Černobil - incident ili katastrofa

Prošlo je već 33 pune godine od tog sudbonosnog događaja koji je svima u uši usadio ime - Černobil ili Černobilj (kažu da se tako izgovara). Za Černobilj i Pripjat pre toga skoro niko van tog regiona nije čuo, niti bi čuo da se nije desio incident u koji je umešana radijacija. Trenutno ide serija koja pokušava da prikaže šta se dešavalo. Za sad uz dosta izvrtanja istine. 

Šta se stvarno desilo?

Serija će svakako doneti novu dozu paranoje. Ipak, jedan deo kojim se serija bavi, je tačan, makar je delić tačan. Sovjetske vlasti su želele da sve prikriju. Postoje dva nivoa prikrivanja.

Pripjat

Lokalno prikrivanje

Kada se desila eksplozija, vrh lokalne politike je pokušao da umanji značaj i prikrije prava dešavanja. Vatrogasci su pozvani da gase požar, niko nije ni pomislio da im kaže da je došlo do eksplozije reaktora i da postoji velika nuklearna opasnost. 

Ujutru nakon eksplozije Vasilij Vasiljevič Durdinec, u to doba Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine, pozvao je tadašnju Predsedavajuću Prezidijuma Ukrajinske Skupštine (RADA) Valentinu Ševčenko i tek na kraju razgovora joj je pomenuo da je bio neki požar ali ništa važno, ljudi se šetaju, rade, idu na pecanje.

Valentina je telefonirala Volodimiru Vasiljeviču Ščerbitskiju, glavnom u Komunističkoj Partiji Ukrajine, neformalno najvažnijem čoveku Ukrajine. On je već bio obavešten (ne zna se kako) i obavestio je centralne vlasti u Moskvi koje su napravile komisiju.

Valentina se smatra jednom od 5 najznačajnijih žena Ukrajine.

Durdinec je kasnije bio Premijer Ukrajine.

Černobilj

Centralno prikrivanje

Iako je, u startu, vrh SSSR reagovao upravo onako kako je neophodno ipak je zbog nedostatka tačnih informacija sve kasnilo. Komisija je bila sastavljena na brzinu. Vođa komisije je bio Valerij Aleksejevič Legasov, neorganski hemičar, u to vreme direktor Kurčatov Instituta za Atomsku Energiju. Bio je član Akademije Nauka. Podneo je izveštaj o incidentu na sastanku IAEA u Beču već augusta 1986. godine.

Valerij Legasov

Ubio se na godišnjicu nesreće. Obesio se. Pre toga je snimio audiokasete na kojima, tvrdi se, postoji priča o tome kako su centralne vlasti prikrivale istinu. Da li stvarno postoje kasete, nisam potpuno siguran. Delovi se mogu naći na netu. Navodno autentično ali je većina izbrisana. Jeljcin ga je posthumno proglasio za Heroja. Priča ide ovako (ne garantujem za tačnost):

Na sastanku kod Gorbačova, nakon incidenta, GA Šašarin, Ministar Energetike je rekao da su znali da je reaktor loš. Ne samo to, pravo stanje reaktora i mogućnost nesreće je prikrivena i od osoblja koje radi tamo. Nuklearke u Smolensku, Kursku i Lenjingradu su bile u još gorem stanju. Incidenti su prikrivani. U Lenjingradu je bio sličan 1976. godine a i u Černobilju 1982. 

Efin Slavski, ministarstvo za izgradnju je dodao da u Lenjingradu postoji pukotina u turbini a da ako eksplodira to će tek biti katastrofa. Potrebno je da postoje 26 šipki grafita a ima ih samo 6.

Tada je jasno rečeno da su reaktori loši. Gorbačov je bio veoma besan. Navodno je rekao da su zapošljavanja preko veze, laži, prikrivanja, pravljenje čitavih sistema laži u kojima niko ne zna koji reaktor se gde nalazi. Rekao je da će obavestiti Istočnu Nemačku za opasnosti i da će reaktori u Smolensku, Kursku i Lenjingradu biti ugašeni. Ipak 1992. se u Lenjingradu desio incident ali bez težih posledica.

Ostali poznati članovi komisije su bili Evgenij Velikov, jedini stvarni ekspert za nuklearna postrojenja, meteorolog Jurij Izrael, radiolog Leonid Iljin. U trenutku kada su stigli na lice mesta, već je bilo 2 žrtve i 52 obolela na bolničkom lečenju. Oni su tek prvi zvanično rekli da je reaktor stradao i naredili evakuaciju koja je počela 36 sati nakon incidenta. 

Sovjetske vlasti nisu javno priznale incident. Prikrivali su. Za sve se saznalo tako što se oglasio alarm u Švedskoj u Nuklearnoj Elektrani Forsmark. Prvo su pomislili da kod njih "curi" radijacija. Nakon toga je vlast priznala minorni incident, jednom rečenicom. TASS je uglavnom obaveštavao kako je u USA bila nesreća u Three Mile Island nuklearnoj elektrani.

