Černobil - zločin zbog koga niko nije odgovarao

Na pomen reči Černobil i umiranje, svi će reći - radijacija. Koliko ljudi je ubila ta radijacija? Recimo 43. Prosto, znam da veliki broj ljudi to ne može da prihvati. Više im odgovara ideja o milion mrtvih. Kao da žele da su mrtvi svuda po ulicama od radijacije. I da bude što gore. I da je sve što je loše samo zbog radijacije. Nije to naš izum. Eno, vidim neke postere kod Amerikanaca koji uporno forsiraju LNT model: 400 od 2000 će umreti zbog radijacije.

Krivci za nesreću u Černobilskoj elektrani Lenjin su kažnjeni zatvorom. Sad, da li su to baš pravi krivci, kome je to važno? O tome sam već pisao. Odmah nakon incidenta desio se jedan drugi, nekažnjeni zločin. Za razliku od Černobila koji je imao malo žrtava ovaj je imao milion, procena je ustvari oko 985.000 plus ko zna koliko, teško je proceniti.

Udruženo, senzacionalistički mediji i loši lekari su proizveli novu bolest - radiofobiju.


Radiofobija


Nakon incidenta je krenula lavina dezinformacija. Krivi za to jesu i Sovjetske vlasti, ćutali, lagali. Jedan deo, jer nisu hteli da priznaju istinu, drugi deo, jer je nisu ni znali. Ali, ne samo Sovjeti. Nisu oni terali novinare da lažu i izmišljaju. Nisu oni uticali na lekare da zastrašuju zdrave ljude.

Nakon incidenta, na teritoriji Rusije, Belorusije i Ukrajine je krenuo strah i defetizam. Smatrali su da nema nade, da su prezračeni i da će umreti od radijacije. Smrtnost se povećala. Uzrok nije bila radijacija već strah od nje. Prosečna dužina života je opala sa 65 na 58 godina. Povećao se broj depresija, alkoholizam je narastao i prešao u fatalistički. Broj samoubistva je naglo skočio.

O tome je pisao moj kolega L.A. Iliyn koji je bio član Komisije na licu mesta. On je uveo termin Sindrom Radijacione Fobije. To je preraslo u radiofobija.

Nakon nesreće je krenuo talas histerije. Ljudi su se utrkivali ko će dati goru prognozu. Nakaznost dece, karcinomi, to je postalo glavna tema. Ne pijte mleko, ne izlazite napolje, ne jedite salatu. Zračenje, ludilo. Sećam ga se i ja. Vlade su se utrkivale da dokažu kako je zračenje, radioaktivni oblaci i padavine...kako je to strašno. Nuklearna energija je satanizovana. Evo kod nas je uveden moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i još uvek je na snazi.

Posledica toga se procenjuje na 985.000 nepotrebnih abortusa širom Evrope. Milion nepotrebnih abortusa. Sve zbog iracionalnog straha od radijacije. U Grčkoj se procenjuje na oko 2500 nepotrebnih abortusa, radijacija u Grčkoj je bila u granicama normale. U Skandinaviji oko 33.500 nepotrebnih abortusa.U Italiji nekoliko hiljada. U Španiji nekoliko hiljada, nije bilo ni minimalnog povećanja radijacije niti je bilo bilo kakvih radioaktivnih padavina.



Kažu da je u Nemačkoj u privatnim klinikama minimalno 45.000 abortusa urađeno zbog straha od nepostojeće radijacije.

Kako je jedina relevantna opasnost bila od radioaktivnog joda a vreme njegovog poluraspada je 8 dana, onda znači da ga nije bilo duže od 90 dana čak ni u Pripjatu a kamoli negde dalje.

Neke bezvezne priče o radiaktivnim elementima na i u biljkama, tipa cezijuma su priče za malu decu. Količina koja bi trebala da se unese je toliko velika da ga je nemoguće uneti (da ne pominjem da ne bi trajao godinu dana). Recimo ako bi se godinu dana konzumirao samo spanać napunjen cezijumom, ništa drugo, doza radijacije bi bila manja nego jedan CT pregled. Slično važi za vodu.

Zbog moratorijuma na nuklearne elektrane, procena je da je od 1986. do sada u Evropi bilo 7 miliona nepotrebnih smrti zbog termoelektrana na ugalj.

Primer koliko je Radiofobija katastrofalna najbolje možemo videti na primeru Fukušime.


Radijaciona histerija


2011. godine desio se Tohoku zemljotres. Epicentar je bio ispod mora. Magnituda zemljotresa je bila 9.1 stepena. Jak, razarajuć, katastrofalan. Njega je pratio još gori cunami. Talasi su bili visoki 8 metara. Ukupno je bilo više od 20.000 žrtava.

