Sleep Apnea - nevidljivi uzrok umora i zdravstvenih problema

Apneja u snu je ozbiljan poremećaj spavanja u kome dođe do ponavljanja prestanka disanja tokom noći, što remeti kvalitet sna i dugoročno ugrožava zdravlje. Iako je česta (pogotovo kod muškaraca srednjih godina), mnogi je ne prepoznaju jer se simptomi često pripisuju stresu ili starosti.


 

Ključne činjenice:

  • "Apneja" (grč. ἄπνοια – "bez daha") – doslovno znači privremeni prestanak disanja.

  • Traje 10+ sekundi i može se ponavljati desetinama puta tokom noći.

  • Telo se budi da bi nastavilo da diše (iako to često niste svesni), što remeti duboki san.

  • Nedijagnostikovana apneja povećava rizik od hipertenzije, srčanih oboljenja i dijabetesa.

Zašto se ljudi ne leče?

  • "Samo hrčem, to je normalno!" – Hrkanje je čest znak, ali ne mora značiti apneju.

  • "Nisam umoran, naviknut sam" – Hronični nedostatak sna postaje "normalan".

  • "CPAP izgleda zastrašujuće" – Strah od neudobnosti odlaže lečenje.


 

Šta je apneja u snu?

Apneja u snu je poremećaj u kome disanje privremeno prestaje tokom spavanja. Postoje tri glavna tipa:

  1. Opstruktivna apneja (OSA) – Najčešći oblik, uzrokovan spazmom mišića u grlu koji blokiraju disajne puteve.

  2. Centralna apneja (CSA) – Nastaje kada mozak ne šalje pravilne signale mišićima za disanje.

  3. Mešovita apneja – Kombinacija OSA i CSA.

Glavni simptomi

  • Glasno hrkanje (često primete partneri)

  • Osećaj gušenja ili dahćućeg buđenja

  • Često noćno buđenje (ponekad nesvesno)

  • Prekomorna dnevna pospanost (moguće zaspivanje tokom dnevnih aktivnosti)

  • Suva usta ili glavobolja ujutru

  • Problemi s koncentracijom i memorijom

Faktori rizika

  • Gojaznost (povećava pritisak na disajne puteve)

  • Muški pol (češća kod muškaraca)

  • Uzrast (obično 40+, ali može i kod mlađih)

  • Pušenje i alkohol (opuštaju mišiće grla)

  • Anatomske karakteristike (uski disajni putevi, veliki jezik, mala vilica)


 

Dijagnoza i lečenje

  • Dijagnoza:

    • Polisomnografija (test spavanja u laboratoriji)

    • Kućni testovi spavanja (jednostavnija varijanta)

  • Lečenje:

    • CPAP mašina (najefikasnija terapija – pumpa vazduh kroz masku da održava puteve otvorenim)

    • Oralni aparati (pomeraju vilicu ili jezik da olakšaju disanje)

    • Operacija (uklanjanje tkiva, korekcija vilice, itd.)

    • Promene načina života (gubitak kilograma, izbegavanje alkohola pre spavanja, spavanje na boku)

Šta ako se ne leči?

Nekontrolisana apneja može dovesti do:

  • Povišenog krvnog pritiska

  • Srčanih problema (infarkt, aritmija)

  • Dijabetesa tip 2

  • Depresije i problema sa pamćenjem


 

Iskustva pacijenata sa apnejom u snu 

mogu biti veoma različita, ali evo nekih čestih iskustava koje ljudi dele:

1. Pre dijagnoze – "Nisam ni znao/la da imam problem"

  • "Probao sam sve protiv umora – kafa, vitamini, ništa nije pomoglo."
    Mnogi godinama ne shvataju da imaju apneju, misleći da su samo "loši spavači".

  • "Supruga mi je rekla da prestajem da dišem tokom sna."
    Partneri često prvi primete zastaje u disanju i gušenje.

  • "Non-stop sam bio nervozan, rasejan, mislio sam da je stresa."
    Nedostatak dubokog sna može izazvati promene raspoloženja.

