Da li radijacija skraćuje život?

Uporno insistiranje na linearnom modelu radijacije (LNT) kao jedinom, neprikosnovenom modelu, dovelo je do niza pogreški. Za one koji su neupućeni, LNT model podrazumeva da ne postoji bezbedna doza radijacije i svaka, bukvalno svaka, doza može da izazove karcinom u krajnjoj odrednici.

Čitava teorija je nastala pogrešnim tumačenjem eksperimenata i falsifikovanjem rezultata. Tu je bilo još nekih čudnih okolnosti. Nazvao sam ih u prethodnim tekstovima, možda preoštro, bez dokaza koji su meni dostupni, sledbenicima novca. Priznajmo, suviše je sumnjivih okolnosti. Preporuke za čitav svet donosi grupica koja ne radi za državu već za privatnika kome nuklearna energija predstavlja konkurenciju. 



Problem je što takve odluke mogu dovesti u sumnju i one koje su ispravne. Ako interesna grupa, kojom predsedava matematičar, donosi strogo medicinske modele, šta je sa ostalim postulatima lečenja? Da li su i oni pogrešni? Krivica radijacije za skoro sve karcinome. Jednostavno, glupo je.

Pogrešiš dijagnozu, kriva je radijacija. Daš pogrešan lek, kriva je radijacija. Za svaku smrt okriviš radijaciju. Sve ostalo je ok, samo radijacija ne valja. Ipak, to je totalna glupost.

Moglo je to da ide tako sve do posle Černobilja. To je bila kulminacija. Umesto da bude na desetine hiljada mrtvih, po LNT, bilo je 28 i još 15 zbog karcinoma tireoidee. Počelo je više ljudi da sumnja u, tada već dokazane, laži. Ipak i dalje važi isto. Mada se prećutno priznaje da nije baš skroz tačno.

LNT je uveo i pojam kolektivna doza. To je skup svih doza zračenja na čitavu populaciju i na osnovu tako dobijenih velikih brojeva je pretpostavlja broj smrti izazvanih zračenjem. Ako prosečno svaki čovek primi godišnje 5mSv onda po tome godišnje od radijacije umire 1.8 miliona ljudi od karcinoma.

Problem je što običan metabolizam mnogo više i češće oštećuje ćelije a postoji i odličan mehanizam zaštite.

WHO i dalje tvrdoglavo sve računa na osnovu LNT. Ostale organizacije pokazuju da polako shvataju da taj model ne važi za male doze. Tako ICRP još 2007. godine donosi preporuku da se LNT ne može koristiti kao alat u epidemiološkim studijama.

UNSCEAR u potpunosti odbacuje LNT kao model kada se radi o malim dozama.

Tajvanska studija


Najneverovatnija priča o radijaciji se desila u Tajvanu. Više od 10.000 ljudi u Taipei-u je više od 20 godina živelo u prostoru koji je bio zagađen Kobaltom Co60. Primili su doze do 87 mGy. Kada se preračuna incidenca karcinoma koja je tada bila, duplo manja nego recimo u Norveškoj, po LNT modelu gotovo sigurno najmanje 247 ljudi iz te grupe mora umreti od karcinoma.

Brojke govore suprotno. Od karcinoma je umrlo samo 7 osoba. To je 3% od očekivane smrtnosti. To je drastično manje nego što je smrtnost od karcinoma ljudi koji nisu ozračeni.

Po LNT modelu najmanje 46 deteta je moralo biti rođeno sa malformacijama. Rođeno je samo 3. Opet drastično manje nego u normalnoj populaciji.


Adaptivni mehanizmi


G. Olivieri, J. Bodycote i S. Wolff sa Univerziteta Kalifornija su vršili eksperimente na limfocitima. Oni su zračeni tricijumom i x-zracima. 

Došlo se opet do rezultata koji su neočekivani. Ćelije koje su prvo zračene niskim dozama a nakon toga visokim, imali su značajno manje aberacija nego ćelije koje su zračene samo visokim dozama. Po LNT modelu moralo bi biti obrnuto.

Po eksperimentu, koji je više puta potvrđen, niske doze dođu kao svojevrsna "vakcina" koja štiti od visokih doza.



Najveći doprinos ispitivanjima je dala tzv Grupa Oslo.

Njihov zaključak je da male doze zračenja omogućavaju ćelijama da se adaptiraju na kasnije loše uslove. Ovaj mehanizam ne važi za visoke doze.
Ćelije su unapred programirane da spreče razvoj maligniteta.

Ovo što prenosim su objavljivali Einar Sakstuen, Eli Olaug Hole, Erik Pettersen, Nina Jeppsen Edin i Thormod Henriksen, fizičari, biofizičari i medicinski fizičari.


Po ko zna koji put se pitam kada će najzad da se shvati da se radijacija ne može kriviti za sve. Rezultati govore da su niske doze radijacije korisne. Visoke doze nisu.
Sledeći put ću pisati o radonu, ponovo. Prvi put kada sam pisao podaci su bili po LNT modelu. Ovaj put nećemo napraviti tu grešku.
Za one koji i dalje ne shvataju suštinu:
Uklanjanjem niskih doza radijacije iz spektra izazivača karcinoma, dolazimo na korak bliže istini i suštinskom pitanju - šta tačno izaziva karcinome?
Odgovor na to pitanje približiće i odgovor na pitanje - kako da lečimo karcinome?

Коментари

  1. Stres je mnogo veća radijacija. Od toga se bogme oboljeva drastično.

    ОдговориИзбриши
  2. Aleksandar Živković24. април 2019. 17:33

    Kakva je situacija sa rizikom po zdravlje, što se tiče rendgenskih snimaka (pluća, zuba itd.)?

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Polemika je sasvim u redu. Tekstovi puni mržnje i besmisla neće biti objavljeni. Cop/paste tone teksta sa wikipedije neće biti objavljeni, jer, nalaze se na wikipediji. Cenim tuđe mišljenje i stavove, izvrtanje činjenica ni malo. Nisam dokon da hiljadu puta pišem ono što se može saznati za jedan minut pretrage, tipa alfa čestica ima domet 4 cm, uranijum nije kancerogen, vakcine ne izazivaju autizam, H1N1 je užasno opasna bolest, pandemija je bila stvarna, virusi postoje i slično....

Популарни постови са овог блога

Šta raditi ako dođe do epidemije virusa korona (SARS-CoV-2)

HBO Chernobyl vs Černobilj (real life). Kolika je cena laži?

Kvantna Medicina - šta tu nije jasno?