Zlatna milijarda

Ne znam kada sam prvi put čuo za taj pojam zlatne milijarde. Možda je to prvi put bilo kada sam saznao za postojanje spomenika u Džordžiji i sve što se oko njega vrtelo.

U Ebert oblasti Džordžije, još 1980. godine postavljen je spomenik od granita i na njemu je, između ostalog, uklesano da se populacija održava ispod 500 miliona da bi se bilo u skladu sa prirodom. Sponzori postavljanja granitnog spomenika su se prestavili kao pripadnici Ere razuma. 

Postojanje tog spomenika je više od 40 godina budilo maštu teoretičara zavera i uzimano kao dokaz da elita želi da izvrši depopulizaciju planete, uglavnom vakcinama.

To bi objasnilo polovinu milijarde, gde je druga?

Ideja o zlatnoj milijardi u samoj svojoj suštini nije bila zamisao teoretičara zavera ali je njena upotreba postala isključivo takva. 

Sam izraz se prvi put pojavio u knjizi "Zavera svetske vlade: Rusija i zlatna milijarda" koju je 1990. godine objavio Anatolij Cikunov Kuzmič. On je navodno ideju dobio iz pamfleta "Limiti rasta" koji objašnjava kompjutersku simulaciju iz 1972. godine. Tu ideju je odmah raširio Sergej Kara-Murza objašnjavajući da ima dovoljno resusrsa samo za jednu milijardu ljudi, usput optužujući Zapad. Kako zaista ne volim da se bavim političarima i njihovim fantazijama ne nameravam da obrazlažem ideje koje nisu utemeljene u nauci. Nažalost, vodeći ruski političari su u ideju napada na Ukrajinu utkali mnoge teorija zavera pa i ovu o zlatnoj milijardi uzimajući je kao jedno od opravdanja za rat, što samo dublje produbljuje priče da oni stoje iza antivakcinaškog pokreta. Neverovatna je veza kod nas, antivakcinaši uvek trube o zlatnoj milijardi i svi podržavaju rat i ubijanje.

Sama ideja o ograničenim resusrsima na našoj planeti postoji još od 1 veka nove ere i Tertuliana iz Kartagine. Uvek postoji strah da će ljudi svojom brojnošću nadmašiti resurse koji mogu postojati. Puno puta u istoriji nalazili smo one kojibi opravdavali svako drastično smanjenje brojnosti ljudi.

Uprkos ratovima, u istrebljenju prednjače epidemije, tako da još smešnije zvuči tvrdnja da će se izvršiti depopulizacija tako što se sprečavaju bolesti vakcinama.

Danas smo prešli broj od 8 milijardi ljudi na planeti. Za ubrzan razvoj ljudske vrste zaslužna je nauka, vakcine su na visokom mestu.

Šta bi se desilo kada bi stvarno naglo smanjili broj ljudi na jednu milijardu ili "Šta uraditi sa 7 milijardi leševa" (što je naslov moje knjige koja će se pojaviti negde 2025. godine).

Ne znam kako teoretičari zavera i oni koji ih plaćaju zamišljaju taj trenutak u vremenu kada bi umrlo 7 milijardi ljudi a ostala samo bogata elita. Prvo i najosnovnije, ko bi sahranio 7 milijardi ljudi? Raspadnuti leševi bi širili smrad i brojne zaraze, onemogućavali bi život preostalima.

Drugo, ko bi obrađivao polja? Ko bi uopšte gajio hranu? To ne spada u opis života elite, obično to drugi rade za njih.

Treće, ko bi proizvodio struju? Na koji god način da se proizvodi. Verovatno zamišljaju da bi to bila solarna ili vetro igračka, što je smešno samo po sebi, ali ko bi brisao prašinu sa solarnih ploča?

Četvrto, ko bi gradio? 

Šesto, ko bi čistio ulice i bacao đubre?

Kako autori ove nebuloze zamišljaju sve te obične probleme? Većina bi bili robovi koji bi radili za gospodare? Robovi bi se na kraju pobunili. Ili bi sve radili nepostojeći roboti? Ko bi ih pravio i održavao? Ili bi svi živeli u skladu sa prirodom? To je sada u modi. U prevodu priroda bi ih ubrzo potamanila.

Spomenik u Džordžiji je srušen ove godine. Stajao je tamo od 1980. Nikome nije bilo jasno čemu služi. Na otvaranju spomenika rečeno je: "Da bi izbegli debatu, mi sponzori spomenika imamo poruku za ljudska bića za sada i za budućnost. Verujemo da su naša pravila zdrava i da moraju da stoje na osnovu svojih vrednosti." Ne znam šta je rečeno tokom rušenja spomenika. Verujem da je poruka bila kratka - Ruši.

Teorije zavera uvek gađaju emocije. Ova teorija spada u one krajnje besmislene, koliko god se neki političari trudili da je objasne. Neretko se pokazuje da politika i nauka nemaju puno dodira. Nauka je zasnovana na dokazima, politika... ne tako retko na potrebama nekih pojedinaca.