Nuklearni rat

Tekst ne pišem u nameri da ikoga plašim već da kažem šta je realno i šta treba raditi. U ovom trenutku su stigle pretnje jedne velike sile da će upotrebiti nuklearno oružje ako im niko ne dozvoli da vladaju svetom. Ne, ovo nije politika i ne zalazim u političke teme, samo je realnost sadašnje sutuacije.

Postoji pretnja, postoji mogućnost, postoji osoba kojoj tuđi životi ne znače ništa. Svi preduslovi su tu. Obične ljude ni malo ne zanima bilo čiji razlog za rat sem ako te neko direktno napadne. Rat nikada nije znak snage.

Da pogledamo šta znamo o ciljevima. Ono što se zna (javno dostupno na internetu, ne garantujem 100% da je tačno i da se ne menja) je da postoji 1100 ciljeva u svetu. Kao po pravilu najviše ih je u Evropi, što na Zapadu, što u Rusiji. Srbija, Makedonija, Crna Gora, Bosna, Hrvatska, Slovenija nisu na listi ciljeva. Najbliže granicama bi bile tri nuklearke koje bi pale na Sofiju (ispaljene iz Rusije), dve na Plovdiv i još oko 10 na različite ciljeve u Bugarskoj. Rumunija tri blizu naše granice i puno na granici sa Bugarskom. Mađarska nema ciljeva uz našu granicu ali ima 4 blizu granice sa Hrvatskom. Često se u javnosti pominje Velika Britanija ali zvanično na nju bi palo 20 nuklearnih bombi što bi napravilo štetu ali ne koliko se najavljuje u nekim izjavama političara i amatera ljubitelja tuđih nesreća.

Ukupno gledajući najveći broj žrtava bi bio u Kini jer je najmnogoljudnija i najgušće naseljena i može postati kolateralna šteta iako ne učestvuje direktno u sukobu.

Uvek se postavlja pitanje da li bi bio uništen život na Zemlji i moram reći da je to pitanje smešno, smislenije bi bilo pitati da li bi ljudska vrsta bila uništena. Odgovori na ta pitanja su laki, niti bi ljudi bili uništeni, život još manje. Mnogo teže pitanje je koliko bi bilo žrtava. Pođimo od najgore pretpostavke. Broj žrtava samih eksplozija, fallouta, nedostatka uslova za život, pridruženih bolesti može ići do 1 milijarde i ta pretpostavka nije realna. Gledajući pretpostavke mnogih ljudi koji spadaju u eksperte i čitajući njihova objašnjenja broj od 340 miliona se čini mnogo realnijim.

Na tu brojku moramo dodti još neke primedbe. Razvoj oružja koje presreću rakete je značajan zadnjih godina. Moramo znati da pogođena raketa predstavlja samo nuklearni otpad ali ne oružje. Hrabra pretpostavka bazirana na novim oružjima ali i stanju ruske opreme koju njihova vojska pokazuje na terenu, govori da je maksimum eksplodiranih nuklearki oko 100 što nije ni blizu uništenja sveta, čak ni jedne države.

Drugi bitan efekat je EMP koji bi izazvao prekid rada elektronskih uređaja i često njihovo oštećenje ili uništenje. To je poznat problem i postoje sistemi zaštite vitalnih struktura.

Uputstva šta raditi u slučaju eksplozije sam pisao i ja u nekim ranijim tekstovima, neću se ponavljati, nije loše znati ih i uraditi šta se može.

Dakle, da ponovim, poenta teksta nikako nije da bih ikoga plašio bilo čime, to mi nije ni na kraj pameti. Poenta je da je ljudska vrsta jača od ucena i pretnji, čak i nuklearnih. Oni koji bi pokrenuli nuklearni rat bi najviše stradali. Logika govori da bi na samom kraju neko u tom lancu onih koji moraju lansirati rakete odbio poslušnost i moramo reći da se to već jednom dogodilo. Stanislav Petrov, ruski oficir, odbio je da lansira rakete 26. septembra 1983. godine. Nakon toga su ga mrzeli svi i kasnije je doživeo nervi slom. Po podacima koje imam još je živ (dopuna, nije živ, umro je 2017.godine), kao i mnogi zahvaljujući njemu.