Ševčenko je bila prvi političar koji je došao u Černobil (tako ona scena u seriji kada u 5h ujutru političar na sastanku u elektrani naređuje da se krije je čist laž). Parada u Kijevu za 1. maj nije otkazana, samo je skraćena.

Zanimljivo je da je tek Putin dozvolio da se saznaju tačni podaci. Uostalom njegov savetnik za nauku je bio Evgenij Velikov. Ukrajina je takođe dozvolila da dokumenti izađu u javnost. Jedna od pretpostavki je da je to ustvari ono što je Legasov snimio. Pre ove nesreće bilo je čak 29 manjih incidenata od kojih je 8 bilo zbog grešaka nestručnog osoblja. Elektrana je vođena katastrofalno loše. Osuđeni Diatlov objektivno pojma nije imao o rizicima i kvarovima.

Šta se desilo te noći?

O tome kako je eksplodirao sam reaktor neću trošiti reči, greška je u konstrukciji reaktora. Nakon eksplozije nisu znali šta se dešava. Dozimetri koji mere veće radijacije su bili zaključani. Onog trena kada su videli velike komade grafita van zgrade bilo je jasno, moralo je biti jasno šta se desilo.

Vatrogasci su obavešteni u 1:26h, već u 1:28 su bili na mestu vođeni poručnikom Volodimirom Pravikom (preminuo 9. maja). u 1:35h stižu vatrogasci iz Pripjata koje predvodi Kibenok. U 1:40h stiže vatrogasna brigada koju predvodi Telijatnikov. U 3:30h stižu vatrogasci iz Kijeva. Niko nema opremu koja štiti od radijacije. U 6:35 sve vatre su bile ugašene sem samog jezgra reaktora.

Samoubilačka misija

Jedna od najzanimljivijih priča ispričanih te noći je o "samoubilačkoj misiji". Inžinjeri Aleksej Ananenko i Valerij Bezpalov, praćeni supervizorom smene Borisom Baranovom su u zaštitnoj opremi ušli u visoko radioaktivnu vodu da bi otvorili ventile. O tome je napravljeno više drama i TV emisija. U dramama umiru te noći u samoj zgradi nakom uspešne misije (izgleda i u seriji). Ipak smatraju da su umrli kasnije u bolnici. 

Totalna laž.

Baranov je umro 2006. godine od srca a ostala dvojica su još živi. Baranov se vodi još uvek na nekim spiskovima umrlih, on je taj 29.

Radijacija

Glupo je porediti nuklearne bombe i nuklearne incidente ali količina radioaktivnog materijala je kod Černobila bila 400 puta veća nego nakon atomskih bombi u Hirošimi i Nagasakiju. Većina radioaktivnog materijala je završila na teritoriji Belorusije, onda Ukrajine i Rusije. Cela Evropa je više/manje bila pogođena. Ipak van pomenutih zemalja najviše radioaktivnog materijala je bilo na Alpima i Škotskim planinama.

Najveća radijacija je došla od xenona-133 sa poluraspadom od 5 dana, oko 5200 PBq. Ono najvažnije je bilo od radioaktivnog joda 1760 PBq a bilo je još cezijuma, stroncijuma i telurijuma. Praksa je pokazala da je za hronične posledice odgovoran samo jod.

Na licu mesta je poginuo jedan radnik od posledica urušavanja zida. Još jedan je poginuo, tj umro u bolnici nekoliko sati kasnije kao posledica opekotina. U narednom periodu, negde do jula meseca preminulo je još 29 osoba za koje se sa sigurnošću može reći da su primili veliku dozu radijacije i jedna i jedna zbog začepljenja koronarnih arterija (u zadnjem izveštaju je brojka smanjena na 28).

Akutni radijacioni sindrom je dijagnostifikovan kod 237 osoba i kasnije kod još kod 134. Još 19 radnika je umrlo do 2004 godine ali nijedan od bolesti vezanih za radijaciju. 6 vatrogasaca je umrlo zbog radijacije a ne svi koji su došli.

Fabrika Jupiter

Nakon eksplozije, na lice mesta, radi raščišćavanja, je došlo 200.000 ljudi a kasnije se njihov broj povećao na 600.000 ljudi iz svih krajeva Sovjetskog Saveza. Tih prvih 200.000 je primilo oko 100 mSv radijacije, 20.000 je primilo 250 mSv a oko 1000 (uglavnom radnici elektrane) njih čak oko 500 mSv. Poređenja radi, u Ramsaru godišnje prime oko 272 mSv, na Marsu oko 400 mSv a dolina Loare oko 440 mSv. Niš oko 2.5 mSv, Niška Banja 9 mSv, Beograd oko 2 mSv...


