Svet na ivici nuklearnog rata

Radar pokazuje 5 američkih nuklearnih raketa kako lete ka majčici Rusiji (Sovjetskom Savezu ustvari, ovo majčica je radi dramatizacije). Nekoliko dana ranije Politbiro i vrh KGB (NKVD) su izdali upozorenje da se očekuje američki nuklearni napad. Vrhunac krize, 26. septembar 1983. Tri nedelje pre toga Rusi (Sovjeti) su oborili koreanski avion Boing 747 na liniji 007 iz Njujorka ka Seulu.

Bilo je to doba kada su Ameri redovno slali špijunske avione iznad Sovjetske teritorije. Nesrećni Koreanski Boing je skrenuo sa redovne rute u zabranjeni vazdušni prostor. Rusi su ga oborili. Ne mogu da pravdam ali da se desilo obrnuto rezultat bi bio isti. Poginulo je svih 269 putnika. Hladni rat na vrhuncu. Obe strane smatraju da su jače. Mržnja tolika da žele uništiti druge po svaku cenu, makar ta cena bila totalna destrukcija ljudskog roda. Ludilo.

I jedni i drugi žele rat. I jedni i drugi ga priželjkuju. Samo je pitanje ko će prvi da pritisne dugme. Stanje je toliko loše da je šifra kod Amerikanaca bila 00000000 samo da ne bi gubili vreme da proveravaju šifre. Toga su svesni i jedni i drugi. Nema opravdanja.

Trka u nuklearnom naoružavanju se zahuktala 1979 kada su na granice SSSR-a postavljene nuklearne rakete Pershing, čak 108 koje bi za 10 minuta od lansiranja uništile Ukrajinu, Belorusiju i Litvaniju. I ko zna koliko pokretnih BMG 109G sistema. Obrnuto je sigurno bilo slično. 

Pri tome NATO pokreće Able Archer psihološku akciju koja ima cilj samo da provocira Ruse. Razlog je da bi testirali kako Sovjeti reaguju.

Aparati u Sovjetskom centru za odbranu su poludeli. Uzbuna najvišeg stepena. Svi sistemi javljaju da je lansirano 5 nuklearnih raketa iz Južne Dakote. 

Pucaj! Ispali! Lansiraj! Ruši! Uništi kapitalističku đubrad!

Jedan čovek je rekao NE. Nije general. Nije Predsednik. Nije KGB. Nije partijski činovnik. Običan čovek. Smrtnik. Čovek koji je zbog tog NE mogao izgubiti glavu. Stanislav Petrov. Čovek koji nije spasio planetu nego ljude na njoj.  Stanislav Petrov, pukovnik. Čovek kome bi trebalo podići spomenik u svakom mestu.

Stanislav Petrov je procenio da se radi o lažnoj uzbuni. Nije podlegao pritisku. On sam kaže da mu je bilo nelogično da napad počne sa samo 5 raketa. Bio je u pravu. Greška u sistemu. Neuobičajeni odbljesak sunca od oblaka u Južnoj Dakoti. Njegova pamet i hladnokrvnost su kamen temeljac mira.

Da li je nagrađen? Naravno. Nije. Smenjen je sa te dužnosti. Čak je u prvom trenutku delovalo da će biti nagrađen a samo je nagrđen. Penzionisan, na lični zahtev. Doživeo nervni slom. Sam je za sebe rekao da je Scapegoat, izraz koji označavu osobu krivu svima.

Kriv Rusima jer je pokazao da je sistem loš, kriv Amerima koji su tako priželjkivali rat. Inače dobio je pred kraj života neke nagrade. Nebitne za ono što je uradio. Osoba toliko posvećena poslu da ni svojoj supruzi nije rekao ni reč. Saznala je tek 10 godina kasnije. Od drugih. Pitala ga je šta je to uradio? Njegov odgovor: Ništa.

Svet na ivici sloma

Listam novine, listam medije. Ima onih koji priželjkuju rat. Nuklearni rat. Prosto orgazmično navijaju da svet krene stazom ludila. Prizivaju terorizam, prizivaju bombe. Smrt. Razaranje. Bolest. A sve zamotano u neku pseudo srpsko-rusko-fašističku agendu lažne moći. Da li se milioni mrtvih Rusa i Srba okreću u grobu? Izginuli u borbi protiv fašizma a njihovi naslednici balave nad fašističkim idejama.

Ima i onih koji priželjkuju da su nuklearne bombe bačene na nas. Večita potreba da budu jadni. Večita potreba da budu žrtve. Pitam se kakav je to patriotizam u kome priželjkujete da vas neko bombarduje nuklearnim raketama?

