. Zahvaljujući maskama počeo je da pada broj obolelih.

Zadnji sastanak antimaskera je održan u hali (ne znam ime). Pokušali su da smene Emu i postavu neku drugu ženu. Izbio je takav haos da je vlasnik hale Vilijam Skot pogasio sva svetla. Liga više nikada nije okupila značajan broj ljudi.

Sve sličnosti sa sadašnjim vremenom su očigledne. Razlika je što sada postoji internet i lako se šire gluposti i laži. Moram dodati da velikog udela ima potpuno izbegavanje obrazovanja. Očekivati da neko shvati potpuno novu bolest kada i pojedini profesori medicinskog fakulteta šire dezinformacije, spada u utopijske ideje.

Tolika je agresivnost pojedinaca koji šire paniku komentarima na svaku vest koja se tiče bolesti, zaštite i vakcina da deluje kao imaju veliku ličnu korist.