D1.1 ptičji grip

AH5N1 je uvek smatran opasnom varijantom virusa gripa. Krajem prošle godine izolovana je varijanta ovog virusa iz teško obolelog pacijenta u Lujzijani, SAD.

 

Ptičji grip, poznat i kao avijarna influenca, je virusna bolest koja primarno pogađa ptice, ali može preći na sisare, uključujući ljude. Najopasniji soj ovog virusa je H5N1, koji je od svog otkrića krajem 20. veka izazvao brojne epidemije među živinom i povremene slučajeve infekcija kod ljudi. Nedavno je identifikovan novi genotip virusa, nazvan D1.1, koji izaziva dodatnu zabrinutost.

Genotip D1.1 – nova pretnja?

• Prenos na stoku: U februaru 2025. godine, genotip D1.1 je prvi put otkriven kod mlečnih krava u Nevadi, SAD. Ovo je neobično, jer se ranije virus H5N1 širio uglavnom među pticama. Ova pojava otvara pitanje o njegovoj prilagodljivosti i mogućnosti širenja na druge domaće životinje.

• Uticaj na ljude: U Luizijani je zabeležen prvi smrtni slučaj povezan sa ovim genotipom. Zaražena osoba bila je starija od 65 godina i imala je druge zdravstvene probleme. Pretpostavlja se da je infekcija nastala nakon direktnog kontakta sa zaraženim pticama. Genetska analiza virusa ukazala je na mutacije koje povećavaju sposobnost virusa da se vezuje za ćelije ljudskih disajnih puteva, što može povećati mogućnost prenosa na ljude.

• Mutacije i rizici: Stručnjaci prate mutacije u genotipu D1.1 jer neke od njih mogu olakšati adaptaciju virusa na sisare i potencijalno omogućiti prenos sa čoveka na čoveka. Iako za sada nema dokaza o takvom načinu prenosa, svaka nova infekcija pruža priliku virusu da se prilagodi i postane opasniji.

 

Opšti podaci o ptičjem gripu H5N1

Ptičji grip se širi među pticama direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima, ali i preko kontaminirane vode i hrane. Ljudi se mogu zaraziti ako su u bliskom kontaktu sa zaraženim pticama ili njihovim izlučevinama, a dokumentovani su i slučajevi prenosa putem kontaminirane površine.

Simptomi kod ljudi uključuju:

• Visoku temperaturu

• Kašalj i otežano disanje

• Upalu pluća

• Bolove u mišićima

• Gastrointestinalne tegobe

Stope smrtnosti kod ljudi koji se zaraze H5N1 su visoke, što ovaj virus čini posebno opasnim. Međutim, do sada nije razvijen soj koji bi mogao da se lako prenosi među ljudima.

 

Preporuke i mere predostrožnosti

• Praćenje i istraživanje: Neophodno je stalno pratiti širenje genotipa D1.1 kako bi se na vreme otkrile nove mutacije i njihov potencijalni uticaj na javno zdravlje.

• Biosigurnosne mere: Radnici u sektoru živinarstva i stočarstva treba da primenjuju stroge biosigurnosne protokole kako bi se smanjio rizik od prenosa virusa.

• Vakcinacija: Trenutno dostupne vakcine protiv ptičjeg gripa razvijene su za standardne sojeve, ali se istražuje efikasnost u odnosu na mutirane varijante poput D1.1.

• Javnozdravstvene smernice: Potrebno je da zdravstvene institucije obaveštavaju javnost o rizicima i merama zaštite, posebno ljude koji rade sa živinom i stokom.

Iako trenutni podaci pokazuju da je genotip D1.1 i dalje primarno bolest ptica i pojedinih sisara, njegova adaptacija na nove domaćine povećava zabrinutost među naučnicima i zdravstvenim stručnjacima. Rizik od prenosa sa čoveka na čoveka još uvek nije dokazan, ali praćenje virusa i dalje je od ključnog značaja kako bi se sprečila moguća pandemija u budućnosti.

Ni epidemija kovida-19 nije bila dovoljna da se razume koliko je opasno potcenjivanje virusa i bolesti uopšte. Puna groblja nisudovoljna da mnogi shvate da živimo u svetu koji je jako lep, ali i veoma surov. Medicina napreduje, ali moraju da napreduju i ljudi.