Šta je najopasnije kod kovida-19

Govorimo u sadašnjem vremenu, ne istorijski. U pokušajima da se dokaže kako je ovo slab virus, često se iznose brojke koje su, iako delimično tačne, ipak nedovoljno relevantne da objasne epidemiju i njene opasnosti.

Pre više od dve godine sam pisao kako bi izgledao najopasniji virus. Ovaj je vrlo blizu toga. Da krenemo nekim redom.

Smrtnost od ove bolesti zvane Kovid-19 a koju izaziva virus SARS-CoV-2 iz grupe korona virusa se kreće do 3%. Na kraju, sa vakcinisanima, taj procenat će biti oko 1%. Ukoliko se dopusti da uđe tamo gde su ljudi oštećenog zdravlja, procenat raste. Većina će se zaleteti i reći da to nije tako strašno. Uglavnom smrt nepoznatih bića i ne deluje tako strašno, drugačiji su nam aršini kada se radi o osobama koje poznajemo.

Osim onih koji izgube život tokom bolesti, činjenica je da su to uglavnom ljudi sa nekim ranijim bolestima ali i dosta onih koji su bili zdravi, nakon bolesti će doći do smrti otprilike istog broja ljudi zbog akutnih promena na organima, pre svega srcu, mozgu i krvnim sudovima. To je novi talas smrti.

Odavno je poznato da epidemije stvaraju pogodno tlo za razvoj malignih bolesti. Svaka, bez izuzetaka. Na tlu epidemije možemo računati bar toliko smrti od karcinoma sledećih godina.

Rastu brojke, zar ne? Mi već imamo povećanje smrtnosti od skoro 14% a ovo nije bi blizu kraja.

Nakon samog umiranja imamo trajne posledice po zdravlje. Neka američka procena je da čak 17% ljudi ima trajne posledice. 

Dolazimo do drugog dela. Koliki procenat ljudi je ostao bez posla? Koliko ljudi živi u lošim uslovima zbog smanjene zarade? Kako će se to odraziti na njihovo zdravlje? Još smrti.

Koliko ljudi nije pregledano i nije im ustanovljena bolest? Naplata toga tek dolazi, to je još smrti.

Postoje zarazne bolesti sa daleko većim mortalitetom. Neke su strašne, umire i po skoro 100%.

Iz porodice koronavirusa je bilo opasnijih virusa. SARS-1 i MERS imaju značajno veću smrtnost. Upravo ta, tolika smrtnost ne dozvoljava da se epidemija raširi. Na dnevnom nivou umiranja kovid-19 je prestigao druge zarazne bolesti.

Kao da ovo nije dovoljno, na sve dolaze mutacije. Svi virusi mutiraju ali SARS-CoV-2 ima protein koji štiti svoj RNA (RNK) od grešaka tokom replikacije. Tako nema značajnih promena ispoljavanja bolesti. Ipak taj protein ne štiti od skraćivanja, pa imamo sojeve sa kraćim S proteinom što dovodi do lakšeg zaražavanja jer zaobilazi i ono malo nekog prirodnog imuniteta.

Kruna svega je imunitet koji traje kratko, često oko šest meseci. Imamo primere zaražavanja novim sojevima iako postoji imunitet na osnovni.

Šta čini neki virus opasnim? Mora imati dovoljnu smrtnost a ne preveliku. Mora imati inkubaciju koja traje dugo ali ne predugo. Mora delovati na pluća jer se disanjem, kašljanjem i kijanjem izbaci najviše virusa. Infektivnost mora krenuti pre prvih simptoma, par dana. Bolest mora prvih dana imati prilično lak tok. Takođe mora biti priličan broj asimptomatskih pacijenata. Pacijenti trebaju ležati dugo u bolnici. To sam napisao pre par godina.

Da pogledamo kovid-19. Pacijent je infektivan par dana pre prvih simptoma. Bolest počinje prilično lakim simptomima. Pacijent je infektivan dva dana pre prvih simptoma. Ima puno asimptomatskih. Smrtnost nije prevelika ali je dovoljna. Trajne posledice kod mnogih. Pacijenti leže dugo u bolnicama, bolnice su prepunjene. Imunitet traje kratko. Ima novih sojeva.

Kako se rešiti epidemije, pandemije? Samo preventiva. Nema drugog načina. Sve drugo, svaka druga mogućnost, je propala. Nema je.