Istorija pogrešnih shvatanja radijacije kao uzroka karcinoma

Zahvaljujući osiromašenom uranijumu smo dobili priliku da razgovaramo o radijaciji. Za sada nas nekolicinu koji iznosimo istinu satanizuju i provlače kroz medijsko smeće. Deklarišu nas kao izdajnike, plaćenike, maloumnike a protiv nas dižu svoje armije sledbenika, uglavnom antivakcinaše, ultradesničare i paranoike koji u svemu vide neku zaveru.

Zar je u našem društvu toliko strašno reći istinu? Ne shvatam na koji način jedan Profesor u penziji ili ja privatni radiolog, možemo biti toliko velika opasnost za ovo društvo da svu silu svojih medija koriste da šire leži.

Tako jedan eminentni medij koji na naslovnim stranama raspravlja o tome da li neka pevaljka ima mladež ili ne na svom međunožju, vodi kampanju o nekoj izmišljenoj epidemiji malignih bolesti nastalih zbog nepostojećeg osiromašenog uranijuma. Tu je i jedan drugi eminentni medij koji na svakih par dana najavljuje treći svetski rat a za čije pisanje morate proveriti da li je i datum tačan, jer sve ostalo nije, i oni prosto urlaju o tome kako uranijum ubija Srbe.

Ipak hvala im. Da nije njih i iritirajućih laži koje prosipaju, možda mi nikada ne bi palo na pamet da reč kažem o radijaciji. Da nije njih, ne bih ni saznao koliko je strašno loše naše obrazovanje, koje dopušta da neko izađe iz školskih klupa bez osnovnog znanja. Džabe neke diplome posle ako nemaš temelj.

Ali, tu su i drugi ljudi. Ne paranoici i ne psihopate i ne masa ovaca. Ljudi koji su možda vrhunski u nekim drugim oblastima, koji su poznati i cenjeni a ipak šire paranoidni strah od radijacije. Ne mislim čak na licemere kojima smeta sve sa zapada a ne smeta im da koriste sve efekte zapadne civilizacije, već na one koji imaju znanja i smatraju da su u pravu, bez ideoloških i religijskih poštapalica. Gde leži začetak njihove greške?

https://visualsonline.cancer.gov/details.cfm?imageid=9915

Biological Effects of Atomic Radiation (BEAR) I Genetics Panel

Još 1956. godine američka je Nacionalna Akademija Nauke (National Academy of Sciences - NAS)  prihvatila zaključke sa panela o biološkim efektima atomske radijacije a sa dela posvećenog genetici (Biological Effects of Atomic Radiation (BEAR) I Genetics Panel - NAS BEAR I Genetic Panel). Taj zaključak je bio da se umesto dotadašnjeg modela koji je posmatrao efekte pojedinačno pređe na Linearni model po kome nijedna doza radijacije nije bezbedna i svaka se smatra opasnom.

To bukvalno znači da je svaka doza radijacije, ma kolika bila, mutagena, nepopravljiva i kumulativna. Dokazi za to su bili blago rečeno slabi i nepotkrepljeni. Zanimljivo je da je glavnu reč u tome vodio časopis New York Times koji je okupio virtuelni tim dobitnika Nobelove nagrade i budućih dobitnika nagrade.

Hermann Muller

Osnova za njihov stav su bila istraživanja Hermana Milera (Hermann Muller) koji je 1926. godine utvrdio da postoje genetske mutacije kod drozofila (vinskih mušica) ukoliko se izlože X-zracima. On je otkrio da postoje kopirajuće transgeneracijske promene u veličini, obliku i boji gena. Smatrao je da je otkrio nedostajuću kariku u evoluciji koju je nazvao arteficijalna transmutacija gena. Čak je uveo termin tačkasta mutacija.

Požurio je i objavio svoja istraživanja, bez priloženih rezultata u časopisu Science i kasnije dobio Nobelovu nagradu. Rezultate je obrazložio na Kongresu u Berlinu i pobrao velike aplauze. Tako je već 1930. godine počeo da se razvija strah od upotrebe rendgen aparata. 

Svoj drugi članak je objavio 1930. godine i u njemu je objasnio da su mutacije linearne i da ne postoji sigurna ekspozicija. Ideja mu je bila da je to bazični univerzalni koncept i da važi za sve oblike života, počev od mikroba. To je nazvao Proporcionalni zakon.

Priznajem, ja sam isto tako učio, čak i na specijalizaciji iz radiologije. Ko zna koliko puta sam rekao da su efekti radijacije linearni i pogrešio sam. Priznajem.

U.S. Biological Effects of Ionizing Radiation (BEIR) Genetics Subcommittee

Ovo je dovelo do toga da više institucija usvoji zaključke i donese model koji smatra da je dovoljan jedan pogodak radijacije za ireverzibilne efekte. To se naziva linear non-threshold – single hit model koji dovodi do mutacija i kasnije do karcinoma.

Taj model je korišćen 1956. godine od strane NAS BEAR I Genetic Panel-a. Kasnije, 16 godina kasnije to je potvrđeno od strane U.S. Biological Effects of Ionizing Radiation (BEIR) Genetics Subcommittee. 

Ipak oni nisu koristili Milerov model već su iskoristili istraživanja, divljenja vredna, Williama Russella iz Oak Ridge National Laboratory. On je iskoristio više od dva miliona miševa, impozantna brojka koja teško da će biti dostignuta. Svojom studijom je potvrdio Milerove zaključke. Tako je preporuka BEIR-a bila Linearni model - LNT za radijaciju i hemiju.

