Kako krivotvoriti naučni rad

Dešava se. Svedoci smo da oko 500 radova godišnje biva povučeno iz renomiranih naučnih časopisa, dakle to je daleko od dobrog.

Koji su motivi za pisanje netačnih radova?

1. Povećati broj radova u svom kontu.

Potrebno je za napredovanje, bolje radno mesto, veću platu.

Kada je počela epidemija kovida-19, čak pre nego je dobio ime, već su se pojavili brojni radovi o epidemiji. U nekim trenucima je bilo više radova nego što je bilo obolelih ljudi. Kvalitet? Obične pretpostavke i mlaćenje prazne slame. Bezvredno. Ali broj radova pojedinaca raste. Mogu da konkurišu za bolje zvanje, mogu da koriste razne fondove. Nečasno.

2. Sujeta

Posebno mrzim sujetu kao motiv za pisanje rada. Rad služi da opravda mišljenje onoga ko ga piše, ne da istakne činjenice. Ima mnogo primera, posebno kada se hvale neki suplementi.

3. Namerno iskriviti istinu zarad nekih, uglavnom političkih ciljeva

Karakteristično za antivakcinalni pokret. Uvek je vezan za desne, posebno ekstremno desne partije. Epidemija je otkrila sve tragove, kao kada padne sneg i svako ko prođe ostavi trag. Rat koji traje je dodatno potvrdio jedan deo toga. Racimo skoro svi lekari sledbenici ivermektina su u jednoj stranci.

4. Svesno napisati rad u korist farmako kompanije

Ako sam nešto naučio, to je da rad treba pročitati do kraja, do zadnjeg slova i proveriti reference. Kada pogledam da autori rada rade za kompaniju koja proizvodi taj lek i da su dobili sredstva da napišu rad, odmah mi se pali lampica.

Načini za krivotvorenje

1. Izmišljanje činjenica. Već sam pomenuo ivermektin. Oni koji tvrde da leči kovid-19 (za koji inače tvrde da ne postoji) stalno poturaju neke radove koji kao dokazuju. Ne budem lenj, pronađem sve i pročitam ih. Prvi rad je iz bolnice u Argentini. Sve super, ali naletim na podatak da je bolnica dala izjavu da nikada nijedno istraživanje ivermektina nije rađeno kod njih. Drugi rad iz Perua, opet leči skoro 100%. Pogledam bolje, rad izveden u napuštenom ribarskom selu. Treći rad, iz Irana, svi pacijenti imaju nenormalno visoke vrednosti laboratorije koje su karakteristične za jednu retku bolest od koje u samom Iranu možda ima par obolelih. A laboratorija navodno od skoro 300 ljudi i svi imaju isti marker. Prosto nemoguće. Bukvalno nijedan rad ne potvrđuje da ivermektin deluje na viruse. Slično je bilo i sa radovima antivakcinaša oko MMR vakcine. Toliko su se zaneli u lažima da prilažu niz radova o Merkuru, planeti. Ima isto ime na engleskom kao živa (Mercury).

2. Falsifikovanje i obrada u fotošopu. O da, niz radova antivakcinaških doktora je povučen jer se ustanovilo da su fotošopirali dokaze. Besramno uhvaćeni u lažima. Uradiće to oni ponovo.

3. Izostavljanje činjenica. Poseban vid prevare. To ide ovako. Ispitivanje nekog leka, u studiji inicijalno ima 200 ispitanika. Svaki na koga lek ne deluje  se izbacuje iz studije. Ako se komplikuje stanje, izbaci se. Ako premine pacijent, izbaci se iz studije. Na kraju od 200 početnih ostane 36. Od tih 36 možda njih 20 ima neke sumnjive pozitivne rezultate, ali u studiji ne stoji 20 od 200, već 20 od 36, dok ostalih 16 imaju neka poboljšanja.

4. Izvođenje nemogućih zaključaka. Studija kaže jedno a u zaključku piše nešto sasvim deseto. Nekada je zaista greška i nelogičnost u pisanju, ali u u svakom slučaju rad nije dobar.

5. Izostanak mehanizma delovanja. Takozvana magija. Sve je super, deluje odlično ali nema objašnjenja na koji to način deluje tako da to liči na reklamni pamflet a ne na rad.

6. Izostanak razumnog zaključka. To imamo još od Wakefielda. Obavezno se završava - sve je tako, sve je objašnjeno, ali ne možemo da dokažemo i potrebna su dalja istraživanja, znači pare, daj pare.

Zombi rad je oznaka rada koji je objavljen i za koji se unapred zna da će biti povučen. Autorima to nije važno. Bitno je da postoji trag da rad postoji. Retki će da provere i vide kako je rad sramno povučen i označen kao nečastan. Tako uporno mašu radovima koji su odbačeni od naučne zajednice. Nauka je traganje za istinom a ne opravdavanje svojih nečasnih ili pogrešnih ciljeva. Nauka nije marketing i svakako nije politika.