Kako se gaje virusi da bi se pravile vakcine

Da bi došli do vakcina potreban je čitav proces. Prvo je uopšte otkrivanje virusa i njegovog genoma. Nakon toga sledi uzgajanje virusa. Zašto se uzgajaju? Da bi mogla da se vrše istraživanja virusa mora da postoji velika količina virusa. Virusi ne opstaju dugo van domaćina, makar ne virusi gripa i korona virusi. Znači moraju da se nekako stvaraju a da to nije na živim ljudima.

Kada pogledamo šta se dešavalo sa poslednjom epidemijom, kovidom-19 možemo videti kako  izgleda čitav postupak.

Novu bolest Kinezi su otkrili sredinom decembra, makar su tada bili sigurni da se radi o novoj bolesti. Prvo su probali da kriju od ostatka sveta a onda su videli da je đavo odneo šalu i 31.12.2019. su poslali podatke SZO. Veća par dana kasnije objavili su javno genom virusa. Čitavom svetu bio je dostupan 11.01.2020. godine a SZO ga je dobio par dana ranije. Već 15.01.2020. godine, nakon pažljivog sagledavanja genoma, postalo je jasno da klasične vakcine neće biti dovoljno efikasne. Različiti timovi naučnika su izašli sa svojim idejama, relativno poznata ideja primenjena za vakcine protiv ebole sa vektorom, rekombinantne vakcine i potpuno novi pristup u izradi vakcina iRNK (mRNA). 

Da bi se ideje realizovale potrebno je bilo proizvesti dovoljne količine virusa. Već do 01.02.2020. godine sve relevantne laboratorije su dobile viruse.

Kako se gaje virusi?

Tu dolazimo do priče o Henrijeti Laks.

U Johns Hopkins bolnicu je došla Henrijeta Laks, mlada majka petoro dece. Imala je stalno vaginalno krvarenje. Primio je ginekolog dr Howard Jones i otkrio veliki tumor njene materice. Određeno je lečenje radijumskim zračenjem, to je bila jedina terapija koja je  tada bila adekvatna. Uzet je isečak tumora i dostavljen obližnjoj laboratoriji.

U laboratoriji je radio dr George Gey. On je godinama skupljao uzorke ćelije. Pokušavao je da ih održi. Svaki uzorak koji je dobio do tada je brzo stradao. Međutim, ćelije tumora Henrijete Laks su se ponašale drugačije. Umesto smrti ćelije one su se duplirale na svakih 20 do 24 sata.

Henrijeta je preminula 04. Oktobra 1951. godine a njene ćelije pod imenom HeLa nastavile su da žive. 

Iako je to bila prva uspešna ćelijska linija, Johns Hopkins bolnica nikada nije naplatila korišćenje ćelija niti registrovala pravo na njihovo korišćenje, naprotiv besplatno su ih ponudili svima na korišćenje.

HeLa ćelije se sada koriste svuda za ispitivanje lekova, toksina, hormona i virusa. Tako je bilo i za gajenje virusa za vakcine protiv kovida-19.

Zašto je ovaj tekst napisan? Ovo je neka vrsta odgovora i objašnjenja kako se dolazi do virusa za istraživanja. Odgovor na besmislene tvrdnje iznete od jednog bivšeg profesora medicine koji se sada bavi sticanjem novca i sluđivanjem ljudi koji mu veruju. Njegova tvrdnja je da naučnici ubijaju bebe kako bi došli do ćelija za istraživanja. 

Izgleda da postoje ljudi kojima je dozvoljeno da iznose ovakve monstruozne laži i da budu nagrađeni zbog svojih dela. Da li se smatra da onaj ko može njemu da poveruje nije ni zaslužio bilo šta ili je razlog nešto drugo zaista ne znam.

Umesto da čitava priča oko ćelija, života i smrti Henrijete bude nešto o čemu se priča sa poštovanjem došli smo do toga da neko pravi apsolutno lažne priče smišljene da bi još više ljudi bilo bolesno i umiralo. Krajnje dno. Od koga dolaze, nije ni čudo. 

Da nema ćelijskih linija sva istraživanja bi morala da se vode na životinjama i ljudima. Bilo bi daleko teže i daleko sporije. 

Nauka može nekome da deluje pomalo dosadno a razne laži da deluju primamljivo i lepo, ali kada se dođe u situaciju da se bori za svoj život sve se menja.