Lepota je u oku posmatrača

Nekada je ova izjava služila da damo kompliment nekome ko ih retko dobija. Da li je ovo tačno i od čega zavisi osećaj nečije lepote?

Izreka "Lepota je u oku posmatrača" (engleski: "Beauty is in the eye of the beholder") pripisuje se engleskom piscu Margaret Wolfe Hungerford, koja je koristila pseudonim "The Duchess". Ona je ovu frazu popularizovala u svom romanu "Molly Bawn" iz 1878. godine. Međutim, slične ideje o subjektivnosti lepote pojavljuju se i u ranijim delima, pa se može reći da je koncept bio prisutan i pre nje. Grčki filozof Platon je takođe raspravljao o relativnosti lepote.

 

Definisanje lepote je kompleksno i multidisciplinarno pitanje koje se razmatra u filozofiji, umetnosti, psihologiji, sociologiji, biologiji i drugim naukama. Postoji više teorija i mera koje pokušavaju da objasne i opišu lepotu, a neke od najvažnijih su:

---

1. Filozofske teorije lepote

• Klasični ideali lepote: U antičkoj Grčkoj, lepota se povezivala sa harmonijom, proporcijom i simetrijom. Na primer, zlatni rez (1:1,618) smatran je idealnim odnosom u umetnosti i prirodi.

• Subjektivna teorija: Lepota je u oku posmatrača, što znači da je doživljaj lepote individualan i zavisi od ličnih preferenci, iskustava i kulture.

• Objektivna teorija: Postoje univerzalni standardi lepote koji su prirodno dati, poput simetrije lica ili zdravog izgleda.

• Estetika: Filozofi poput Immanuela Kanta ističu da lepota nema praktičnu svrhu, već se doživljava kroz čisto estetsko zadovoljstvo.

---

2. Psihološke teorije lepote

• Teorija privlačnosti: Psiholozi istražuju kako određene karakteristike, poput simetrije lica, jasnih kožnih tonova ili određenih proporcija tela, privlače pažnju i smatraju se lepim.

• Efekt izloženosti: Često izloženost određenim likovima ili oblicima povećava percepciju lepote.

• Evoluciona psihologija: Lepota se povezuje sa zdravljem i plodnošću, što je evolutivno korisno za opstanak vrste. Na primer, simetrično lice može ukazivati na dobre gene.

---

3. Kulturološki i društveni uticaji

• Kulturni standardi: Lepota je često definisana društvenim normama i kulturom. Na primer, u nekim kulturama punačka tela smatraju se lepim, dok u drugim to nije slučaj.

• Medijski uticaji: Mediji i popularna kultura oblikuju ideale lepote kroz modu, filmove, reklame i druge oblike masovne komunikacije.

• Istorijske promene: Ideali lepote se menjaju tokom vremena. Na primer, u renesansi, punačka tela su bila simbol zdravlja i bogatstva.

---

4. Biološke i fiziološke mere

• Simetrija lica i tela: Simetrija se često smatra pokazateljem genetske stabilnosti i zdravlja.

• Proporcije tela: Određeni odnos struka i kukova (WHR – Waist-to-Hip Ratio) smatra se privlačnim u mnogim kulturama.

• Koža i kosa: Zdrav izgled kože i sjaj kose često se povezuju sa lepotom.

---

5. Umetničke i matematičke mere

• Zlatni rez: Matematički odnos koji se smatra estetski savršenim i često se koristi u umetnosti i arhitekturi.

• Harmonija i balans: Umetnička dela često teže ravnoteži i harmoniji boja, oblika i linija.
  

---

6. Individualne i emocionalne komponente

• Lična povezanost: Lepota može biti povezana sa emocionalnim vezama ili uspomenama. Na primer, nešto može biti lepo jer podseća na dragoceno iskustvo.

• Karakter i osobine: Ponekad se lepota povezuje sa unutrašnjim kvalitetima, poput dobrote, inteligencije ili harizme.

  
  
   

Umetničke mere i principi:

1. Zlatni rez (Golden Ratio):

   • Matematički odnos približno 1:1,618, koji se smatra estetski savršenim.

   • Koristi se u kompoziciji, arhitekturi, slikarstvu i dizajnu.

   • Primer: Spiralna forma koja se može videti u prirodi (na primer, školjke) ili u umetničkim delima.

2. Pravilo trećina (Rule of Thirds):

   • Slika se deli na tri dela po horizontali i vertikali, a ključni elementi se postavljaju na linijama ili njihovim presecima.

   • Često korišćeno u fotografiji i slikarstvu.

3. Simetrija i asimetrija:

   • Simetrija stvara osećaj ravnoteže i harmonije, dok asimetrija može dodati dinamiku i interes.

4. Proporcije:

   • Pravilni odnosi između delova dela (npr. proporcije ljudskog tela u skulpturi ili slikarstvu).

5. Balans:

   • Raspored elemenata u delu tako da se postigne vizuelna ravnoteža.