Posledica toga je nesreća u nuklearnoj elektrani. Broj žrtava zbog radijacije je bio 0 (nula).

Da pogledamo vesti. 51% vesti je bio o nuklearnom incidentu. Sve ostale vesti, zajedno sa zemljotresom i cunamijem, politikom, sportom, događanjima u svetu, u kulturi, umrlicama preostalih 49%.

Posledica radijacione histerije je 1599 mrtvih u paničnom bežanju, sa velikim brojem samoubistava. Doza zračenja je bila prosto smešna u odnosu, recimo na Černobil i tolika, da je pitanje da li bi iko bio ozračen da dobije karcinom u narednih 20 godina, a ne da strada od akutnog radijacionog sindroma (26 u Černobilu).


Ne, to nije bio kraj histerije. Ni u Japanu ali ni u svetu. Štampa je maltene tražila linč naučnika koji su govorili da nema opasnosti (kao ja sad). Naučnici su ućutali, brinuli su za svoj ugled u zajednici (ja izgleda ne brinem).

U Kini je nastupila panika. Jodirana so je pokupovana. To što so nema nikakve sličnosti sa tabletama joda, nikoga nije bilo briga. U demonstracijama u Indiji jedna osoba je poginula a 20 povređeno.

Neviđena panika je pogodila i Ameriku. Proširila se neka mapa navodnih letalnih padavina. Čak su medicinske vlasti preporučile uzimanje tableta joda pa je i tamo nastala nestašica.

U Nemačkoj je vlada odlučila da zatvori nuklearne elektrane što je dodatno dovelo do zagađenja. Zbog toga su morali da nabave dodatne količine ruskog gasa pa su Rusi zaustavili gašenje prastarih nuklearnih reaktora kako bi imali dovoljno struje za sebe, iako su to reaktori tipa Černobiljskog, pogrešnog dizajna.

Naprosto nastavak histerije

Radiation woo

Rendgeni na aerodromima - totalna histerija. Zračenje tih aparata je besmisleno u odnosu na sam let avionom. Ali protesti, paranoja, užas. Sve je to dovelo do invazije na privatnost, pretresa, divljanja. Bitno da su paranoici bili zadovoljni. Doveli su do tzv "sigurnosnog pozorišta".

Bežična komunikacija, 3G, 4G i 5G - sada je posebno jaka. Neka maloumna osoba (možda ipak američka administracija zbog trgovinskog rata sa Kinom) je smislila da se drveće seče da bi se instalirala 5G mreža. I da je 5G mreža smrtonosna. Ne znam koliko neko treba biti plitkog uma da poveruje u to. Posebno zanimljivo je da prednjače navodni proruski nacionalisti. To su oni koji, navodno, toliko puno mrze Amerikance da prenose sve što potiče iz Amerike, tipa autizma zbog vakcina, kreacionizma, ravne zemlje i niz sličnih budalaština. Praktično rade po naredbi nekoga u Americi. Štetnost wifi i ostalog je desetak puta manja od obične svetlosti, jako štetno dakle.

Fluorisanje vode - fluor se koristi u procesu obogaćivanja uranijuma, znači, po njima je radioaktivan. Što nije niti može biti, koga je briga.

Osiromašeni uranijum - klasičan primer paranoje kod nas. Strah od uranijuma je potpuno iracionalan. Ne postoji nikakvo opravdanje za njega ali kod nas buja. Izmišljaju se epidemije, histerija raste iz dana u dan.

Woodpecker, Ruski detlić - ovo je deo legende. Duga 1 se zove ogromna antena koja se nalazi u iseljenoj zoni Černobila. Služila je kao sistem za rano obaveštavanje napada na sovjetsku teritoriju ali i kao uređaj za ometanje svih signala iz susednih zemalja. Kada se uključi čuo se zvuk sličan onom koji proizvode detlići. Teorija zavere je da su Rusi namerno, putem tog uređaja, izazvali havariju u Ukrajini, pandan HAARP teoriji zavere. Podjednako smislen (čitaj: besmislen).

Magnetna rezonanca - evo je pod verovali ili ne, ima pojedinaca koji tvrde da je i to radijacija koja izaziva tumore. O da, čak i jedan naš Profesor Medicinskog Fakulteta, cenjeni lekar na visokom položaju to tvrdi. Dobro, tvrdi on i da osiromašeni uranijum izaziva neurološke poremećaje i da se sve to leči sodom bikarbonom i lukom ali slušaju ga ignoranti, jadni i bedni u svom neznanju.

