Dugački kovid

U neko drugo vreme ovo bi zvučalo kao ime koktela. Nažalost, nije. Pojam koji znaju i osećaju oni koji su preležali kovid-19. Nevezano za težinu bolesti.

Počeću od samih osnova kovida-19 i virusa SARS-2 koji je izaziva. Virus je evolucijski došao do toga da oni koji su oboleli još uvek nemaju saznanje da jesu. Zarazni su pre nego osete tegobe, makar dva dana ranije. Kreću se, idu u radnje, na posao. Žive normalan život i seju viruse svuda. Britanci opisuju terminom "Hit&Run" ili objašnjenjem da se radi o pijanom vozaču koji pokosi pešake i nastavi dalje, ne smanjujući brzinu.

Virus uđe u ćeliju, umnoži se, ubije ćeliju i ide dalje. Sve dok ima ćelija ili dok se ne stvore antitela. Tu nema neke filozofije. Više ubijenih ćelija, veća šteta. Napada ćelije koje se nalaze u plućima, mozgu, krvnim sudovima, bubrezima, mišićima. Ubije ih i ode.

Nakon što virus nestane iz tela a ostanu antitela kao čuvari počinjemo da brojimo posledice. Sistem je uglavnom svuda preopterećen pa nema previše obraćanja pažnje na stanje nakon kovida. Ipak možemo da govorimo o nizu različitih problema koji ostaju. Jedan od njih možda obuhvata sve ostale i naziva se Long Covid ili Dugački kovid kod nas.

Pacijenti iako nemaju više bolest ipak se osećaju loše. Ako je to kratak period onda ga nazivamo rekonvalescencija ali ako to traje mesecima onda je nešto drugo.

Probleme možemo objasniti na više načina i verovatno su svi tačni:

- poremećaj funkcije pluća. Telo konstantno dobija manje kiseonika i to se odražava na sve organe, posebno na mišiće

- oštećenje organa, posebno oštećenja ćelija u mozgu. Funkcija postoji ali je nedovoljno dobra.

- mentalni problemi sa depresijom i anksioznošću koji su posledica straha od ponovne bolesti

- produženo trajanje simptoma kovida-19. Iako nema virusa neke tegobe ostanu. Nedostatak ukusa, mirisa, povišena temperatura, otežano disanje, dijareja...  Još uvek nije potpuno objašnjeno. Najčešće ostaje umor koji traje mesecima.

- kod pacijenata koji su bili u intenzivnoj nezi ostaje strah vezan za lečenje.

Ideje koje objašnjavaju, makar donekle, su i da dolazi do poremećaja imunog sistema i napada na zdrave ćelije, druga ideja je da se razvija dijabetes, treća da nakon dugog proliva ostaje poremećaj varenja. Ima govora i da je problem u krvnim sudovima.

Činjenica je da čak do 80% mogu osetiti posledice dugog kovida.

Osnovno pitanje je koliko te tegobe mogu trajati i da li je to karakteristično samo za kovid-19. Tegobe mogu trajati jako dugo, možda i do 25 godina, to su iskustva sa nekim drugim virusnim bolestima. Nije utešno.

Preporuke za one koji osećaju tegobe:

- izbegavanje velikih napora

- pažljivo planiranje aktivnosti tako da nema opterećenja

- stavljanje prioriteta u prvi plan. Radi se ono što je neophodno

Ono što me je rastužilo je da sam čuo da ima ljudi kojima nakon bolesti niko ne veruje. Posmatraju ih kao lažove ili paćenike koji traže pažnju. Nemaju potporu porodice i prijatelja. Potpora društva ne postoji nigde. Jednostavno toga nema. Niko se ne bavi ljudima koji osećaju tegobe nakon bolesti.

Zamislite kako se oseća neko ko je mesec dana bio bolestan a nakon toga ih svi odbacuju, još kada uzmu da čitaju vesti nalete na organizovane grupe koje tvrde da su oni dobili pare da glume bolest.

Sramota. Zaista sramota.