Šta to znači u praksi? Svaka doza zračenja se akumulira i prenosi na sledeće ćelije. Na kraju će se nakupiti dovoljno zračenja da ćelije mutiraju u karcinom. Što znači, svaka doza radijacije je opasna.

To je postao zlatni standard. Čak se smatra da je njegovo istraživanje Roseta Stone toksikologije.

 Milerove greške

Ovo iznad navedeno se smatra nesumnjivom istinom i kao takvo se nalazi u skoro svim udžbenicima. Ali, nauka nikada ne bi napredovala kada bi se držali postulata koji stvarno nemaju logička objašnjenja. 

Sama osnova LNT se pokazala kao greška. To u osnovi govori da su neke Nobelove nagrade dodeljene za greške.

Miler uopšte nije menjao gene kod vinskih mušica već ih je uništio. To iz osnova menja sve rezultete jer se ne radi o transgeneracijskim fenotipskim promenama već o mutaciji gena. To je uticalo na sve dalje rezultate.

Ono što se malo zna, tokom Menhent Projekta koji je doveo do upotrebe atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, a kao deo tog projekta, vršena su genetska ispitivanja kako će se upotreba odraziti na genetiku i nasleđe.

Taj projekat je vodio Kurt Stern sa Univerziteta Ročester. Sam Miler je bio plaćeni konsultant. Projekt je ponovio eksperiment sa vinskim mušicama da bi potvrdio LNT model. Ali vinske mušice nisu sarađivale i uporno su pokazivale sasvim suprotan efekat od linearnog, znači "threshold". 

Kurt Stern je bio šokiran otkrićem. Ako je šokiran dovoljna reč da objasni njegovo zaprepašćenje. To znači da je bukvalno sve postavljeno na pogrešnim temeljima.

On i Ernst Kaspari su napisali rad o tome i poslali ga Mileru pet nedelja pre nego je primio Nobelovu nagradu. Miler se složio da se istraživanje ponovi ai je samo 5 nedelja kasnije primajući nagradu, iako je znao da su njegova istraživanja potpuno pogrešna, rekao da je njegov model LNT potuno ispravan i da mora da se prihvati.

Kasnije je izdao još gomilu netačnih članaka da bi potkrepio svoje greške.

Greške NAS BEAR I Genetic Panela

NAS BEAR I Genetitic Panel nije finansiran od strane vlade već od strane Rokfelerove fondacije. Predsednik NAS je bio izvesni Detlev Bronk koji je istovremeno predsednik Rokfelerove Fondacije za Medicinska Istraživanja. Što znači da je Detlev finansirao samog sebe.

Predsednik Genetičkog panela nije bio genetičar već matematičar Warren Weaver koji je takođe zapošljen u Rokfelerovoj fondaciji. Na panelu su bili prisutni samo oni koji podržavaju LNT model dok je potpuno ignorisano sve ostalo. Učesnici panela su bili plaćeni. Znači, kada se pogleda kompletno stanje, krajnje sumnjive okolnosti. Ubrzo su zaključci postali Zakon i pokrenuli čitavu lavinu organizacija koje se bore za očuvanje sredine.

Uzalud je Oak Ridge Labs’ Russel već 1958 upozoravao da je LNT model glupost i da kada se radi o niskim dozama postoji DNA (DNK za one koji mrze opšte prihvaćene skraćenice) reparirajući proces. Ta istraživanja su donela Nobelovu nagradu 2015. godine.

Ruselov eksperiment je pokazao da kada se ženski miševi izlože dozi zračenja koja je 27.000 puta veća od prirodnog fona i dalje pokazuju čisti Threshold efekat. Kod muških miševa nije postavljena jasna granica. U razmatranje nisu uključeni rezultati na ženskim miševima već samo na muškim.

Dvadeset pet godina kasnije Pol Selbi je dokazao da su postojale ogromne greške u Raselovom istraživanju. Na kraju je i sam Rasel morao da zajedno sa Selbijem objavi rad u kome priznaje greške. Iako se zna za to, ipak se i 20 godina kasnije ćuti i prihvata LNT koji je dokazano pogrešan.

Tek sad, u zadnjem broju Health & Medicine Edward Calabrese je obelodanio sve što se dešavalo i javno zahteva menjanje modela LNT u Threshold, što je kompletno nauka potvrdila.

Po LNT modelu u sledećih 50 godina od radijacije će biti oko 50.000 žrtava u čitavom svetu. Po Threshold daleko, daleko manje. Nije mi jasno kako onda pojedinci kod nas zamišljaju da od radijacije umire minimalno 10.000 ljudi godišnje u Srbiji. Kanda ste se zabrojali ili jednostavno nemate pojma o radijaciji.

Nauka je značajno napredovala. Vrlo je jasno da postoje reparativni mehanizmi. Vreme je da se besmislene teorije poput LNT pošalju u zaborav. Već sam pisao o Ramsar paradoksu. Po LNT modelu tamo ljudi umiru kao muve, po stvarnosti, tamo je manja incidenca karcinoma.

Hajku protiv radijacije vode antinuklearni lobiji a pomažu im razne grupacije boraca za zaštitu ljudske okoline nastali na pogrešnoj osnovi.

Za neupućene Threshold znači prag. To znači da radijacija do jednog praga (doze) neće izazvati negativne efekte. Nauka je potvrdila, praksa je potvrdila. Pojedinci se i dalje drže toga da svaka pa i minimalna radijacija izaziva karcinom, potpuno negirajući postojanje prirodnog fona radijacije, odnosno fatalistički smatrajući da i ta doza koja ni malo ne zavisi od nas izaziva karcinom.