6. Ritam i ponavljanje:

   • Korišćenje ponavljanja oblika, boja ili linija kako bi se stvorio osećaj pokreta ili jedinstva.

7. Kontrast:

   • Korišćenje suprotnosti (npr. svetlo vs. tamno, veliko vs. malo) kako bi se istakli određeni elementi.

---

 

Da li je Leonardo da Vinci dao model?

Leonardo da Vinci nije "izmislio" zlatni rez ili druge umetničke mere, ali ih je intenzivno koristio i istraživao u svojim delima. On je bio fasciniran odnosom između umetnosti, nauke i prirode, te je koristio matematičke principe kako bi postigao savršene proporcije.

• Vitruvijev čovek: Da Vinčijevo čuveno delo ilustruje ideale ljudskih proporcija koje je opisao antički arhitekta Vitruvije. Ovo delo pokazuje kako se ljudsko telo može savršeno uklopiti u krug i kvadrat, što simbolizuje harmoniju između čoveka i prirode.

• Primena zlatnog reza: Da Vinci je koristio zlatni rez u mnogim svojim delima, poput "Mone Lise" i "Poslednje večere", kako bi postigao estetsku savršenost.

---

Da Vinčijev doprinos:

Da Vinci je svojim radom popularizovao i unapredio korišćenje matematičkih principa u umetnosti. Njegova istraživanja proporcija, anatomije i prirode imala su ogroman uticaj na renesansnu umetnost i kasnije umetničke pokrete. Iako nije "dao model" u smislu stvaranja novih mera, njegova primena i istraživanje postojećih principa ostavili su trajan utisak na umetnički svet.

Osećaj lepote druge osobe ne stvara se u jednoj specifičnoj oblasti mozga, već je rezultat kompleksne interakcije više moždanskih regiona. Ovaj proces uključuje emocionalne, kognitivne i senzorne komponente. Evo kako mozak procesuira lepotu:

---

 

Ključne oblasti mozga uključene u percepciju lepote:

1. Orbitofrontalni korteks (OFC):

   • Ova oblast, smeštena u prednjem delu mozga, igra ključnu ulogu u proceni lepote.

   • Aktivira se kada nešto smatramo lepim, bilo da je u pitanju lice, umetničko delo ili prirodni pejzaž.

   • Takođe je povezana sa osećajem zadovoljstva i nagrađivanja.

2. Nukleus accumbens:

   • Deo mozga povezan sa sistemom nagrađivanja.

   • Kada nešto smatramo lepim, ova oblast se aktivira, što stvara osećaj zadovoljstva ili čak euforije.

3. Insula:

   • Uključena u procesiranje emocionalnih i telesnih reakcija.

   • Pomaže u povezivanju lepote sa emocionalnim doživljajem.

4. Vizuelni korteks:

   • Smješten u potiljačnom režnju mozga, ovaj region obrađuje vizuelne informacije.

   • Prepoznaje simetriju, boje, oblike i druge vizuelne karakteristike koje doprinose percepciji lepote.

5. Amigdala:

   • Uključena u procesiranje emocija, posebno onih povezanih sa strahom i zadovoljstvom.

   • Može modulirati reakciju na lepotu u zavisnosti od emocionalnog konteksta.

6. Dorsolateralni prefrontalni korteks (DLPFC):

   • Uključen u kognitivnu procenu i donošenje odluka.

   • Pomaže u analizi i donošenju sudova o lepoti.

---

Kako mozak procesuira lepotu?

1. Vizuelna percepcija: Informacije o izgledu druge osobe prvo se obrađuju u vizuelnom korteksu.

2. Emocionalna reakcija: Amigdala i insula pomažu u povezivanju vizuelnih informacija sa emocionalnim reakcijama.

3. Procena i nagrada: Orbitofrontalni korteks i nukleus accumbens aktiviraju se kada nešto smatramo lepim, stvarajući osećaj zadovoljstva.

4. Kognitivna analiza: Dorsolateralni prefrontalni korteks pomaže u donošenju svesnih sudova o lepoti.

---

Zanimljivost:

Istraživanja su pokazala da se mozak različito ponaša kada gledamo nešto što smatramo lepim u odnosu na nešto što smatramo neprivlačnim. Na primer, kada gledamo lepo lice, mozak oslobađa dopamin, neurotransmiter povezan sa osećajem sreće i nagrade.

Percepcija lepote je složen proces koji uključuje više oblasti mozga. Ne postoji jedan "centar za lepotu", već se radi o mreži regiona koji zajedno stvaraju emocionalni, kognitivni i senzorni doživljaj lepote.

 

Nikada nisam voleo taj izraz da je lepota u oku posmatrača, bez obzira što je verovatno tačan. Život me je naučio da postoji lepota koja se ne vidi tako lako. A saznao sam da postoji i savršenstvo.

Zahvaljujem se mom modelu iz knjiga, na slikama i na mnogo čemu.