Zašto svi pušači ne dobiju karcinom

Da napišem ovo naterao me je članak pod istim naslovom koji je objavio IFLScience a koji se poziva na istraživanje objavljeno u Nature Genetics. Oni koji me poznaju svesni su da nisam preveliki ljubitelj konzumiranja duvana obrađenog otvorenim plamenom koji proizvodi dim koji se potom udiše.

Pre više godina, iskreno se ne sećam gde, mislim u nekom romanu, pročitao sam zanimljivu misao. Ona otprilike glasi da se na svakih stotinjak godina nešto drastično menja u ljudskom shvatanju i da te promene ustvari označavaju novi vek a ne godine koje ga obeležavaju. Ne poznajem celokupnu istoriju ljudskog roda (to je posao istoričara), ali pristojno poznajem istoriju medicine i mogu reći da je to dosta tačno a da upravo ovaj vek objašnjava zašto nešto ne može biti 100% tačno.

Dvadeseti vek je bio obeležen strmoglavim usponom medicine. Možemo slobodno reći da je sve pre XX veka samo uvod u medicinu. Zato šarlatani mrze modernu medicinu. 

Šta obeležava XXI vek? Po čemu se on razlikuje od prethodnog? Promene nikada nisu preko noći. Osnovna razlika je u shvatanju da ne postoje samo dve strane. Čitav koncept života je bio podeljen na dve suprotnosti. Crno-belo, dobro-zlo, istina-laž, plus-minus, jin-jang... Sve je bazirano na sigurnoj podeli koja obuhvata 100% nečega. 

Nije tako. To je bio pojednostavljeni koncept sveta. Između polova postoji itekako puno prostora, ništa nije tako jednostavno. Možda možemo da primenimo Gausovu krivu gde će većina biti na sredini a ne na polovima.

Tako je i sa cigaretama. Tvrditi da je pušenje jednako karcinomu je neistina. Nauka se ne sme baviti neistinama. Takođe ne smemo ići u drugu krajnjost i tvrditi da je pušenje bezopasno. Laž je i to. Činjenica je da ima zdravih pušača, kao i da ima bolesnih nepušača. Pušači će dobiti karcinom pet do osam puta češće ali će ga tek svaki peti pušač dobiti zbog posledica pušenja.

Hteo ne hteo, uvek se vraćam na najveću glupost u nauci, LNT model, po kome ne postoje sigurne doze bilo čega. Upravo to što će tek maksimalno 20% pušača dobiti karcinom iako unosi svesno i konstantno u sebe preko 270 kancerogenih materija putem vrelog dima, dokazuje koliko je čitav koncept nepostojanja doze, ali i kolektivnih doza (što je tek nepatvorena glupost) krajnje besmislen i, iako je čisto politički, više može da se svrsta u neke sektaške, fatalističke. Kada bi verovali LNT modelu onda bi i homeopatija imala smisla (ništa deluje na nešto).

Studija kaže da se broj mutacija povećava do 23 godine pušenja a nakon toga se ne menja. Smatraju da je organizam trigerovan da se protiv mutacija bori mnogo jače i ozbiljnije i da se pojačavaju načini popravke DNK (DNA) i  da se pojačava detoksikacija organizma (sasvim sigurno ne alternativnim prevarama). Dalje analize će uslediti.

Šta nama običnim smrtnicima to govori? Ukratko - pušenje je štetno ali organizam se junački bori. Zanimljivo je da je prvi mehanizam u sprečavanju razornog dejstva duvana identičan kao i za radijaciju, kretanje cilija u plućima. Svojim stalnim kretanjem onemogućavaju da se štetne materije ukopaju u organizam već ga izbacuju napolje. Sad, ako neko ima sreću da živi u zagađenim gradovima i na to mu je još potrebno da puši, pa ni cilije nisu svemoćne.

U svakom od nas postoje maligne ćelije. Da li će od njih nastati karcinom ili ne zavisi od mnogo faktora koji nisu toliko jednostavni i nema lakog objašnjenja. Sasvim sigurno fatalističke teorije nisu objašnjenje.

Ukratko, čitav koncept koji se bazira na samo dve mogućnosti je pogrešan. Evolucija nam je donela mehanizme da se izborimo sa onim što je loše oko nas, da se izborimo sa svojim pogrešnim odlukama. Pušenje nije zdravo i sigurno oštećuje zdravlje na mnogo načina, ali ne znači da će nužno ta oštećenja biti direktni uzrok dobijanja karcinoma.

Ovaj tekst nije napisan da bi se promovisalo pušenje ili umanjile opasnosti od duvanskog dima, naprotiv, najpametnije u svakoj kombinaciji jeste ne pušiti uopšte i tu nema pogađanja. Napisan je da bi se konačno razumelo da postoje sve boje a ne samo crna i bela, da između Severnog i Južnog pola postoji čitav svet a da su ti polovi (krajnjosti) obično bez uslova za život.