Želite li znati kako to stvarno izgleda? Ne lažne patriJotske varijante. Istina. Trula i surova istina. Kada toliko priželjkujete sledi vam jedan kratki kurs. Čisto da vidite razliku između istine i laži. Da razumete. Razlika. Istina. Laž. Bolesna želja. 

Dakle. Koliko je bombi potrebno da se zadovolji patološka želja za statusom žrtve? Da krenemo od jedne. Neka to bude standardna američka W87 Minutman. Logika govori da bi prvo bio pogođen Beograd. U trenutku eksplozije broj mrtvih bi bio 267.671. Broj povređenih bi bio 498.300. Radijacija bi se prenela povšinom od 0.65 kvadratnih kilometara. Vatrena stijiha bi bila opasna na površini od 1.12 kvadratnih kilometara. Udarni talas bi imao površinu od skoro 70 kvadratnih kilometara a toplotni talas bi zauzeo 160 kvadratnih kilometara.

Radijacija bi bila opasnost u svojoj zoni ali vetrovima možda i do 100 km dalje. Oni u neposrednoj zoni bi umrli od akutnog radiacionog sindroma vrlo brzo. 

Mučnina se javlja u prvih 24-48 sati. Nju prate zamor, glavobolje i opšta malaksalost. Kod srednjih doza ozračenja (2-3.5 Gy) uz simptome blagog trovanja javlja se i dijareja kao posledica teškog oštećenja sistema za varenje a povraćanje i mučnina otpočinju u prvih 12-24 sati nakon izlaganja radijaciji. Nakon toga česti su primeri i opadanja kose, groznice, prisustva krvi u sekretu, stolici i tokom povraćanja a otvorene rane (u slučaju da ih ozračena osoba ima) se teško tretiraju. Kod velikih doza (3.5-5.5 Gy) mučnina i povraćanje se javljaju nakon jednog sata posle izlaganja radijaciji uz prethodne simptome trovanja srednjim dozama. Kod veoma velikih doza (5.5-8 Gy) se uz sve prethodne simptome javlja i dezorijentacija, veoma snažna mučnina i generalno smrtnost u prvih 24-48 sati se povećava na 50%. 50 do 90% će umreti vrlo brzo, ostali imaju šansu da razviju maligno oboljenje. Ako naravno prežive temperaturu od 10.000 stepeni Celzijusa. I udarni talas.

Praksa je pokazala da su kod raznošenja vetrom ili vodom bitni radioaktivni jod, cezijum i stroncijum. PatriJotske teorije o uranijumu nisu utemeljene u nauci. Radioaktivni elementi se uglavnom unose hranom i vodom. Zavisno od doze raste i opasnost od njih.

Ipak kod nuklearnih eksplozija, uprkos uvreženom mišljenju, radijacija je najmanji problem. Udarni talas ruši sve građevine. Vatreni talas bi bukvalno spalio sve na svom putu u deliću sekunde a toplotni talas bi doneo opekotine trećeg stepena.

Niš 114.000 mrtvih a 49.000 povređenih. Novi Sad 109.000/59.000. Kragujevac 66.000/50.000.
Kod radijacije postoji pravilo 7/10. Praktično to izgleda ovako. Inicijalna radijacija je nakon 7 sati 1/10 . Nakon 7x7 sati je 1/100, nakon 7x7x7 je 1/1000. Nakon 7x7x7x7 je 1/10.00. Prema tom prostom zakonu nuklearne fizike kolika je radijacija nakon 20 godina?
Na ovom linku je izvanredna prezentacija koja objašnjava sve što nisam stigao da pomenem.

Radioaktivne padavine

Kod nuklearne eksplozije zona sa centrom povišene radijacije se zove zero ground. To je zona koja je opasna za borovak živih bića, uglavnom sledećih pet godina. Ona je bogata radioaktivnim jodom, tricijumom, cezijumom, stroncijumom i plutonijumom. Postoji još oko 300 izotopa koji su sa vremenom poluraspada od nekoliko sekundi do nekoliko sati.


Stroncijum 90 ima vreme poluraspada 28 godina. Sličan je kalcijumu i vezuje se za kosti. Izaziva tumore kostiju, leukemije i deformitete kostiju.
Jod 131 ima poluvreme raspada od samo 8.1 dan čime je ultraopasan. Izaziva tumore štitne žlezde. Efekat se može ublažiti uzimanjem kalijum jodida.
Tricijum ima vreme poluraspada 12.3 godina i izaziva tumore pluća.
Cezijum 137 ima vreme poluraspada 30 godina i nije toliko opasan kao stroncijum. Distribucija mu je svuda kroz telo ali najviše oštećuje  gonade i izaziva genetske poremećaje.
Plutonijum 239 nakon nuklearne eksplozije ostaje u malim količinama. Ima vreme poluraspada 24.400 godina. Dovoljan je 1 mikrogram plutonijuma da izazove koštane i plućne tumore.


