Rdg progresija kovida-19

Слика
Poznato je da promene na plućima mogu da se prate putem CT pregleda. Nesporno je da su rezultati koji se dobiju od velike važnosti za praćenje i dijagnostiku. Ali, CT nije dostupan svuda. Rendgen aparat uglavnom jeste dostupan. Činjenica je da se na njemu ne mogu videti sve promene. Ali kada je zapaljenje veliko vidi se i na Rdg grafijama. Ovo je prikaz slučaja jednog pacijenta i razvoja kovida-19. Radi se o ženskoj osobi starosti 60 godina, bez značajnih bolesti u anamnezi. Nema dijabetes, nema bitno povećanu težinu, živi u odličnim uslovima. Prva grafija je načinjena pet dana nakon početka bolesti. Temperatura do 39.2 C. Teško disanje, malaksalost. Nije primljena na bolničko lečenje. Nlaz deluje prilično uredno. Objektivno se ne može reći da postoji zapaljenje. Pet dana kasnije. Simptomi se produbljuju, jak kašalj, skoro da ne može da stoji i hoda. Evidentni znaci intersticijalne pneumonije obostrano. Petnaesti dan. Počelo je povlačenje tegoba. Pacijent više nema temperaturu ali stan

Antibiotici i kovid-19

Ovo pišem, ne zato što sebe smatram posebno stručnim za izbor terapije, naprotiv, pratim preporuke i ne pametujem. Imam o tome znanja kao i svaki drugi lekar, daleko manje od onih koji se bave terapijom i nijednog trenutka ne pretendujem da ih učim njihovom poslu. Ali, antibiotici se daju šakom i kapom. Da li je to potrebno i čemu to vodi?



Antibiotici

Antibiotici su lekovi koji deluju na bakterije. Uz vakcine su glavni razlog zašto nas ima u ovom broju. Bez njih bi se umiralo mnogo više. Antibiotici su efikasan lek koji leči od bolesti izazvanih bakterijama. I pre nego se znalo šta su antibiotici oni su na neki način upotrebljavani. U istoriji se navode Egipat, Nubia, Stara Grčka, Kina i Srbija (ovo me je iznenadilo, priznajem, prijatno). Koristili su buđav hleb kao preteču savremenih antibiotika.

Moderni antibiotici postoje pre svega zahvaljujući Džonu Parkinsonu (1567-1650) koji je dokumentovao da buđ uništava bakterije (tada nije znao za bakterije ali je preporučio korišćenje buđi). Sledeći u nizu je bio Ser Džon Skot Bardon Sanderson (1870) koji je dokazao da kulture bakterija pokrivenih buđom ne rastu. Sledeće godine Džozef Lister je eksperimentisao na ljudskom telu i kulturu nazvao Penicilinum Glaucium. Džon Tindal je 1875 objasnio efekte Penicilinum Fungus. 1877 Luj Paster je postavio teoriju da bakterije mogu ubijati druge bakterije. 1897 Francuz Ernest Dušens je izlečio infekciju na zamorcu upotrebom Penicilinum Glaucium. Ali, ono što je uvelo pravu revoluciju je bilo od strane Aleksandra Fleminga, koji je 1928. godine otkrio lizozim i penicilin notatum. Već 1932 Gerhard Domagk je otkrio sulfonamide.

Ono što je važno istaći ANTIBIOTICI NE LEČE VIRUSE.



Covid-19 i antibiotici

Ovo sve zajedno pišem jer kod svakog pacijenta koji je došao na slikanje pluća vidim da je terapija - antibiotici. Kod jednog pacijenta, star 45, bez temperature, sa urednim Rdg nalazom, terapija je bila 3 kutije Hemomicina, 1 kutija Pancefa i 1 kutija Panklava. Čemu to? Pogledao sam protokole za kovid-19 i nisam našao da se propisuju, niti preporučuju. Osim u bolničkim uslovima kada postoje znaci razvijanja bakterijske infekcije.

Zašto se daju u toj meri? Nije jasno. Da li je to neka vrsta placeba? Da umiri pacijenta i lekara, jer, kao dao je neku terapiju. Neće delovati preventivno na bakterijske infekcije. Oštetiće "dobre" bakterije, potpuno će poremetiti creva. Ne zaboravite, jedan od oblika kovida-19 ide sa teškim prolivima.

Po podacima samo 3.5% pacijenata ima koinfekciju dok se sekundarne infekcije razvijaju kod 14.3% pacijenata na bolničkom lečenju. Uopšte ne govorimo o pacijentima koji su kući i ne postoje razlozi da im se propisuju antibiotici.



Rezistencija na antibiotike

Bakterije pokušavaju da opstanu. Posledica zloupotrebe je stvaranje rezistentnih sojeva. To znači da se radi o bakterijama na koje ne deluju antibiotici. Sojevi na koje upšte ne deluju se nazivaju "superbugs", makar kod Amerikanaca.

Šta to znači u praksi? To znači da se možemo vratiti u stanje pre antibiotika. Antibiotici se ne razvijaju tom brzinom kojom se razvija rezistencija. Ovim tempom nećemo imati načina da lečimo tuberkulozu, meningitis, bakterijska zapaljenja. Ma, umiraće se od ogrebotina.

Penicilin je pušten u promet 1941. godine. Već se 1942. godine javljaju rezistentni sojevi. Kada govorimo o Azytromicinu (Hemomicin) on postoji od 1980. godine. Rezistentna gonoreja se javila 2011. godine.

Ponavljam, ne pametujem i ne solim pamet ikome. Ko leči pacijenta treba da zna razlog zašto daje antibiotike, ali činjenica je da se daju bez ikakvog razloga. Ne samo kod nas. Postoji neka procena da je kod 71.8% pacijenata dat antibiotik a realna potreba je bila kod 3.5%. Opet napominjem kod 3.5% na bolničkom lečanju.
Ako ovim napravimo rezistenciju imaćemo veći problem od kovida-19. Znam u da u protokolu za lečenje ne piše da se daju antibiotici (van bolnice). Zašto se to ne poštuje?









Коментари

Популарни постови са овог блога

Moj Kovid-19

Lekari koji odbijaju vakcinaciju protiv Kovida-19

Kvantna Medicina - šta tu nije jasno?