2. Tokom testiranja – "Nisam mogao/la da zaspim sa tim žicama!"

  • "Sleep studija je bila čudna – spavaš sa elektrodama po glavi."
    Nekima je neprijatno, ali većina uspe da zaspi nakon nekog vremena.

  • "Kućni test je bio lakši, ali nije tako precizan."
    Neki lekari prvo probaju jeftinije kućne testove.

3. Prvi put sa CPAP-om – "Osećao sam se kao Darth Vader!"

  • "Prve noći sam skinuo masku u snu i bacio je preko sobe."
    Potrebna je navika – neki se adaptiraju za par dana, drugima treba nedeljama.

  • "Kada sam se navikao, osećao sam se kao nov čovek."
    Mnogi opisuju da im je CPAP promenio život – više energije, bolja koncentracija.

  • "Suva usta su mi bila problem dok nisam pronašao masku koja mi odgovara."
    Ponekad treba isprobati više maski i uredaja.



4. Bez CPAP-a – "Kad putujem, osećam se užasno"

  • "Ako zaboravim aparat na putu, vraćam se u stanje zombija."
    Pacijenti često primećuju koliko im je CPAP bitan kada ga ne koriste.

  • "Baterijski uredaji za putovanja su mi spas!"
    Postoji današnjica prenosnih CPAP uredaja za putnike.

5. Alternativna rešenja – "Nisam mogao/la da podnesem CPAP"

  • "Oralna proteza mi je pomogla, ali nije rešenje za teške slučajeve."
    Nekima pomažu dentalni aparati, ali ne deluju uvek dovoljno.

  • "Izgubio sam 15kg i simptomi su se smanjili!"
    Gubitak kilograma može značajno poboljšati OSA.

  • "Operacija nije bila trajno rešenje."
    Hirurški zahvati (npr. uklanjanje nepca) pomažu, ali ne uvek trajno.

6. Život posle terapije – "Konačno mogu da živim normalno"

  • "Prestao sam da zaspem na poslu!"
    Mnogi kažu da su postali produktivniji i energičniji.

  • "Porodica kaže da više ne hrčem."
    Partneri su obično najsrećniji zbog smanjenog hrkanja.

  • "Shvatio sam koliko sam propuštao zbog neispavanosti."
    Neki tek posle terapije shvate koliko su bili umorni.

Najčešći saveti od pacijenata:

✅ "Budite uporni – pronaći pravu masku i pritisak može potrajati."
✅ "Koristite CPAP svaku noć, čak i za 'kratko dremkanje'."
✅ "Ako vam CPAP smeta, probajte uredaj sa funkcijom zagrevanja i vlaženja."
✅ "Ne odustajte od lečenja – kvalitet života može dramatično da se poboljša."


COVID-19 kao okidač za apneju

a) Posledica oštećenja disajnih puteva

  • COVID-19 može izazvati upalu i otok sluznice grla, što pogoduje opstruktivnoj apneji (OSA).

  • Neki pacijenti razviju trajnu promenu u disajnim putevima nakon teškog COVID-a.

b) Neurološki efekti (centralna apneja)

  • Virus može uticati na moždane centre za disanje, što dovodi do centralne apneje (CSA).

  • Studije pokazuju povećan rizik od neregularnog disanja tokom sna kod preležanih pacijenata.

c) "Long COVID" i apneja

  • Post-COVID sindrom (dugotrajni simptomi) često uključuje:

    • Prekomornu pospanost (slično apneji).

    • Otežano disanje tokom noći.

    • Umor i koncentracione smetnje – što može maskirati apneju.

2. COVID-19 i pogoršanje postojeće apneje

  • Ljudi sa već dijagnostikovanom apnejom često doživljavaju:

    • Veće zastoje u disanju tokom infekcije.

    • Teži nedostatak kiseonika zbog kombinacije COVID-a i apneje.

    • Veći rizik od komplikacija (npr. srčane aritmije).

