Anatomija jedne nuklearne nesreće

Ako bi tvrdili da sem Černobila, Fukušime i Three Miles Island nije bilo nikakavih nuklearnih incidenata, lagali bi. Fukušima i Three Miles Island nisu imali ljudske žrtve, postoji jedan incident koji je imao. Ironija je da su korišćena iskustva tog incidenta onda ne bi bilo ni Černobila.

Incident se dogodio 1961. godine i poznat je kao SL-1 incident, Ajdaho, SAD.

Reaktor SL-1 u Ajdahu je bio ugašen zbog praznika. Trebalo je da se pusti u pogon. Ali sve to im svoju predistoriju.

Nuklearni reaktori su u principu jako prosti. Potreban je neutron koji počinje reakciju, šipke sa gorivom, kontrolne šipke da kontrolišu reakciju i vod kao moderator. Kontrolne šipke mogu biti od raznih materijala a rektor je konstruisan tako da se postave brojne šipke kako bi se sprečile nezgode ukoliko dođe do problema sa nekom od njih. Recimo Černobilj nije imao dovoljan broj grafitnih šipki koje su predviđene.

Ajdaho. Kontrola reakcije se vršila ručnim podizanjem šipki. Trebala je da ima devet kontrolnih šipki ali su koristili samo pet. Za start reakcije su koristili samo srednji šipku. Koristili su i ostalih četiri, ali ovaim je služila za start. Tako im je bilo najlakše.

Podizanje i spuštanje šipki se radilo ručno. Do incidenta je bilo prijavljeno da su se šipke zaglavljivale čak 60 puta. Obično bi ih udaradi teškim ključevima da se odglave. 

Ričard MekKinli, Ričard Leg i Džon Birns su trebali da podignu centralnu šipku. Leg je već imao teške probleme sa alkoholom i često je izostajao sa posla zbog pijanstva. Ostala dvojica bi rado videla jedan drugog mrtvog. 

Birns je noć prespavao kod prijatelja na kauču a pre poziva da dođe na posao pozvala ga je žena i rekla da joj je dosta svega i da se razvodi. Upravo on je bio odgovoran za izvlačenje šipke. Leg mu je pomagao a treći je stajao blizu i nadgledao.

Šta se desilo u glavi Birnsa nikada nećemo znati. Neki kažu da je jednostavno pukao i namerno pogrešio. Šipka je trebala da se izvuče 10 cm a on je izvukao čitavih 50cm. Rezultat je bila skoro momentalna smrt Birnsa i Lega i smrt trećeg nešto kasnije, nakon dva sata. Neverovatno je da nije bilo ni sigurnosnih mehanizama.

Veliki problem je bio izvući tela jer je postojala opasnost da delovi upadnu u reaktor i naprave veliku štetu ili nesreću.

Pouka, koju nisu svi shvatili - ne sme se oslanjati na manje kontrolnih šipki. Ne sme se štedeti na kontroli, moraju postojati mehanizmi zaštite. Kao i svaki drugi posao, ne sme se raditi kada osoba nije skoncentrisana.

Da bi mogli da govorimo o nuklearnoj energiji preduslov je da znamo sve što se dešavalo i može da se dogodi. Činjenica je da je broj nesreća koje su se dogodile u nuklearnim elektranama jako mali i kako god to nekome čudno zvučalo najmanji je broj umrlih u odnosu na sve ostale izvore energije. Svaka nesreća koja se dogodila dovodila je do poboljšanja mera i propisa. Tako sada imamo veoma pouzdane elektrane u kojima je mogućnost ljudske greške svedena na minimum.

Ovo pišem zbog mogućnosti da kod nas bude izgrađena nuklearna elektrana. Više je nego jasno da podržavam tu ideju. Uostalom mi smo već imali svoju nesreću sa reaktorom, nadam se da smo naučili nešto iz tog.