Kako medicina laže (a da to ne zna)

Medicina se smatra naukom o istini – dijagnoze su zasnovane na dokazima, a terapije na kontrolisanim studijama. Međutim, čak i najpreciznije metode (poput CT-a ili MR-a) mogu nesvesno zavarati – i lekare i pacijente. Kako tokom dijagnostike nastaju sistemske laži, i zašto ih često ne prepoznajemo?

 

---

1. Dijagnostičke metode nisu nepogrešive: Lažno pozitivni i negativni nalazi

• Statistička ograničenja:

  • Osetljivost i specifičnost testova – nijedan nije 100% tačan (npr. mamografija ima ~85% osetljivost).

  • Primer: Pacijent sa "suspektnim nodulom na plućima" može biti lažno obeležen kao oboleli od raka (a u pitanju je infekcija).

• Tehničke greške:

  • Artefakti na MR-u (npr. zbog pokreta pacijenta) koji se tumače kao patologija.

  • "Overcalling" – tendencija radiologa da preterano opiše nalaz kako ne bi propustio ništa (strah od tužbi ili fundamentalno nerazumevanje patologije).

---

 

2. Dunning-Kruger efekt: Zašto pacijenti pogrešno tumače nalaze

• "Doktor Google" i iluzija znanja:

  • Pacijent pročita "hipodenzna lezija na jetri" i sam postavi dijagnozu (iako to može biti benigna cista).

  • Psihološki mehanizam: Nedovoljno znanje → Precenjivanje sopstvenog razumevanja.

• Kako lekari nesvesno pogoršavaju situaciju:

  • Korišćenje preterano tehničkog jezika ("fokalna promena" umesto "mali benigni tumor").

  • Nedostatak vremena za objašnjenje → pacijent popuni rupe sopstvenim strahovima.

---

3. Zdravstveni sistem i lažna sigurnost: Preterana dijagnostika

• "Više testova = bolje zdravlje" – opasna iluzija:

  • Preventivni skriningovi koji otkrivaju klinički nebitne anomalije (npr. spororastući karcinomi prostate koji nikada ne bi ugrozili život).

  • Defenzivna medicina – lekari naručuju suvišne preglede da bi izbegli tužbe (npr. CT za svaku glavobolju).

• Kako se boriti protiv ovoga?

  • Princip "less is more" (npr. smanjenje rutinskih RTG pregleda za niske bolove u leđima).

  • Edukacija pacijenata o rizicima preterane dijagnostike

---

 

Da li možemo ikada biti potpuno sigurni?

Medicina nije nauka o apsolutnim istinama, već o verovatnoćama. Ključ nije u traženju savršene tačnosti, već u svesnosti o ograničenjima – kako tehnološkim, tako i ljudskim.

 

Medicina nije nauka o apsolutnim istinama, već o verovatnoćama i interpretacijama. Čak i najsavremeniji dijagnostički aparati – CT, MR, PET – ne daju definitivne odgovore, već statističke procene. Ono što vidimo na snimku nije činjenica, već trenutno najbolje moguće objašnjenje u datom kontekstu.

1. Tehnološka ograničenja

   • Svaki metod ima granicu rezolucije (npr. MR ne vidi strukture manje od 1 mm a i to ništa ne znači).

   • Artefakti, šum, loša pozicioniranost pacijenta – sve to može iskriviti stvarnost.

2. Ljudski faktor

   • Konfirmaciona pristrasnost: Radiolog može biti skloniji da vidi ono što očekuje da vidi.

   • Kognitivno opterećenje: Nakon stotine snimaka dnevno, mozak automatski filtrira informacije, što može dovesti do propusta.

3. Priroda same bolesti

   • Neke patologije evoluiraju tokom vremena (npr. rani karcinom može izgledati benigno u početku).

   • Biološka varijabilnost: Ono što je "normalno" za jednog pacijenta, može biti znak bolesti kod drugog.

Šta onda možemo da uradimo?

• Rad na svesnosti: Prihvatiti da medicina nije besprekorna, već najbolje što trenutno imamo.

• Multidisciplinarni pristup: Konsultovati više stručnjaka (npr. patolog + radiolog + kliničar) da bi se smanjile greške.

• Edukacija pacijenata: Objasniti im da nalaz nije presuda, već deo šire slike.

"Prava mudrost nije u tome da znamo sve odgovore, već da razumemo koliko pitanja još uvek nema rešenja."

Umesto traganja za iluzornom sigurnošću, bolje je razvijati otpornost na neizvesnost. Medicina je, na kraju krajeva, humanistička nauka, njen cilj nije samo da otkrije šta je pogrešno, već i da pomogne pacijentu da prihvati taj nalaz.

---

Pitanja za čitaoce:

• "Da li ste ikada dobili nalaz koji ste pogrešno protumačili? Šta ste osećali?"

• "Šta smatrate – da li lekari treba da budu otvoreniji o ograničenjima dijagnostike?"

Pitanja poverenja pacijenata u lekare, kao i u medicinu, onda pitanja poverenja lekara u druge lekare i u medicinu. Pitanja ograničenja i spoznaje da ta ograničenja postoje, razumevanje pacijenata koji traže lake i brze odgovore, laka rešenja i beže od istine - sve je to sastavni deo svakodnevnog života.

Uvek ima dve zamerke. Pacijentima zato što često lažu a lekarima jer im je važnija sujeta od pacijenata. Pod sujetu spada i ubeđenost da oni baš sve znaju i da ne treba da prate novine u medicini, već da čitava medicina mora da se prilagodi njihovom egu i manjem ili većem znanju i neznanju.

Medicina možda laže, ali ovo je trenutno najbolji odgovor koji imamo. Sam razvoj mRNA tehnike obećava komfornija lečenja mnogih bolesti.