Ne kažem to ja ali kažu u Rational Wiki: What do you mean nobody could be that stupid? Eto, može. Neko ide okolo i dere se na sav glas: Kraj je blizu, kraj je blizu! Neko se dere a masa sluša i guta bez glasa, veruju. Tako to ide sa verovanjem umesto znanjem. Veruje se onom ko se dere najglasnije. Tamo gde je znanje potisnuto caruje glupost. Bilo je toga kroz istoriju itekako. Svaki put se završilo loše. Ne miriše mi ni da će sada biti bolje.
Strah od radijacije je nepotreban, posebno od malih doza. A paranoja i histerija su tek sulude.
Moram pomenuti i svetle primere kao što je Prof Geraldine Gerry Thomas iz Londona, osoba koja je direktno pomagala nakon nesreće u Fukušimi, osoba koja direktno radi sa uzorcima tkiva iz Černobila, iz njenih predavanja sam mnogo naučio. Onda Professor S Yamashita, Nagasaki University, Akedemik MD Tonko iz Kijeva, Akademik Lušinikov iz Obninska, Professor A Sherry, Dalton Nuclear Institute, Manchester University, Professors R Grimes, B Lee, Centre for Nuclear Engineering, Imperial i ostali koje sam već ranije pominjao.


Odete kod lekara a on vam kaže - Kraj je blizu, prezračen si! Pa da li si ti onaj nesrećnik, propovednik, iz filmova koji ide i upozorava ili si lekar? Pobogu, nauči nešto. Uvek sam šokiran kada lekari, pogotovu oni moje struke, ne znaju ništa o radijaciji.
Tako je bilo nakon Černobila. Ode trudnica kod lekara i lekar joj mrtav 'ladan kaže - Kraj je blizu, prezračena si, ne smeš da rodiš dete. I tako, milion žena. Jer radijacija...
Evo, mislio sam da prećutim ali to ne bih bio ja. Hajde razni nazovi zeleni pokreti, da li vas je sramota zbog ovih brojki? Da li vas je sramota zbog histerije koju pravite? Znam da nije, jer...radijacija.



Moram da dodam objašnjenje zašto su imena pisana engleskom transkripcijom umesto prevedena na naš jezik (ima ljudi kojima to smeta). Podaci koje imam su uglavnom iz Černobiljske Banke Tkiva. To je međunarodna institucija koja čuva uzorke tkiva ljudi koji su prezračeni u nesreći. Uzorci se nalaze u Kijevu (Ukrajina), Obninsku (Rusija) i Londonu. Imena sam preneo u obliku u kome sam ih dobio od njih. Kako se ruski i ukrajinski razlikuju u izgovoru, nisam želeo da navedem pogrešno. Primer je već samo ime mesta: Černobil, Černobilj ili Čornobilj. Inače, zalažem se za univerzalne skraćenice, kako bi bile razumljive svuda u svetu. Zato je kod mene DNA a ne DNK i slično. Da ne bi bili izgubljeni u prevodu.
Prvi deo možete pročitati ovde
Drugi deo možete pročitati ovde

Коментари

  1. A kako bi velike sile vladale svetom da ne postoji strah od radioaktivnog uništenja masovnim nuklearnim napadom?
    Nikoga mne plaši što će u deliću sekunde ispariti u epicentru ili ili biti raskomadan u zoni udarnog talasa eksplozije. Ljude plaši što će biti ozračeni i što će dobiti rak i što će im se deca i unuci i praunuci rađati s deformitetima a na tom terenu ništa neće moćži da živi hiljade godina.
    Osim bijaka, životinja, ptica, insekata i ljudi kao u Hirošimi i Nagasakiju.
    Tako da tu histeriju možda namerno šire i same velike sile i vojni stratezi.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Polemika je sasvim u redu. Tekstovi puni mržnje i besmisla neće biti objavljeni. Cop/paste tone teksta sa wikipedije neće biti objavljeni, jer, nalaze se na wikipediji. Cenim tuđe mišljenje i stavove, izvrtanje činjenica ni malo. Nisam dokon da hiljadu puta pišem ono što se može saznati za jedan minut pretrage, tipa alfa čestica ima domet 4 cm, uranijum nije kancerogen, vakcine ne izazivaju autizam, H1N1 je užasno opasna bolest, pandemija je bila stvarna, virusi postoje i slično....

Популарни постови са овог блога

Šta raditi ako dođe do epidemije virusa korona (SARS-CoV-2)

HBO Chernobyl vs Černobilj (real life). Kolika je cena laži?

Kvantna Medicina - šta tu nije jasno?