Drugi efekti koje radijacija može dati su: anemija, katarakte, gubitak kose, keloidi.
Od malignih tumora najčešće se javlja leukemija a nakon nje tumori štitne žlezde, tumori dojki, tumori pluća i tumori pljuvačnih žlezda. Tumori će se javiti uglavnom u pre tri godine a većina u prvih 5. Dešava se i da se neki tumori u manjem broju jave i deset godina nakon incidenta. Broj tumora vremenom opada, ne raste.


Tokom eksplozije 60% ukupnog zračenja ide u atmosferu. Koliko će daleko odleteti zavisi od dve stvari, težine čestice i brzine vetra. Teške čestice ne migriraju i padnu na zero ground ili eventualna malo dalje (to mesto se naziva hot spot). Lake čestice teže padaju na zemlju i mogu biti udaljene i nekoliko stotina kilometara. Deo čestica ode i do stratosfere okalne padnu na Zemlju nakon jedne do dve godine. Rasprostiranje je uvek u obliku cigare, 90% u smeru vetra a ostatak isti pravac a suprotni smer.

Amerikanci su izračunali da bi 280 nuklearnih bombi koje su usmerene prema njihovoj teritoriji pobile milione ljudi i uništile veliki procenat industrije ali da bi za uništenje bilo potrebno nekoliko hiljada nuklearnih bombi. Efekat bi bio 165 miliona mrtvih.

Osim eksplozivnog i radiacionog dejstva javlja se i EMP (elektromagnetni puls). Vrlo je sličan radio talasima ali i porastu elektriciteta kod munja, samo se sve dešava u deliću sekunde i porast napona je toliki da nijedan električni uređaj nema dobru zaštitu i time strada. U testovima Johnson ostrvu stradala su svetla na Havajima koji su skoro 1200 km udaljeni.


Sledeći efekat je uništenje ozona. To se dešava obično kod eksplozija u vazduhu. Zbog prevelike toplote stvara se velika količina azotoksida koji u hemijskom ciklusu uništava ozon. To dovodi do stvaranja ozonskih rupa. Kada bi velike sile ispalile jedna na drugu kompletan nuklearni arsenal bilo bi uništeno 30 do 70% ozona iznad severne hemisfere.

Nuklearna zima

1983, R.P. Turco, O.B. Toon, T.P. Ackerman, J.B. Pollack, i Carl Sagan (objavljeno kao TTAPS) objavili su rad "Global Atmospheric Consequences of Nuclear War" koji uvodi pojam Nuklearna Zima. Po njihovom znanju i ubeđenju nuklearni rat bi doveo do velikih požara u gradovima i okolnim šumama što bi dovelo do podizanja velike količine pepela i prašine u vazduh. Nekoliko stotina milion tona iznad Severne hemisvere.


To bi blokiralo sunčeve zrake na nekoliko nedelja. Udruženo sa radioaktivnim padavinama, niskom temperaturom dovelo bi do uništenja biljnog i životinjskog sveta a samim tim i do gladi (uz ranije nabrojane probleme). Ipak to ostaje samo kao matematička mogućnost ukoliko bi odjednom bilo upotrebljeno više hiljada nuklearnih glava.

Scene omiljene u filmovima nisu scene iz realnog života ali su izvanredne za plašenje. Atomska pečurka uliva strah od radijacije. Utisak je da je radijacija=smrt. Nije. Činjenica je da svet postoji u skladu za radijacijom. Postoji prirodna koja greje koru Zemlje i potiče od uranijuma i torijuma. Postoji i kosmička. Niko je nije pošteđen. Svi živimo sa njom. Bez radijacije nema života.
Nema života ni ako ne postoje ljudi kao gore pomenuti pukovnik. Za nekoliko dana biće prva godišnjica njegove smrti. Živeo je uglavnom u bedi. Nagrada za spašavanje miliona ljudi. Veličajmo takve ljude a ne one koji donose smrt i razaranje. Život bez njih ne bi bio vredan. Oni su kamen temeljac slobode a ne neki koji samo urlaju i propagiraju destrukciju, bolest i fašizam.
Ljubav nije sebična a ako jeste onda to nije ljubav već njena patološka antiteza.

Let us always meet each other with smile, for the smile is the beginning of love.
Read more at: https://www.brainyquote.com/quotes/mother_teresa_121813?src=t_love

 “Darkness cannot drive out darkness: only light can do that. Hate cannot drive out hate: only love can do that.”
― Martin Luther King Jr.,