Šta kad medicina nema odgovor

Desilo se pre oko deset godina da sam rodbini pacijenta rekao da ne bacaju pare na pokušavanje lečenja kod šarlatana već da te pare iskoriste da malo ulepšaju zadnje dane pacijenta. Znam da su mnogi smatrali da nisam u pravu i da sam surov.

Pre oko godinu dana sam ušao u raspravu sa jednim kolegom, anesteziologom, koji je tvrdio da ne treba pošto poto pokušavati da se sačuva život pacijenta, ako već unapred znamo da nema spasa. Bolje mu omogućiti da premine što dostojanstvenije. On je bio u pravu, ja nisam. Ako čita, nadam se da me razume.

Kada mi je otac umirao pitali su me da li da nastave oživljavanje. Rekao sam da ne nastavljaju. Nije bilo nikakve šanse. 

Postoje bolesti, stanja, pacijenti, gde medicina ne može dati odgovor. Jednostavno nema ga, još uvek nismo uspeli da dođemo do toga da možemo da se izborimo. To se dešava svakodnevno.

Kada pričamo o medicini, mnogi polaze sa nerealne tačke. Prvo, ne postoje univerzalni lekovi. Tako nešto ne može da postoji. Drugo, pacijenti nisu isti. Treće, još uvek nismo našli uzroke nekih bolesti.

Kod lečenja ozbiljnih bolesti postoje sive zone. Da bi mogli da lečimo pacijente i lekari i pacijenti moraju znati za njih. Recimo kod hemoterapija, efekti se ne vide odmah, ponekada su potrebni meseci da se uvidi da ima poboljšanja. U tom periodu može dolaziti do značajnih subjektivnih pogoršanja. U fazama lečenja maligni tumori mogu da porastu. To je deo lečenja, počnu da se raspadaju i u toj fazi može doći do bubrenja. Takođe, kod raspada tumora može doći do porasta temperature. Pacijent zaista može da se oseća loše iako lečenje napreduje dobro.

To je inače period u kome alternativci nalaze žrtve. Omiljeno doba kada kažu kako medicina nema leka, ali oni će pomoći. Mogu da daju običnu vodu, što često rade, i da tvrde kako su dali magični lek, prava terapija deluje a oni nastavljaju da lažu pacijenta. Nisu uglavnom dali ništa štetno, ali taj pacijent neće otići kod lekara za nastavak terapije i zbog toga će izgubiti krucijalno vreme a u statistici će terapija imati manji procenat uspešnosti što opet dovodi do slabijeg poverenja pacijenata u lečenje. Kada bi nekog alternativca osudili za ovo vođenje u smrt, možda bi se nešto promenilo. Mada ne verujem. Za njih je to prevara kao i svaka druga. Slično kao džeparenje. Nemam ni trunku saosećanja sa šarlatanima i prevarantima. Koriste ljude koji pate, koriste želju porodice da makar pokuša nekoga da spasi. Oni pametniji kažu da se ne prekida lečenje, njihova terapija je dopuna. Oni istinski zli prvo kažu da se nikako ne koristi medicina. Kada njihova šarlatanska igra dođe do kraja onda okrive pacijente ili rodbinu. Nisu dovoljno verovali a ako se ne veruje šarlatanima onda ne može da deluje. 

Više ne mogu da zapamtim kakve sve gluposti koriste samo da bi izvukli što više novca od ljudi koji su u problemu. Najveći bezobrazluk je korišćenje homeopatije i tzv kvantne medicine, ali ne zaostaju ni druge metode iznude novca. Ima onih koje su direktno opasne za zdravlje pacijenta, nije to njima važno.

Postoji još jedna jako važna stvar. Ne postoji magija.

Svaki pacijent je drugačiji sklop ćelija, tkiva i organa. Svaki lek koji se unosi u organizam bude dopremljen do mesta delovanja putem krvi kroz krvne sudove. Ako su krvni sudovi oštećeni (nevažan uzrok, prejedanje, narkotici, alkohol, duvan, drugi lekovi) lek neće stizati u dovoljnoj koncentraciji. Ako su suženi zbog masnih naslaga - isto. Ako su suženi zbog kompresije spolja - isto.

Genetski sklop svakog pacijenta je različit, životni uslovi su različiti. Uvek se to mora imati u vidu.

Opet, nikako kao šarlatani sa holističkom medicinom, to je je samo fensi ime za prevaru. Pacijenti su drugačiji, ali bolesti su iste.

Kada sve to imamo u vidu dolazimo do filozofskog pitanja - Šta kada medicina nema odgovor?

Toliko puta sam čuo rečenicu - Nije važno što ne deluje, neka probaju.

Da li je zaista tako? Da li treba ćutati ili ohrabriti pacijenta da se preda u ruke prevaranata?

Polazim od sebe, neko će sigurno razmišljati drugačije, ne tvrdim kako sam u pravu - voleo bih da znam istinu i da nemam lažne nade. Ako znam sa čime se borim onda zaista mogu da se borim i veća šansa je da se izborim nego ako se lečim lažima.

Opet, to je moj stav. Sasvim je shvatljivo da drugi ljudi razmišljaju drugačije. 

Zaista razumem ljude koji ne žele bolest i smrt, ko želi? Neki utehu traže u zagrobnom životu ili kakvoj drugoj obmani, ali obmana je samo obmana. 

Da li je griža savesti ono što tera neke ljude u šake šarlatana? Nisu bili dovoljno sa svojim roditeljima pa će se iskupiti petrolejom, uljem od škorpije, kristalima? 

Zašto nema rešenja za mnoge bolesti? Nismo još uvek dovoljno napredovali, ali svakoga dana se uči nešto novo. Epidemija kovida-19 nam je donela potpuno novi koncept lečenja koji će biti primenjiv za mnoge bolesti. 

Stojim pored doktorke iz Hitne pomoći, pita me da li da nastavi postupak oživljavanja. Znam da je besmisleno. Šta da se oživi kada je iskrvario, ali taj trenutak kada mora da se odluči i kaže da nema svrhe je strašan. Ako neko misli da je lako kada se radi o nekom nepoznatom, vara se. Čitavog života učimo da moramo da se borimo protiv smrti, ali ona je uvek neminovna i predstavlja zadnji trenutak života, ne postoji bez života i kao takva predstavlja sastavni deo življenja. 

Duboko verujem da ćemo uspeti da pobedimo bolesti, smrt ipak nećemo. 

Alternativni prevaranti nikada neće biti rešenje, ne mogu da budu, ne nude ništa, najmanje nude utehu.