3. Da li je COVID-19 doveo do apneje kod mene?

Znaci na koje treba obratiti pažnju:

  • Novo pojavljivanje hrkanja nakon COVID-a.

  • Gušenje tokom sna (partner može primetiti).

  • Osećaj neispavanosti i umora i posle 7–8 sati sna.

  • Česte noćne budnosti bez razloga.

Šta uraditi?

  1. Zapisujte simptome (npr. koliko puta se budite).

  2. Posetite pulmologa/somnologa – preporučuje se polisomnografija (test spavanja).

  3. Ako već koristite CPAP, proverite da li treba prilagoditi pritisak nakon COVID-a.

fMRI kod Sleep Apnee 

Funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI) koristi se za proučavanje moždane aktivnosti tokom sna i kod poremećaja sna, kao što je opstruktivna apneja tokom sna (OSA). fMRI može pomoći u identifikaciji promena u mozgu povezanih sa apnejom, na primer:

Primena fMRI kod apneje

  1. Detekcija hipoksije i moždane aktivnosti

    • fMRI može otkriti promene u kiseoničnoj saturacji krvi (BOLD signal) u delovima mozga zahvaćenim ponavljanim zastojima disanja tokom sna.

    • Ispituje se uticaj apneje na prefrontalni korteks (problemi sa pažnjom, pamćenjem) i limbički sistem (emocionalne smetnje).

  2. Procena kognitivnih oštećenja

    • OSA uzrokuje smanjenu funkciju hipokampusa (pamćenje) i frontalnih režnjeva (izvršne funkcije), što fMRI može vizualizovati.

  3. Praćenje efekata lečenja (CPAP terapija)

    • fMRI se koristi da proveri kako CPAP terapija obnavlja moždane funkcije.

Izazovi fMRI kod pacijenata sa apnejom

  • Artefakti pokreta – Pacijenti sa apnejom često imaju nepravilno disanje, što može iskriviti rezultate.

  • Teškoće tokom snimanja u stanju sna – Većina fMRI ispitivanja obavlja se u budnom stanju, ali nove metode omogućavaju snimanje i tokom sna.

Istraživanja i studije

Neke studije su pokazale:

  • Smanjenu povezanost u default mode network (DMN) kod pacijenata sa OSA.

  • Promene u amigdali (strah, stres) usled hronične hipoksije.

 

Slični poremećaji:

1. Hipopneja u snu

  • Šta je? Delimično smanjenje disanja (za 30–50%), ali ne potpuni prestanak kao kod apneje.

  • Simptomi: Hrkanje, buđenje osećaja gušenja, umor tokom dana.

  • Razlika od apneje: Manje ozbiljna, ali može biti preteža punoj apneji.

2. Uznemireni sindrom nogu (RLS – Restless Legs Syndrome)

  • Šta je? Neprijatan osećaj u nogama (peckanje, svrab) koji primorava na pokrete tokom noći.

  • Simptomi: Otežano uspavljivanje

Zastoj disanja u snu može biti ozbiljan problem koji vodi do drugih problema. Mora se pristupiti ozbiljno. Prvo treba utvrditi da je to stvarni uzrok ili ne.
Zaminljivo je da i kovid-19 može biti uzrok sleep apnee.
"Već maštam kako ću da spavam sutra." - čuo sam od jednog pacijenta. To dovoljno opisuje tegobe koje pacijenti osećaju.
"Dođe mi da se više nikada ne probudim"
"Doktore, uradi nešto, pregledaj mi glavu, ovo nije život."
 

 










Коментари

Постави коментар

Već više od godinu dana Google ne dozvoljava da komentarišem. Tako ne mogu da odgovorim. Zbirni odgovor za sve šarlatane, nadridoktore, mrzitelje ljudskog roda: "Jedino što umete je mržnja. Žalite se onom koga vidite u ogledalu, naučite nešto, smešno izgledaju vaši komentari i prilično bedno."

Популарни постови