Grad Pripjat se nalazi na 3 km od Chornobilja (ukrajinski naziv, valjda sada onaj koji treba da se koristi). To je bio novi grad, pravljen zbog elektrane. Stari Černobilj je 20 km dalje. Kijev 130 km udaljen. U zoni od 30km od elektrane je živelo 116.000 ljudi. Oni su raseljeni. Oko 1000 se vratilo da živi. Elektrana je nastavila da radi do 2001 godine. Raseljena zona koja je zahvatala površinu od 2800 kvadratnih kilometara je proširena na 4300 kilometara. To je rađeno po kriterijumu od 350 mSv ukupne zaživotne izloženosti iako je već radijacija spala na ispod 4 mSv.

By Darek83 - Own work, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=22527640

U Pripjatu je nastavila da radi jedna fabrika (Jupiter) kao i bazen za rekreaciju likvidatora (na slici gore).

Dugotrajne posledice po zdravlje i okolinu

Evidentno je bilo postojanje Crvene Šume. To je zona blizu Pripjata u zoni evakuacije. Najveće doze su zabeležene u toj šumi. Borovi su "umrli" kao posledica radijacije i pocrveneli. Uklonjeni su buldožerima. Očekivano je da tamo više neće biti života ali je on buknuo u novom ruhu, sa vrstama koje nisu postojale ranije u toj oblasti.

Životinjski svet sada tamo živi kao u nekom raju, nema ljudi, vratile su se vrste kojih nije bilo. Nadam se uskoro da odem i vidim kako izgleda, svojim očima.

Posledice po ljude

E tu nastaje prava drama. Zahvaljujući skandaloznom, nenaučnom principu zvanom LNT, nakon incidenta su se prosto gađali brojkama.

Prve skromne procene su bile da će biti oko 4000 smrti od karcinoma ali su ih brzo odbacili kao premalo. Onda je procena porasla na najmanje 40.000 a Greenpeace je izašao sa pouzanom brojkom od najmanje 200.000 mrtvih od karcinoma. Prednjačio je neki Jabolkov koji je lupio brojku od milion ljudi umrlih od karcinoma (na 100.000 evakuisanih ili ukupnom području gde živi oko 5 miliona ljudi). To bi značilo da svi u zoni imaju karcinom. Kasnije je brojka proširena na čitav svet, što je tek posebno debilno. Ipak ustanovljeno je da je plaćen od antinuklearnog lobija. On je Wakefield radijacije.

Prošle su godine i godine. Potvrđeno je 8 sigurnih smrti od karcinoma i još 7 verovatnih (više od uobičajenog broja). To se dešava u zoni gde nedostaje jod u ishrani i gde je i pre toga bio zabeležen porast. To je moglo biti izbegnuto da su deci dali dovoljno joda. Broj leukemija, to bi trebalo biti najvažniji pokazatelj, nije porastao. Nije porasla incidenca niti jednog tumora.

Deformiteti dece po rođenju, nije bilo porasta. Uprkos horor pričama, istina je prosta, nema porasta. Sad uporedite sa stanjem kod nas gde je neko izmislio kancerogenost uranijuma. Tamo gde je stvarno bilo porasta radijacije nema povećanja incidence, kod nas je izmišljaju. Bez ikakvih naučnih osnova. Sramotno.

E nešto je poraslo, broj samoubistva i ubistva. Da to nije zbog radijacije? Hajde uranijumski svedoci, smislite nešto.

Inače kada govorimo o brojkama, tamo gde je bilo radioaktivnih padavina zabeležen je porast do ukupno 4 mSv (Niška Banja prirodno 9mSv a Ramsar 272 mSv)

Šta smo naučili?

Osim činjenice da nuklearna industrija ne trpi amatere i nepotizam, saznali smo nešto važnije:

LNT je najobičnija glupost 

Sva predviđanja po LNT modelu su se pokazala katastrofalno pogrešna. Trebalo je punih 6 godina da se prihvati ta činjenica ali LNT je još uvek zvanična teorija koju forsira pre svega USA (kažu stručniji od mene da je razlog naftna industrija i sve pridružene). Tako da čista srca mogu reći da naši uranijumski svedoci koji se busaju u patriotska pleća, svesno ili nesvesno, rade za interese američke industrije. Svi do jednog navodno mrze Amerikance.

Tu negde leži i objašnjenje zašto se Amerikanci ne trude da dokažu da uranijum nije kancerogen, odgovara im antinuklearni lobi. Ko finansira različite zelene grupacije, procenite sami.

Ova tema je velika i bitna. Zato sam je podelio na više delova. U sledećem nastavku ću pisati samo o ljudima koji su bili umešani a u zadnjem o Radiofobiji.
Serija tekstova koje pišem je posvećena nauci i istini. Laž i paranoja nikada nisu dobre niti potrebne.
Nakon Černobilja slede tekstovi o nuklearnom otpadu i novi o radonu.
Žalosno je koliko ljudi malo znaju o radijaciji a koliko mnogo vole da se plaše od nje. Kao mala deca od mraka. Još kada javno govore o tome, tek je to bruka.

Pogledao sam drugu epizodu serije Černobil. Kakva paranoja, strašno. Ma šta je bitna istina, bitno je prodati laži.

Drugi deo ovde
Treći deo ovde